Javapaj Indijanci

Amblem plemena Javapaj Indijanaca

Javapaj (Mohave Apači) je jedan od jumanskih naroda. Javapajska plemena su istorijski nastanjivala krajeve od planina Pinal i Mazacal pa do reke Kolorado u Arizoni.

Ime

Ime Javapaji (sunčev narod) je složenica od jumanske reči „enjaeva“ (enyaéva) što u prevodu znači sunce i od reči paji (pai) što znači ljudi. Ostala imena koja su davana pripadnicima ovog plemena dolaze od španskih kolonista ili od susednih Apača, Pima indijanaca i Valapaja.

• Apačka imena

Dil-ža (Dil-zha)(Ljudi koje žive gde i crveni mravi),

Gohun (Gohún) i

Har-dil-žajs (Har-dil-zhays)

• Pima ime

Taros (Taros)

• Hualapaj ime

Inja'vape (Inya'vapé) (sunčev narod) i

E-njae-va Paji (E-nyaé-va Pai)

Ime Sunčev narod Javapaji su dobili zbog obožavanja sunca.

Istorija

Prvi susreti Evropljana sa Javapajima se najverovatnije odigrao u periodu 1582-1583. kada Espejova ekspedicija susreće Indijance Javepe koje 1598. godine Markos Farfan de los Godos imenuje Kruzados, zbog malih krstića napravljenih od trske, koje su na čelu nosili vezane na uvojcima kose. Ovo pleme Javapaj Indijanci nazivaju i Severoistočni Javapaj. Ostale dve grupe su Nijoras (kasnije nazivani Kevevikopaja, Jugoistočni Javapaji) i Tolkepaia ili Tejunas, odnosno Zapadni Javapaji. Kasniji susreti Evropljana sa javapajima su se odigrali ih susreću 1604. godine Huan de Onjate i otac Francisko Garces 1776. godine.

Javapaji Indijanci su bili u dobrim odnosima sa Tonto Apačima, pa su ih 1873. smestili u isti rezervat sa njima, Verde River Ejdžensi. Odatle su dve godine kasnije (1875) preseljeni na San Karlos Apači Ejdžensi. Tu su Javapaji ostali do početka 20. veka. Deo Javapajia 1903. odlazi u rezervat Fort MekDovel, gde još i danas žive, ostali su u rezervatima Javapaji-Preskot i u Kamp Verde u okrugu Javapaji.

Bivše teritorije plemena Javapaj Indijanaca

Život i običaji

Javapaji su bili nomadi, koji su se kretali sa mesta na mesto organizovani po malenim porodičnim grupama. Razlozi ove njihove pokretljivosti su bile potraga za hranom, odnosno sakupljanje i lov. Neke grupe Javapaji su kao zaklone koristili i prirodne pećine (kao grupa Vipukupa), ili su pravili kolibe od granja i blata. Ovakve njihove naseobine poznate su kao „rančerias“, a jedna od njih poznata pod imenom Kerkomače, imala je karakteristike zajednice. Za razliku od kalifornijskih Indijanaca, ili Istočnih Siuana koji su skladištili svoje divlje „žitarice“, Javapaji nisu imali stacionarna skladišta.

Javapajima je među glavnom hranom bila bodljikava kruška; plod jedne vrste kaktusa i Agavu (meskal) a zastupljeni su bili i mnogi drugi hranljivi plodovi. Sakupljanje je bio glavni posao žena dok je lov bio „muški posao“. Od divljači na trpezi Javapaja je najviše bilo zastupljeno meso od jelena, planinske ovce i manje životinje, uključujući i zeca.

Javapaji danas

Jedna grupa Javapaja danas žive u rezervatu Javapaji-Preskot, u blizini grada Prevskot u okrugu Javapaj u Arizoni gde pod plemenskim imenom Javapaj-Preskot Indijan Trajb (Yavapai-Prescott Indian Tribe) broje oko 160 članova. Pleme se izdržava od turizma (prirodne lepote kraja Tumb But i Granit Mauntajn) i kockarnice (Bakis kasino, Javapaj kasino i Smok šop).

Druga grupa Javapaja živi u rezervatu Fort MekDovel u okrugu Marikopa udaljenu 37 kilometara od grada Feniks u Arizoni. Rezervat je bio osnovan 1903. godine za grupu Kevevikopaja i oni se izdržavaju od kockarnice (Fort MekDovel kasino) i uzgajanja alfalfe i pekana koje se inače koristi u ishrani (Carya illinoensis).

Pleme Javapaj-Apača (Yavapai-Apache Nation) danas živi u rezervatu Kemp Verde u okrugu Javapaj.

Spoljašnje veze

• Istorija Javapaji Apača
• Džerom, Arizona
• Ceremonija zalaska sunca Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. jun 2006)
• Javapaji: Sinovi sunca
• Fort MekDovel - narod Javapaja Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. maj 2012)