Звездана црна рупа

С Википедије, слободне енциклопедије

Звездана црна рупа (или црна рупа звездане масе) је црна рупа формирана путем гравитационог колапса звезде.[1] Оне имају масе у распону од око 5 до неколико десетина соларних маса.[2] Процес је уочен као експлозија хипернове[3] или као бљесак гама-зрачења.[3] Ове црне рупе се такође називају колапсирима.

Својства[уреди | уреди извор]

Према теореми одсуства длаке (енгл. No-hair theorem), црна рупа може да има само три фундаментална својства: масу, електрично наелектрисање и угаони моменат (спин). Сматра се да све црне рупе формиране у природи имају исти спин. Спин звездане црне рупе настаје услед очувања угаоног момента звезде или објеката који су је произвели.

Гравитациони колапс звезде је природни процес који може створити црну рупу. То је неизбежно на крају живота велике звезде, када су сви звездани извори енергије исцрпљени. Ако је маса урушавајућег дела звезде испод Толман–Опенхајмер–Волкофове границе (ТОВ) за неутрон-дегенерисану материју, крајњи производ је компактна звезда - или бели патуљак (за масе испод Чандрасекарове границе) или неутронске звезде или (хипотетичне) кваркне звезде. Ако звезда која се урушава има масу која прелази ТОВ границу, урушавање ће се наставити све док се не постигне нулта запремина и око те тачке у простору створа се црна рупа.

Максимална маса коју може да поседује неутронска звезда (а да не постане црна рупа) није у потпуности разјашњена. Године 1939. процењена је на 0,7 соларне масе, што се назива ТОВ лимит. Године 1996. другачија процена је ставила горњу масу на опсег 1,5 до 3 соларне масе.[4]

У теорији опште релативности, црна рупа би могла да постоји са било којом масом. Што је маса мања, то је већа густина материје потребна да би се формирала црна рупа. (Погледајте, на пример, расправу о Шварцшилдовом радијусу, полупречнику црне рупе.) Не постоје познати процеси који могу произвести црне рупе са масом мањом од неколико маса Сунца. Ако постоје мале рупе, оне су највероватније исконске црне рупе. До 2016. највећа позната звездана црна рупа била је 15,65 ± 1,45 соларних маса.[5] У септембру 2015. године помоћу гравитационих таласа откривена је ротирајућа црна рупа величине 62±4 сунчеве масе, настала у случају спајања две мање црне рупе.[6] Према подацима из 2008. године, НАСА[7] и других[8][9] извештено је да је XТЕ Ј1650-500 црна рупа најмање масе, са 3,8 сунчевих маса и пречником од само 24 километара (15 миља). Међутим, та тврдња је касније повучена. Вероватнија маса је 5–10 соларних маса.

Постоји евиденција прикупљена посматрањем да постоје два друга типа црних рупа, које су много масовније од звезданих црних рупа. То су црне рупе средње масе (у центру глобуларних кластера) и супермасивне црне рупе у центру Млечног пута и других галаксија.

Кандидати[уреди | уреди извор]

Галаксија Млечни пут садржи неколико кандидата за црне рупе звездане масе (БХЦ) које су ближе нама него супермасивна црна рупа у региону галактичког центра. Већина тих кандидата су чланови рендгенских бинарних система у којима компактни објекат привлачи материју свог партнера путем акцијског диска. Могуће црне рупе у тим паровима су у опсегу од три до више од десетак сунчевих маса.[10][11][12]

