Zbornik za putnike iz 1547.

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Зборник за путнике из 1547.
Земља Италија
Језиксрпски
Садржај
Жанр / врста делаМолитвослов или Часлослов
Темасветовна
Издавање
ИздавачБожидар Вуковић
Број страница312
Превод
Датум
издавања		1547.

Зборник за путнике из 1547. године или у оригиналу „Зборник за путнике“ Виценца Вуковића, Венеција, 1547 (Молитвослов или Часлослов) који спада у ретко српско палеотипско издање, нека врста данашње џепне књиге, коју је верник мога стално да носи са собом на путовањима. Штампано је у штампарији Вићенца Вуковића у Венецији 1547. године.[1]

О издавачу[уреди | уреди извор]

Божидар Вуковић, који је заједно са сином Веченцом издавач „Зборник за путнике“ Виценца Вуковића, Венеција, 1547 је за рад своје штампарије претходно добио одобрење од папе Павла Трећег (1534-1537) и цара Карла Петог (1519-1555), а део дозволе дат Виценцу 1546. садржао је обавезу да се књиге које буду издавали

„с времена на време провере сагласно прописима“.

Није сасвим познато како је ишла дистрибуција ове књиге и како је она доспевала у Србију, али је познато да су дубровачки трговци уз другу робу по Србији једно време продавали и књиге. Зна се и да је сама дистрибуција књига из венецијанских штампарија била олакшана, јер су издавачи наших књига одржавали блиске везе са манастиром Милешева и са манастирима из скадарске регије.

Његов син који се потписвао као Виценцо, Виченцо, Вицко, али и као Ђовани Виценцо Србин, носио титулу Војводе – Дела Векија. За свој штампарски симбол Виценцо је узео „мотив двоглавог орла“, сличан оном на грбу Ђурађа Црнојевића. Виценцо је био први издавач књига који је, према Фуруновићу, употребио израз „штампати“ у предговору „Псалтиру“ и први издавач „комерцијалних књига који у импресуму није бележио имена штампара и осталих мајстора“.

Виценцо Вуковић је издао „пет датираних књига“:

  • „Псалтир са последовањем“ (1546), на 308 листа средњег формата,
  • „Зборник за путнике“ (1547) и „Зборник за путнике“ (1560)
  • „Литургијар“ или „Службеник“ (1554), поновљено издање из 1520;
  • „Псалтир“ (1561)

У више издања у „којима не само да се није мењао поговор, него је задржана и датација старијег издања“.

Изглед и заштита[уреди | уреди извор]

Зборник за путнике из 1547. године представља прештампано и делимично измењено издање Божидара Вуковића из 1536. године. Штампано је у Венецији у Вуковићевој штампарији, након што га је за штампање урадио његов син Винћенцо Вуковић 1547. године.[2] Међутим ово издање Виценца Вуковића, био је препознатљиво по богатим ренесансним орнаменталним оквирима страница (које штампарија Божидара Вуковића у Зборнику из 1636. године није употребљавала), или по

„уоквиреним текстовима са све четири странице, по уским тракама са стилизованим лишћем, што је била новина у српском штампарству, као и по пејзажима иза попрсја, својеврсне копије ренесансних књига“

Графичку опрему књиге чине декоративни отисци светитеља у техници ксилографије. На свакој страници књиге налази се декоративни оквир ренесансног утицаја, распоређен тако да текст уоквирава са три стране флористичким мотивом стилизованих врежа, лишћа и плодова који излазе из ваза и маски. У богате флористичке мотиве уплетени су анђели и друге фигуре.[3]

Са доње стране оквир књиге се затварао минијатурном композицијом из живота Богородице и Христа.Таквих оквира има 16 и они се понављају кроз целу књигу.

Сигнатура страна је десно на дну сваке стране и означена је ћириличним словима, латиничним словима и римским бројевима.

Књига је штампа у две боје, док је више боја коришћено на илуминацијама.

