Запаљење дужице и зракастог тела
Запаљење дужице и зракастог тела | |
---|---|
Запаљење дужице и зракастог тела (лат. иридоциклитис) или предњи увеитис | |
Класификација и спољашњи ресурси | |
МКБ-10 | Х20 |
МКБ-9-CM | 364 |
ДисеасесДБ | 13676 |
еМедицине | опх/580 емерг/284 |
МеСХ | Д014605 |
Запаљење дужице и зракастог тела (лат. иридоциклитис) или предњи увеитис (лат.увеитис антериор) је истовремени запаљењски процес предњег сегмента људског ока, локализован на дужици или ирису (лат. иритис) и зракастом телу (лат. цорпус цилиаре) (лат. цицлитис). Како су дужица и зракасто тело су делови средњег омоточа односно судовне опне ока у веома блиском анатомском односу, запаљенски процес обично у исто време захвата и дужицу и зракасто или цилијарно тело, што се још назива и увеитис антериор.[1][2][3]
Класификација по МКБ10[уреди | уреди извор]
МКБ10 — Х20. — Иридоцyцлитис
Запаљење дужице и зракастог тела
МКБ10 | Латински назив | Назив на српском |
---|---|---|
Х20.0 | Иридоцyцлитис ацута ет субацута
|
Акутно и субакутно запаљење дужице и зракастог тела |
Х20.1 | Иридоцyцлитис цхроница | Хронично запаљење дужице и зракастог тела |
Х20.2 | Иридоцyцлитис лентица | Запаљење дужице и зракастог тела узроковано ношењем сочива |
Х20.8 | Иридоцyцлитис алиа | Друго запаљење дужице и зракастог тела |
Х20.9 | Иридоцyцлитис, нон специфицата | Запаљење дужице и зракастог тела, неозначено |
МКБ10 — Х22. — Морби иридис ет цорпорис цилиарис ин морбис алиби цлассифицатис
Болести дужице и зракастог тела у болестима класификованим на другом месту
МКБ10 | Латински назив | Назив на српском |
---|---|---|
Х22.0 | Иридоцyцлитис ин морбис инфецтивис ет параситариис алиби цлассифицатис
Иридоцyцлитис:
|
Запаљење дужице и зракастог тела у заразним и паразитарним болестима класификованим на другом месту
Запаљење дужице и зракастог тела:
|
Х22.1 | Иридоцyцлитис ин морбис алиис, алиби цлассифицатис
Иридоцyцлитис ин:
|
Запаљење дужице и зракастог тела у другим болестима, класификованим на другом месту
Запаљење дужице и зракастог тела у:
|
Х22.8 | Морби иридис ет цорпорис цилиарис алии ин морбис алиби цлассифицатис | Друге болести дужице и зракастог тела у болестима класификованим на другом месту |
Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]
Цела судовна опна може да реагује на разне етиолошке факторе на исти начин, међу којима се истичу:
- реуматизам,
- фокална инфекција (бактеријска - лепра, борелиоза, вирусна -варицелла вирус, херпес симплеx вирус, ХИВ, цитомегаловирус, гљивична - кандидијаза, аспергилоза, хистоплазмоза, протозооална и паразитарна -токсокароза, цистицеркоза),
- туберкулоза,
- луес,
- инфективна и вирусна обољења,
- токсоплазмоза, лептоспироза и др.
Према изгледу запаљенског процеса запаљења дужице и зракастог тела се деле на дифузне и на циркумскриптне, односно нодуларне.
- Код дифузних облика запаљенски процес захавата дифузно дужично и цилијарно ткиво у целини
- Код циркумскриптних или нодуларних облика процес се испољава у виду чворића.
Код сваког запаљенског процеса дужице и зракастог тела преовлађује ексудација. Према карактеру ексудације клиничку слику запаљења дужице и зракастог тела делимо на:
- серозне,
- фибринозне,
- пурулентне (гнојне) и
- хемогаричне.
Серозни облик дужице и зракастог тела има блажу клиничку слику док остали облици имају тежу.[2]
Клиничка слика[уреди | уреди извор]
Клиничка слика зависи од облика болести, акутног субакутног или хроничног облика запаљења дужице и зракастог тела.
- Акутни облик
Код акутног облика запаљење дужице и зракастог тела симптоматологија је бурна. Присутни су сви надражајни симптоми: епифора ( сузење ока), фотофобија ( преосетљивост на светлост) и блефароспазам ( грч капка). Поред тога постоји дифузни бол и хиперемија, оштрина вида је смањена. Код фибринозне ексудације опасност се састоји у томе што фибрин има тежњу да се фибринозно организује и да доведе до прираслица између две додирне површине и настанка секлузије и оклузије пупиле. Пурулентни ексудат доводи стварања хипопиона ( гној у предњој очној комори), а а хеморагични до хифеме (појава крви у предњој комори). Субјективни симптоми састоје се, пре свега у смањењу вида. Ово смањење вида је утолико више изражено уколико је ексудација у предњој комори већа.
- Субакутни облик
Код субакутних облика постоје сви наведени симптоми али су они знатно мањег интензитета
- Хронични облик
- Код хроничног облика симптоми су веома слабо изражени.
Дијагноза[уреди | уреди извор]
Дијагноза се поставља на основу анамнезе и офталмолошког прегледа који се ради помоћу фокалног осветљења или помоћу биомикроскопа са процепном лампом. За коначну дијагнозу потребни су и допунски клинички и лабораторијски прегледи као и патохистолошки налаз.
Терапија[уреди | уреди извор]
Симптоматско лечење подразумева: спречавање и/или олакшавање болова и спроводи се укапавањем аналгетских капљица у око, топлим облозима и по потреби узимањем таблета аналгетика, спречавање стварања прираслица укапавањем атропин сулфата и стављање атропинске масти, антизапаљенско лечење кортикостероидима у облику капи, масти или ињекције у око сваки дан или свака 2-3 дана, за смањење пропустљивости капилара потребне су свакодневно ињекције или таблете калцијума и витамина C.[2]
Каузално (узрочно) лечење подразумева лечење основне болести, односно узрока иридоциклитиса. Бактеријске болести лече се одговарајућим антибиотицима. Туберкулоза се лечи туберкулостатицима, кортикостероидима. Сифилис: пеницилин или други антибиотик, и др. Иридоциклитис узрокован хипертензијом лечи се ширењем зенице мидријатицима, а ако су се већ створиле прираслице - мидријатични коктел.[2]
Хируршко лечење спроводи се само када наступе компликације.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |