Пређи на садржај

Zlatna smećarka

С Википедије, слободне енциклопедије

Златна смећарка
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
Б. титубанс
Биномно име
Болбитиус титубанс
(Булл.) Фриес
Синоними

Златна смећарка (лат. Bolbitius titubans) гљива је која припада фамилији Болбитиацеае. Име рода је настало од грчке речи болбитон (крављи измет), што говори о честом станишту ове гљиве. Епитет титубанс има значење колебљив или онај који посрће, што говори о томе да ове гљиве имају тенденцију да се нагињу на једну страну и на крају "падну".[1]

Опис[уреди | уреди извор]

Ова гљива није јестива.

  • Шешир је од 1.5 цм до 5 цм, првобитно је јајастог облика, убрзо постаје широко звонаст или конвексан, да би на крају био раван са помало испупченим центром. Млади шешири су златне боје, а затим избледе, па буду бледо жуте, зеленкасте, сивкасте или смеђе боје. Центар увек задржава жуту боју. Док је млада, лепљива је, поготову после кише. Руб гљиве поседује дуге бразде. [2]
  • Листићи могу бити слободни или прирасли за стабљику, налазе се близу један другом. Беличасте су, бледо жуте или окер боје, а затим добијају боју цимета или рђе. Мекани су и веома крхки.
  • Дршка је дужине од 3 цм до 12 цм, а ширине око 1 цм. Може бити сужена према врху, ваљкаста је, шупља, крхка и као посута брашном. Беле је боје, а на врху бледо жута и / или са бледо жутом базом. [3]
  • Месо је танко, скоро да не постоји, жуте је боје.
  • Споре су мање или више елиптичне и глатке. Поседују поре. Отисак спора је рђав до смеђ. [4]

Распрострањење и станиште[уреди | уреди извор]

Сапротрофна је гљива. Расте појединачно, на гнојишту / оплођеном земљишту или се ређе може наћи на травнатим површинама без азота. Може се наћи у касно пролеће и на јесен. Распрострањена је у Европи, као и Северној Америци.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Опис гљиве у овом чланку није потпун нити је довољан за коректну и сигурну идентификацију гљиве.
Непажњом врло лако се јестиве гљиве могу помешати са отровним. Уколико се поједу отровне уместо јестивих гљива, може доћи до тешких оштећења појединих органа, или до смрти оног који их је појео. Ако желите да скупљате гљиве, не препоручује се коришћење описа из овог чланка за препознавање, већ да се обавестите о изгледу и начину препознавања код неког стручњака за гљиве.