Име БХЦ маса
(сунчевих маса)
Маса партнера
(сунчевих маса)
Орбитални период
(дана)
Растојање од Земље
(светлосних година)
Локација [13]
A0620-00/V616 Mon 11 ± 2 2,6–2,8 0,33 3500 06:22:44 -00:20:45
GRO J1655-40/V1033 Sco 6,3 ± 0,3 2,6–2,8 2.8 5000−11000 16:54:00 -39:50:45
XTE J1118+480/KV UMa 6,8 ± 0,4 6−6,5 0,17 6200 11:18:11 +48:02:13
Cyg X-1 11 ± 2 ≥18 5,6 6000–8000 19:58:22 +35:12:06
GRO J0422+32/V518 Per 4 ± 1 1,1 0,21 8500 04:21:43 +32:54:27
GRO J1719-24 ≥4,9 ~1,6 вероватно 0.6[14] 8500 17:19:37 -25:01:03
GS 2000+25/QZ Vul 7,5 ± 0,3 4,9–5,1 0,35 8800 20:02:50 +25:14:11
V404 Cyg 12 ± 2 6,0 6,5 7800±460[15] 20:24:04 +33:52:03
GX 339-4/V821 Ara 5,8 5–6 1,75 15000 17:02:50 -48:47:23
GRS 1124-683/GU Mus 7,0 ± 0,6 0,43 17000 11:26:27 -68:40:32
XTE J1550-564/V381 Nor 9,6 ± 1,2 6,0–7,5 1,5 17000 15:50:59 -56:28:36
4U 1543-475/IL Lupi 9,4 ± 1,0 0,25 1,1 24000 15:47:09 -47:40:10
XTE J1819-254/V4641 Sgr 7,1 ± 0.3 5–8 2,82 24000 – 40000[16] 18:19:22 -25:24:25
GRS 1915+105/V1487 Aql 14 ± 4.0 ~1 33,5 40000 19:15:12 +10:56:44
XTE J1650-500 9,7 ± 1,6 [17] . 0.32[18] 16:50:01 -49:57:45

Екстрагалактичке звездане црне рупе[уреди | уреди извор]

Кандидати изван наше галаксије су детектовани путем гравитационих таласа :

Изван наше галаксије
Име БХЦ маса
(сунчевих маса)
Маса партнера
(сунчевих маса)
Орбитални период
(дана)
Растојање од Земље
(светлосних година)
Локација [13]
GW150914 (62 ± 4) M 36 ± 4 29 ± 4 . 1,3 милијарде
GW170104 (48,7 ± 5) M 31,2 ± 7 19,4 ± 6 . 1,4 милијарде
GW151226 (21,8 ± 3,5) M 14,2 ± 6 7,5 ± 2,3 . 2,9 милијарди

