Билећко језеро
| Билећко језеро | |
|---|---|
 Билећко језеро | |
| Локација | Источна Херцеговина |
| Координате | 42° 50′ 00″ С; 18° 26′ 00″ И / 42.83333° С; 18.43333° И |
| Тип | вјештачко |
| Земље басена |  Босна и Херцеговина,  Црна Гора Република Српска |
| Макс. дужина | 18 km |
| Макс. ширина | 3-4 km |
| Површина | 27,64 km2 |
| Макс. дубина | 104 m |
| Запремина | 1,280 km3 |
| Над. висина | 400 m |
  Билећко језеро | |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
Билећко језеро је језеро које се налази на територији општине Билећа, источна Херцеговина, Република Српска, БиХ и територији општине Никшић, Црна Гора. Настало је изградњом бране Гранчарево на реци Требишњици близу града Билеће 1968. године.[1] Брана је висока 123 метра, а широка у врху 439 m.[2][3]
Билећко језеро спада међу највеће вештачке акумулација на Балкану, дужине 18 km и ширине 3–4 km. Површина језера је око 33 km², у зависности од водостаја (од тога је 82,74 % површине језера у Билећи, а 17,26 % у Никшићу) [4]. На дну језера се налази напуштено село, које је евакуисано приликом градње хидроелектране Требиње I. Највећа дубина Билећког језера је 104 метра, а налази се на око 400 m надморске висине. Запремина језера је 1 280 милиона m³ а корисна запремина је 1 100 милиона m³.[5]
Подизањем воде потопљене су куће и имања из села Паник, Орах, Чепелица, Задубље и Мируше. Потопљен је и манастир Косијерево, као и многи културно-историјски споменици.[6] Најпознатији и најзначајнији су, свакако, манастир Добрићево и манастир Косијерево, који је након формирања језера премештен на нову локацију, у село Петровићи у Бањанима. Поред њих, познати су Перовића мост и римско насеље у Панику са луксузним грађевинама, купатилима, термама, и богатим мозаицима. [7]
Види још[уреди | уреди извор]
- Језера у Републици Српској
- Римско насеље Леусинијум у Панику
- Насеља и културна баштина на дну Билећког језера
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Чувари мирног сна, Политика, 16. март 2009
- ^ 40 година хидроелектране Требиње 1 Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2015), Глас Требиња, тема броја, 29. март 2008.
- ^ Hercegovina, Moja (2017-07-09). „Bilećko jezero i njegove tajne”. Moja Hercegovina (на језику: бошњачки). Приступљено 2023-01-27.
- ^ Никшић може остварити приходе од Билећког језера
- ^ „Електропривреда Републике Српске”. Архивирано из оригинала 1. 8. 2013. г. Приступљено 27. 12. 2013.
- ^ Историја на дну језера, Новости, 1. новембар 2009.
- ^ ИСТОРИЈА, СВЕТИЊЕ И АРХЕОЛОШКО БЛАГО на дну језера – још једна ПРИЧА О ПОТАПАЊУ, Хронограф 22.09.2017
Литература[уреди | уреди извор]
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Флора око језера -
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
