Видеоасистирана торакоскопска хирургија

Видеоасистирана торакоскопска хирургија
Шематизован приказ видеоасистирана торакоскопске интервенције
МеСХ	Д020775

Видеоасистирана торакоскопска хирургија (ВАТС) дефинише се као минимална инвазивна ендоскопска метода у хирургији која се изводи координацијом руке и ока хирурга уз помоћ видео везе. Интервенције у грудном кошу које се изводе техникама која подразумевају директну визуелизацију оперативног поља кроз мини торакотомију, уз помоћ торакоскопа, не спадају у видеоасистирану торакоскопску хирургију.

Историја

Прве видеоторакоскопске интервенције урађене су 1991. године. Од тада ова метода, као и свака нова хируршка техника, прошала је свој развојни пут „од почетног огромног ентузијазма до разочарења, да би данас нашао своје право место у грудној хирургији.” Данас је постала незамењиива у појединим индикацијама, а све на основу изграђених смернице или тзв. водича за извођење појединих оперативних захвата.

Добре и лоше стране торакотомије и видеоторакотомије

Метода	Добре стране	Лоше стране
Класична торакотомија	једноставан амбулантни метод локална анестезија само једна инцизија тродимензионални поглед одговарајућа палпабилност сигурност и радикалитет	јак постоперативни бол велики ожиљак само биопсија плеуре само у општој анестезији 2-3 инцизије скупа опрема
Видеоасистрана торакотомија	много мања рестрикција плућне функције уз ефикаснију вентилацију и експекторацију веће могућности за дијагностичке и терапијске интервенције може се добро приказати и документовати бол слабог интензитета мали ожиљак	одсуство палпабилности дводимензионални поглед неодговарајућа радикалност

Увођење инструмената кроз предњи зид грудног коша (торакса) у средогруђе (медијастинум) току ВАТС-а

За разлику од конвенционална хирургије која омогућава тродимензионални вид у оперативном пољу чиме се остварује повратна спрега између ока и руке као и тактилни осећај који хирургу омогућава фине меневре приликом дисекције хиларних структура, ВАТС захтева развој потпуно нових вештина. Информације са оперативног поља су углавном визуелне а слика је дводимензионална. Што од хирурга затева увежбевање координација ока и руку јер су често инструменти изван видног поља, а такође и дводимензионални видео приказ мора претворен у трдимензионалну анатомију опративног поља.

Како велики хируршки захвати применом минимално инвазивних техника изискују од хирурга много боље познавање топографске анатомије и анатомских варијација у оперативној регији, ВАТС је резервисана првенствено за искусне хирурге који су прво успешно овладали класичним оперативним техникама, како би понекад због компликација морали да операцију окончају класичном торакотомијом.

Конверзија видеоторакотомије у класичну торакотомију индикована је у следећим случајевима:

• Нејасна анатомија,
• Присуство обимних адхезија,
• Крварење,
• Уколико хирург није сигуран да ће оперативни поступак бити еквивалентан оном у класичној торакотомији.

Индикације за видеоторакотомију

Приказ лобектомије применом ВАТС-а

Wedge ресекција плућа

• биопсија плућа,
• ексцизија нодула недоказане етиологије,
• атипична ресекција малигних тумора плућа код ризичних пацијената.

Третман пнеумоторакса

• Булектомија са или без абразије плеуре,
• плеуректомија или плеуродеза

Плеуралне болести

• Биопсија тумора,
• Решавање раних емпијема

Симпатектомија

Симпатектомија подразумева подвезивања или пресецања нервних влакана или уништавање сипатичких ганглија симпатичког нервнног система, дуж грудног или лумбалног дела кичмене мождине. Овим поступком се се повећава проток крви кроз крвне судове (ваздодилатација) и смањује дуготрајан бол у одређеним болестима изазиваним вазоконстрикцијом или сужењем лумена крвних судова (Биргерова болест, Рејноов феномен, васкулопатија, системска склероза итд). Данас се симпатектомија све више примењује код лечења хиперхидрозе у циљу смањења излучивања зноја и многих других физичких и менталних поремећаја.

Хелерова миотомија

Лапароскопска Хелер–Дорова миотомија је ефикасан и сигуран хируршки поступак у решавању симптома ахалазије и дифузног езофагеалног спазама. Данас то није алтернатива отвореној хирургији, већ је због бројних предности терапија избора. Основни проблем код усвајања ове, као и других напредних минимално инвазивних хируршких техника, јесте дуго учење и због тога болеснике треба упутити у специјализоване центре, хирурзима с великим искуством у решавању ове патологије.

Ексцизија лејомиома,

Нисенова фундопликација

Лапароскопска фундопликација је минимално инвазивна хируршка интервенција у којој се на трбуху прави неколико малих резова, кроз које се врши омотавање крајњег горњег дела желуца око доњег дела једњака.

Фенестрација перикарда

Овом методом лечи се велики излив у перикарду виђен ехокардиографски и/или ЦТ потврда постојања локулираних колекција. Процедура се изводи супксифоидним приступом као алтернативни, код пацијената са малигнитетом (кратка очекивана дужина живота) Код ове методе потребна је добра увежбаност код коришћења каутера у близини френичног нерва и епикарда.

Биопсија медијастиналних лезија

Дебридман емпијема

Примењује се код потврђеног постојања емпијема, са постојањем локулираних колекција (идеално ако су ограничене). Изводи се након пласирањм једног порта у врх плеуралне колекције и једног базално. Евакуација гноја и испирање емпијемске шупљине врши се уз отварање локулираних колекција под котролом ока;

Релативне контраиндикације за видеоторакотомију

Релативне контраиндикације за видеоасистирану торакоскопску хирургија су:

• Анамнестички подаци о ранијој интраплеуралној интервенцији;
• Плеуралне адхезије на радиграму грудног коша (класичан или ЦТ);
• Екстремна гојазност;
• Антикоагулантна терапија

Спољашње везе

• Video-Assisted Thoracoscopic Surgery (VATS) - emedicine (језик: енглески)

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).