Субраманијан Чандрасекар

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Subrahmanyan Chandrasekhar)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Падма Субраманијан Чандрасекар
Subrahmanyan Chandrasekhar Exhibition - Science City - Kolkata 2011-01-07a.jpg
Субраманијан Чандрасекар
Датум рођења(1910-10-19)19. октобар 1910.
Место рођењаЛахор
Британска Индија, данас Пакистан
Датум смрти21. август 1995.(1995-08-21) (84 год.)
Место смртиЧикаго
Илиноис, САД
Пољеастрофизика
ШколаТринити колеџ, Универзитет у Мадрасу, Presidency College
ИнституцијаУниверзитет у Чикагу
Универзитет у Кембриџу
Познат поЧандрасекарова граница
НаградеNobel prize medal.svg Нобелова награда за физику (1983)

Падма Субраманијан Чандрасекар (енгл. Subrahmanyan Chandrasekhar; Лахор, 19. октобар 1910Чикаго, 21. август 1995)[1] био је индијско-амерички астрофизичар.[2] Радио је у више поља, као што су структура звезда, теорија белих патуљака, динамика звезда, црне рупе и још много. Радио је на универзитету у Чикагу до своје смрти 1995. а такође је писао чланкове за један од тадашњих часописа астрофизике. Са Вилијамом Фолвером добио је Нобелову награду за физику 1983. године, за рад на теорији грађе и еволуције звезда.[3][4] Чандрасекарова граница добила је име по овом научнику.

Каријера[уреди]

У јануару 1937, Чандрасекар се запослио на Универзитету у Чикагу као асистент а касније је постао професор теоријске астрофизике. На универзитету је остао цео свој живот, и одбијао било какве понуде других универзитета. Радио је на опсерваторији при универзитету, а после изградње лабораторије за астрофизику и свемирска истраживања, прешао је тамо.

За време Другог светског рата радио је у Мериленду у центру за балистичка истраживања. Роберт Опенхајмер позвао га је да учествује у пројекту Менхетн али је Чандрасекар био спречен.

Једном приликом Чандрасекар је написао да га је жеља да учествује у доприношењу науци навела да одради своја научна истраживања и да све од себе. Такође је рекао да је систематизација врло важна у научним истраживањима: "What a scientist tries to do essentially is to select a certain domain, a certain aspect, or a certain detail, and see if that takes its appropriate place in a general scheme which has form and coherence; and, if not, to seek further information which would help him to do that."

Чандрасекар је проучавао различите области астрономије у различитим временским интервалима. Проучавао би једну област, издао неколико папира о томе, затим написао књигу о ономе што је проучавао, и онда прешао на следећу област и поновио поступак. Овако је од 1929. до 1939. године проучавао структуру и грађу звезда и теорију белих патуљака а од 1939. до 1943. динамику звезда. У периоду од 1971. до 1983. радио је на математичкој теорији црних рупа и коначно, током касних осамдесетих радио је на теорији сурада гравитационих таласа.

Атеизам[уреди]

Чандрасекар се приликом једне јавне расправе разјаснио као атеиста:

„I should like to preface my remarks with a personal statement in order that my later remarks will not be misunderstood. I consider myself an atheist.”

Ово је потврђено приликом његових других јавних говора.

Публикације[уреди]

Књиге[уреди]

  • Chandrasekhar, S. (1958) [1939]. An Introduction to the Study of Stellar Structure. New York: Dover. ISBN 978-0-486-60413-8. 
  • Chandrasekhar, S. (2005) [1942]. Principles of Stellar Dynamics. New York: Dover. ISBN 978-0-486-44273-0. 
  • Chandrasekhar, S. (1960) [1950]. Radiative Transfer. New York: Dover. ISBN 978-0-486-60590-6. 
  • Chandrasekhar, S. (1975) [1960]. Plasma Physics. Chicago: The University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-10084-5. 
  • Chandrasekhar, S. (1981) [1961]. Hydrodynamic and Hydromagnetic Stability. New York: Dover. ISBN 978-0-486-64071-6. 
  • Chandrasekhar, S. (1987) [1969]. Ellipsoidal Figures of Equilibrium. New York: Dover. ISBN 978-0-486-65258-0. 
  • Chandrasekhar, S. (1998) [1983]. The Mathematical Theory of Black Holes. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850370-5. 
  • Chandrasekhar, S. (1983) [1983]. Eddington: The Most Distinguished Astrophysicist of His Time. Cambridge University Press. ISBN 9780521257466. 
  • Chandrasekhar, S. (1990) [1987]. Truth and Beauty. Aesthetics and Motivations in Science. Chicago: The University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-10087-6. 
  • Chandrasekhar, S. (1995). Newton's Principia for the Common Reader. Oxford: Clarendon Press. ISBN 978-0-19-851744-3. 
  • Spiegel, E.A. (2011) [1954]. The Theory of Turbulence : Subrahmanyan Chandrasekhar's 1954 Lectures. Netherlands: Springer. ISBN 978-94-007-0117-5. 

