Pređi na sadržaj

Đuan Salvat Papaseit

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Đuan Papaseit
Skulptura u Barseloni
Puno imeĐuan Salvat Papaseit
Datum rođenja(1894-05-16)16. maj 1894.
Mesto rođenjaBarselona, Španija
Datum smrti7. avgust 1924.(1924-08-07) (30 god.)
Mesto smrtiBarselona, Španija
SupružnikCarme Eleuterio i Ferrer

Đuan Salvat Papaseit (kat. Joan Salvat-Papasseit; Barselona, 16. maj 1894 — Barselona, 7. avgust 1924) je bio jedan od najznačnijih katalonskih pesnika avangarde.

Život[uredi | uredi izvor]

Papaseit je rođen u radničkoj porodici, tako da nije imao priliku da stekne formalno obrazovanje. Pored skromnog porekla uspeo je da se obrazuje čitajući dela Ničea, Ibzena i Maksima Gorkog. Otac mu je umro kada je bio dete, nakon čega Papaseit 1901. godine odlazi u dom za nezbrinutu decu. Kao mladić se bavio različitim poslovima, a oko 1914. godine se pridružuje uniji socijalističke omladine (Juventud Socialista).

Oženio se 1918. godine sa Karme Eleuterio (Carmen Eleuterio) i sa njom je imao dve ćerke Salome i Nuriju (Salomé y Núria) za koje je napisao knjigu Els nens de la meva escala: dites d'infants.

Bio je krhkog zdravlja te se lečio u sanatorijumima u Eskaldesu i Ameli le Ben Palaldi što je znatno uticalo na njegov rad. Umro je 1924. godine u tridesetoj godini od tuberkuloze.

Delo[uredi | uredi izvor]

Kada se pridružio uniji socijalističke omladine počinje da piše za anarhističke i socijalističke časopise poput Los Miserables, La Justicia Social of Reus and Sabadell Federal. Borio se za prava radničke klase i često je pisao pod pseudonimom Gorkiano (Gorkiano). U to vreme je pisao na španskom jeziku.

Nakon 1919. godine počinje da radi na odeljenju za knjige u Galeries Laietanes koje kasnije nosi naziv Nacionalna biblioteka Katalonije (Llibreria Nacional Catalana). Pomoću svoga brata Mikela to odeljenje pretvara u centar avangardnog pokreta naročito nakon odlaska u Pariz 1920. godine kada se upoznaje sa avangardnim piscima.

Usled razočaranosti u socijalizam i lične krize, napustio je politiku i bavio se isključivo poezijom do kraja svog života. Svoju buntovničku prirodu je izrazio pišući rasprave među kojima su: Un Enemic del Poble (1917—1919) - kojim se okrenuo futurizmu; Arc-Voltaïc (1918) - kome su doprineli Đuan Miro, Rafael Baradas i Hoakim Tores Garsija; Proa (1921) - sa postavangardnim tendencijama. Osnovao je izdavačke kuće Salvat-Papasseit Llibreters.

Eseji[uredi | uredi izvor]

Njegovi eseji su sakupljeni i objavljeni u tri zbirke:

  1. Humo de fábrica, (1918) čiji je prolog napisao Anhel Samblankat (Àngel Samblancat).
  2. Mots propis, (1917—1919) - tekstovi pisani po ugledu na ideje Ničea i Toresa Garsije.
  3. La ploma d'Aristarc - eseji koji nisu objavljeni.

Poezija[uredi | uredi izvor]

Napisao je šest zbirki pesama od kojih je poslednja objavljena posthumno:

  1. Poemes en ondes hertzianes (1919); pesme su ilustrovali Rafael Baradas i Hoakim Tores Garsija. U ovoj zbirci poezije izraženo je pesnikovo otkriće futurizma kao pravca, kao i njegova želja da stvori sopstveni stil poezije.
  2. L'irradiador del Port i les gavines (1921); u ovom nastavku Papaseit produbljuje ideje futurizma.
  3. Les conspiracions (1922); sastavljena je iz osam pesama inspirisanih nacionalizmom.
  4. La gesta dels estels (1922); u ovoj zbirci stvarne događaje poistovećuje sa mitologijom koristeći elegije.
  5. El poema de la rosa als llavis (1923); je zbirka ljubavnih pesama sa elementima erotike.
  6. Óssa Menor (1925); u svojoj poslednjoj zbirci Papaseit odbija da se prikloni i boji smrti.

Odlike poezije[uredi | uredi izvor]

Inspiraciju za svoju poeziju je crpeo iz stvarnih događaja i bio je pod uticajem novih pronalazaka poput struje, telegrafa, itd. zbog čega je bio okrenut idejama futurizma. Pošto je kao mlad radio u luci, teme zastupljene u njegovim pesmama su more, mornari i luke što karakteriše njegov avanturistički duh.

Mravi, kaligram Salvat Papaseita

I sam je pisao kaligrame po ugledu na Apolinera, a ugledao se u značajnoj meri na futurizam zastupljen kod Marinetija.

Njegove ljubavne pesme imaju elemente erotike. Jedna od najznačajnijih zbirki erotske poezije u Evropi je njegova zbirka pesama Poema o ruži na usnama (El poema de la rosa als llavis).

Njegov stil pisanja je jednostavan, razumljiv i stvara jasne slike. Njegovi stihovi odišu optimizmom. O smrti je napisao samo jednu pesmu.

Tek je šezdesetih godina 20. veka javnost stekla veće interesovanje za njegovo stvaralaštvo. Mnogi poznati muzičari su dodavali melodiju njegovim tekstovima. Tako je pokret La Nova Cançó koristio njegove stihove kao znak buntovništva protiv Frankove diktature.

Dela Salvata Papaseita su prevođena na više jezika. Zbirku pesama pod nazivom Izabrane pesme[1] na srpski jezik preveli su Jelena Petanović i Pau Bori.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Salvat Papaseit, Đuan (2017). Izabrane pesme. Beograd: Treći trg. ISBN 978-86-6407-042-3. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Đuan Salvat Papaseit na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђуан_Салват_Папасеит&oldid=27568932”