Повез књиге је сачињен од дрвета пресвученог кожом на чијој је насловној корици „слепи” отисак (орнаментика) највероватније породични грб Вуковића. Повез књиге се затваро металним копчама.

Ова књижица џепног форната, димензија 14,4 x 9,2 цм штампана је на 312 страна.[3]

Садржај књиге је:

  • календар који се завршава августом месецом,
  • часословац за ноћну и дневну службу,
  • молитве свецима, тропаре, параклисе и каноне посвећене Богородици…

Ова данас ретка књига заштићен је у Србији према Законом о културним добрима, као покретно културно добро од посебног значаја. Један о сачуваних примерака који има 211 сачуваних листова од 312. колико треба да има књига, изложен је у Музеју понишавља у Пироту.[3]

Намена[уреди | уреди извор]

Зборници за путнике, којих је штемпано неколико издања у 16. веку, били су намену:

  • Молитвослова — за приватну и личну побожност ширег круга верника
  • Џепне књиге — јер су је због малог формата верници носили се собом на путовањима (отуда и назив Зборник за путнике) и користити у свакој прилици.[3]

Оно што је познато из ценовника штампарије овај зборникје због високе цене издавања могао да купи само неки имућнији верник, па је њему био и намењен. Наиме према тестаменту из 1539. године, Божидара Вуковић

„Минеј продаје за 3 дуката, Октоих за 5 лира и 15 солада, Псалтири и Мисали по 1 дукат и четврт, мали молитвеник по 5 лира итд. Поређења ради, један Минеј је вредео колико 20 надница једног млетачког занатлије или три телета или 10-12 брава или око 250 кг пшенице“.[2]

Садржај[уреди | уреди извор]

Зборник за путнике из 1547. године по свом садржају био је мешовитог састава и религиозног карактера и у себи је обједињавао садржаје разних делова богослужбених књига:[3]

  • часослов,
  • календар
  • изабране молитве за свакодневне потребе,
  • акатист Пресветој Богородици,
  • каноне Арханђелу Михаилу, Богородици, Светом Николи, Светом Николи Светом Илији...
  • параклисе Јовану Крститељу, Богородици, Светом Николи, Светом Илији...
  • житија највећих светитеља цркве, Свете Петке, Мученије Светог Георгија...

Ови садржаји представљали су за сваког читаоца књиге моралне узоре на путу достизања хришћанских врлина и примере активног жртвовања за веру.

Особеност овог издања чине апокрифни састави, попут оних посвећених:

  • Епистолу цара Авгара Христу,
  • Чуду о Светом убрусу и керамиди,
  • Слову апостола Павла,
  • Други апокрифи у којима су дате поједине епизоде у вези с новозаветним догађајима, пре свега оне из Христовог и Богородичиног живота, као и из живота најугледнијих светитеља хришћанске цркве, које нису описане у канонским књигама.[3]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Зборник за путнике – Молитвослов, штампарија Вићенца Вуковића, Венеција 1547 (Российская государственая библиотека – http://dlib.rsl.ru/01004090452).
  2. ^ а б Јорјо Тадић, Тестаменти Божидара Вуковића, српског штампара 16 века, Зборник Филозофског факултета, Београд, књ. 62, 1963.
  3. ^ а б в г д ђ „IZ RIZNICE MUZEJA PONIŠAVLjA: Zbornik za putnike (Molitvoslov) iz 1547. god. koji čuva i neke apokrifne (zabranjene) spise”. Pirot vesti. 23. 3. 2020. Приступљено 14. 12. 2020. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Катарина Мано-Зиси…Пет векова српског штампарства, 1494–1994, Београд, 1994.
  • Драгутин Фуруновић, Енциклопедија штампарства, Београд, 1996
  • Владимир Анђелковић, Старо српско издаваштво 1494-1918, Београд, 2018.
  • Дејан Медаковић, Графика српских штампаних књига, Београд: Научно дело, 1958.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zbornik_za_putnike_iz_1547.&oldid=26792974”