Могуће је да је нестанак N6946-BH1 након неуспеле супернове у NGC 6946 резултирао формирањем црне рупе.[19]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Целотти, А.; Миллер, Ј.C.; Сциама, D.W. (1999). „Астропхyсицал евиденце фор тхе еxистенце оф блацк холес”. Цлассицал анд Qуантум Гравитy. 16 (12А): А3—А21. Бибцоде:1999ЦQГра..16А...3Ц. С2ЦИД 250867247. арXив:астро-пх/9912186Слободан приступ. дои:10.1088/0264-9381/16/12А/301. 
  2. ^ Хугхес, Сцотт А. (2005). „Труст бут верифy: Тхе цасе фор астропхyсицал блацк холес”. арXив:хеп-пх/0511217Слободан приступ. 
  3. ^ а б „ХубблеСите: Блацк Холес: Гравитy'с Релентлесс Пулл интерацтиве: Енцyцлопедиа”. хубблесите.орг (на језику: енглески). Приступљено 9. 2. 2018. 
  4. ^ I. Бомбаци (1996). „Тхе Маxимум Масс оф а Неутрон Стар”. Астрономy анд Астропхyсицс. 305: 871—877. Бибцоде:1996А&А...305..871Б. 
  5. ^ Натуре 449, 799–801 (18 Оцтобер 2007)
  6. ^ Абботт, БП; et al. (2016). „Обсерватион оф Гравитатионал Wавес фром а Бинарy Блацк Холе Мергер”. Пхyс. Рев. Летт. 116 (6): 061102. Бибцоде:2016ПхРвЛ.116ф1102А. ПМИД 26918975. арXив:1602.03837Слободан приступ. дои:10.1103/ПхyсРевЛетт.116.061102. 
  7. ^ „НАСА - НАСА Сциентистс Идентифy Смаллест Кноwн Блацк Холе”. наса.гов. Архивирано из оригинала 03. 12. 2017. г. Приступљено 31. 08. 2019. 
  8. ^ „ХОУСТОН, WЕ'ВЕ ХАД А ПРОБЛЕМ”. Астрономy.цом. Архивирано из оригинала 10. 01. 2021. г. Приступљено 31. 08. 2019. 
  9. ^ „Смаллест, лигхтест блацк холе евер ис идентифиед”. 1. 4. 2008. 
  10. ^ Цасарес, Јорге (2006). „Обсерватионал евиденце фор стеллар-масс блацк холес”. Процеедингс оф тхе Интернатионал Астрономицал Унион. 2: 3—12. С2ЦИД 119474341. арXив:астро-пх/0612312Слободан приступ. дои:10.1017/С1743921307004590. 
  11. ^ Гарциа, M.Р.; et al. (2003). „Ресолвед Јетс анд Лонг‐Период Блацк Холе X‐Раy Новае”. Тхе Астропхyсицал Јоурнал. 591 (1): 388—396. Бибцоде:2003АпЈ...591..388Г. С2ЦИД 17521575. арXив:астро-пх/0302230Слободан приступ. дои:10.1086/375218. 
  12. ^ МцЦлинтоцк, Јеффреy Е.; Ремиллард, Роналд А. (2003). „Блацк Холе Бинариес”. арXив:астро-пх/0306213Слободан приступ. 
  13. ^ а б ИЦРС цоординатес обтаинед фром СИМБАД. Формат: ригхт асценсион (хх:мм:сс) ±децлинатион (дд:мм:сс).
  14. ^ Масетти, Н.; Бианцхини, А.; Бонибакер, Ј.; делла Валле, M.; Вио, Р. (1996), „Тхе суперхумп пхеноменон ин ГРС 1716-249 (=X-Раy Нова Опхиуцхи 1993)”, Астрономy анд Астропхyсицс, 314: 123, Бибцоде:1996А&А...314..123М 
  15. ^ Миллер-Јонес, Ј. А. C.; Јонкер; Дхаwан (2009). „Тхе фирст аццурате параллаx дистанце то а блацк холе”. Тхе Астропхyсицал Јоурнал Леттерс. 706 (2): Л230. Бибцоде:2009АпЈ...706Л.230М. С2ЦИД 17750440. арXив:0910.5253Слободан приступ. дои:10.1088/0004-637X/706/2/Л230. 
  16. ^ Оросз; et al. (2001). „А Блацк Холе ин тхе Суперлуминал Соурце САX Ј1819.3−2525 (В4641 СГР)”. Тхе Астропхyсицал Јоурнал. 555 (1): 489—503. Бибцоде:2001АпЈ...555..489О. С2ЦИД 50248739. арXив:астро-пх/0103045в1Слободан приступ. дои:10.1086/321442. 
  17. ^ Схапосхников, Н.; Титарцхук, L. (2009). „Детерминатион оф Блацк Холе Массес ин Галацтиц Блацк Холе Бинариес усинг Сцалинг оф Спецтрал анд Вариабилитy Цхарацтеристицс”. Тхе Астропхyсицал Јоурнал. 699 (1): 453—468. Бибцоде:2009АпЈ...699..453С. С2ЦИД 18336866. арXив:0902.2852в1Слободан приступ. дои:10.1088/0004-637X/699/1/453. 
  18. ^ Оросз, Ј.А.; et al. (2004). „Орбитал Параметерс фор тхе Блацк Холе Бинарy XТЕ Ј1650–500”. Тхе Астропхyсицал Јоурнал. 616 (1): 376—382. Бибцоде:2004АпЈ...616..376О. С2ЦИД 13933140. арXив:астро-пх/0404343Слободан приступ. дои:10.1086/424892. 
  19. ^ Адамс, С. M.; Коцханек, C. С; Герке, Ј. Р.; Станек, К. З.; Даи, X. (9. 9. 2016). „Тхе сеарцх фор фаилед суперновае wитх тхе Ларге Биноцулар Телесцопе: цонформатион оф а дисаппеаринг стар”. арXив:1609.01283в1Слободан приступ [астро-пх.СР]. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]