Завичајни музеј Билећа
Завичајни музеј Билећа изграђен 1969. године, био је један од музеја у Босни и Херцеговини који је стицајем насрећних околности изгорео у пожару 1993. године заједно са највећим бројем експоната. До данас музеј није обновљен.
О музеју
[уреди | уреди извор]Пројект зграде музеја урадили су:
- Јурај Неидхард признати југословенски архитекта светског глас који је радио и за познатог Ле Цорбусие-а. Осим Музеја у Билећи пројектовао је и зграду парламента у Сарајеву, Музеј и РК „Боска” у Бања Луци, урбанистичке планове за већину градова у Босни и Херцеговини.
- Зика Јањић, који тренутно живи и ради у Херцег Новом, је архитекта, музицар, писац, сликар, пројектант Шехитлука у Бања Луци, лечилишта у Игалу, поште у Херцег Новом и Тивту...
За овај пројекат из периода модерне, њени аутори освојили су прву награду на Међународном бијеналу архитектуре у Ослу 1969. године.
Музеј је био само један елемент у сложеном пројекту етно паркова на Билећком језеру. Од његов ог отварања мењао је намене, привлачио познате и анонимне госте (један од њих био је и чувени Јеан-Паул Сартре, који није крио своје одушевљење овим кршом и сузом усред њега).
Музејска зграда била је у облику аутохтоне херцеговачке куће, површине 500 м², грађене од билећког камена и препокривене билећком клесаном каменом плочом, са поплочаним прилазом и двориштем од 2.200 м², на атрактивној локацији, на обали Билећког језера, у прелепом амбијенту зелене заравни по којој је расута позната билећка некропола (са стећцма из периода од 13. до 16. века), измештене у непосредну близину музеја 1968. са земљишта потопљених села због изградње хидроакумулације — Билећко језеро.
Данас је од музејске зграде остало врло мало тога након граданског рата у Босни и Херцеговини, када је у једном од многих пожара 1993. године, такође изгоре Музеј — а највише документација и другги артефакати из комунистичког времена и времена пре Другог светског рата, када је у Билећи био затвор за политичке преступнике са простора Краљевине Југославије.
Оно што је од музејске зграде преостало након пожарас додатно је девастирано током последњих неколико деценија.[1]
Од преосталих експоната из Завичајног музеја у Билећи у Архиву Републике Српске чувају се: 3 плакете, 2 мапе и 3 књиге.