Напомене[уреди]

  • Chandrasekhar, S. (1943). „Stochastic Problems in Physics and Astronomy”. Reviews of Modern Physics. 15 (1): 1—89. Bibcode:1943RvMP...15....1C. doi:10.1103/RevModPhys.15.1. 
  • Chandrasekhar, S. (1993). Classical general relativity. Royal Society. 
  • Chandrasekhar, S. (1979). The Role of General Relativity: Retrospect and Prospect. Proc. IAU Meeting. [5]Chandrasekhar, S. (1943). New methods in stellar dynamics. New York Academy of Sciences. 
  • Chandrasekhar, S. (1954). The illumination and polarization of the sunlit sky on Rayleigh scattering. American Philosophical Society. 
  • Chandrasekhar, S. (1983). On Stars, their evolution and their stability, Noble lecture. Stockholm: Noble Foundation. 
  • Chandrasekhar, S. (1981). New horizons of human knowledge: a series of public talks given at Unesco. Unesco Press. 
  • Chandrasekhar, S. (1975). Shakespeare, Newton, and Beethoven: Or, Patterns of Creativity. University of Chicago. 
  • Chandrasekhar, S. (1973). P.A.M. Dirac on his seventieth birthday. Contemporary Physics. [6]Chandrasekhar, S. (1947). Heywood, Robert B., ур. The Works of the Mind:The Scientist. Chicago: University of Chicago Press. стр. 159—179. OCLC 752682744. 
  • Chandrasekhar, S. (1995). Reminiscences and discoveries on Ramanujan's bust. Royal Society. ASIN B001B12NJ8. 
  • Chandrasekhar, S. (1990). How one may explore the physical content of the general theory of relativity. American Mathematical Society. ASIN B001B10QTM. 

Часописи[уреди]

Чандрасекар је објавио око 380 научних радова[7][8] током свог живота. Он је написао своју прву публикацију о Комптоновом ефекту 1928. године, док је још био студент[9] и задњу публикацију која је била прихваћена за штампу само два месеца пре његове смрти 1995. године, која се бави нерадијалном осцилацијом звезда.[10] Издавачка кућа University of Chicago Press је објавила његове изабране радове у седам томова.

  • Chandrasekhar, S. (1989). Selected Papers, Vol 1, Stellar structure and stellar atmospheres. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 9780226100890. 
  • Chandrasekhar, S. (1989). Selected Papers, Vol 2, Radiative transfer and negative ion of hydrogen. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 9780226100920. 
  • Chandrasekhar, S. (1989). Selected Papers, Vol 3, Stochastic, statistical and hydromagnetic problems in Physics and Astronomy. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 9780226100944. 
  • Chandrasekhar, S. (1989). Selected Papers, Vol 4, Plasma Physics, Hydrodynamic and Hydromagnetic stability, and applications of the Tensor-Virial theorem. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 9780226100975. 
  • Chandrasekhar, S. (1990). Selected Papers, Vol 5, Relativistic Astrophysics. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 9780226100982. 
  • Chandrasekhar, S. (1991). Selected Papers, Vol 6, The Mathematical Theory of Black Holes and of Colliding Plane Waves. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 9780226101019. 
  • Chandrasekhar, S. (1997). Selected Papers, Vol 7, The non-radial oscillations of star in General Relativity and other writings. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 9780226101040. 

Књиге и чланци о Чандрасекару[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Osterbrock, Donald E. (децембар 1998). „Subrahmanyan Chandrasekhar (19 October 1910-21 August 1995)”. Proceedings of the American Philosophical Society. American Philosophical Society. 142 (4): 658—665. ISSN 0003-049X. JSTOR 3152289.  (Registration or subscription required)
  2. ^ C.), Wali, K. C. (Kameshwar (1991). Chandra : a biography of S. Chandrasekhar. Chicago: University of Chicago Press. стр. 9. ISBN 978-0226870540. OCLC 21297960. 
  3. ^ Vishveshwara, C.V. (25. 4. 2000). „Leaves from an unwritten diary: S. Chandrasekhar, Reminiscences and Reflections” (PDF). Current Science. 78 (8): 1025—1033. Приступљено 27. 2. 2008. 
  4. ^ Horgan, J. (1994). „Profile: Subrahmanyan Chandrasekhar—Confronting the Final Limit”. Scientific American. 270 (3): 32—33. doi:10.1038/scientificamerican0394-32. 
  5. ^ Chandrasekhar, S (1980). „The role of general relativity in astronomy - Retrospect and prospect”. Highlights of Astronomy. 5: 45—61. Bibcode:1980HiA.....5...45C. doi:10.1017/S1539299600003749. 
  6. ^ Chandrasekhar, S. (1973). PAM dirac on his seventieth birthday. Contemporary Physics, 14(4), 389–394.
  7. ^ „Publications by S. Chandrasekhar” (PDF). Indian Academy of Sciences. Приступљено 15. 5. 2017. 
  8. ^ Tayler, R. J. (1996). Subrahmanyan Chandrasekhar. 19 October 1910–21 August 1995. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society, 42, 81–94.
  9. ^ „Thermodynamics of the Compton Effect with Reference to the Interior of the Stars” (PDF). Indian Journal of Physics. 3: 241—50. 
  10. ^ Chandrasekhar, Subrahmanyan; Ferrari, Valeria (8. 8. 1995). „On the Non-Radial Oscillations of a Star: V. A Fully Relativistic Treatment of a Newtonian Star”. Proceedings of the Royal Society A: Mathematical, Physical and Engineering Sciences. The Royal Society. 450 (1939): 463—475. ISSN 1364-5021. doi:10.1098/rspa.1995.0094. 
  11. ^ Parker, E. N (1996). „S. Chandrasekhar and Magnetohydrodynamics”. Journal of Astrophysics and Astronomy. 17 (3–4): 147—166. Bibcode:1996JApA...17..147P. doi:10.1007/BF02702301. 
  12. ^ Sreenivasan, K. R. (2019). „Chandrasekhar's Fluid Dynamics”. Annual Review of Fluid Mechanics. 51: 1—24. doi:10.1146/annurev-fluid-010518-040537. 

Спољашње везе[уреди]