Javna uprava

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Javna uprava je akademska disciplina i polje prakse; potonje je prikazano na ovoj slici saveznih državnih službenika Sjedinjenih Država na sastanku.

Javna uprava ili javna administracija je sprovođenje vladine politike, kao i akademska disciplina koja proučava ovu primenu i priprema državne službenike za rad u javnoj službi.[1] Kao „polje istraživanja sa raznovrsnim opsegom”, čiji je fundamentalni cilj „unapređenje upravljanja i politika kako bi vlada mogla da funkcioniše”.[2] Neke od raznih definicija koje su ponuđene za ovaj termin su: „upravljanje javnim programima”;[3] „prevođenje politike u stvarnost koju građani vide svaki dan”;[4] i „proučavanje vladinih odluka, analiza samih politika, raznih inputa koji su ih proizveli, i inputa neophodnih za formulisanje alternativnih politika.”[5]

Javna uprava je deo izvršne državne vlasti koji vrši upravne poslove u okviru prava i dužnosti te države. Državnu upravu čine ministarstva, organi uprave u sastavu ministarstava i posebne organizacije.[6] Državna uprava se u savremenim zemljama tradicionalno smatra delom izvršne vlasti, iako je neki teoretičari smatraju zasebnim podređenim entitetom. Način organizacije, delatnosti i metode rada državne uprave se razlikuju od zemlje do zemlje, zavisno o socioekonomskim ili političkim prilikama, ali i državnom uređenju; tako u nekoj zemlji može postojati više državnih uprava sa različitim ovlastima (npr. federalna i državne uprave); najniža razina državne uprave se naziva lokalna uprava ili lokalna samouprava. Delatnost, ovlasti i rad državne uprave u većini zemalja regulative upravno pravo, isto kao što je državna uprava predmet proučavanja nauke o upravi.

Javna uprava se „prevashodno bavi organizacijom vladinih politika i programa kao i ponašanjem službenika (obično neizabranih) koji su formalno odgovorni za njihovo sprovođenje”.[7] Mnogi neizbirani javni službenici mogu se smatrati javnim administratorima, uključujući šefove gradskih, okružnih, regionalnih, državnih i saveznih odeljenja, kao što su direktori opštinskog budžeta, administratori za ljudske resurse, gradski menadžeri, rukovodioci popisa, državni direktori mentalnog zdravlja i sekretari kabineta.[4] Javni administratori su javni službenici koji rade u javnim odeljenjima i agencijama na svim nivoima vlasti.

U Sjedinjenim Državama, državni službenici i akademici, poput Vudro Vilsona, promovisali su reformu državne službe tokom 1880-ih, premeštajući javnu upravu u akademije.[8] Međutim, „sve do sredine 20. veka i širenja teorije o birokratiji nemačkog sociologa Maksa Vebera” nije postojalo „veliko interesovanje za teoriju javne uprave”.[9] Polje je multidisciplinarnog karaktera; jedan od različitih predloga za podpolja javne uprave postavlja šest stubova, uključujući ljudske resurse, teoriju organizacije, analizu politike, statistiku, upravljanje budžetom i etiku.[10]

Definicija[uredi | uredi izvor]

Administratori uglavnom pri radu koriste papirne dokumente i računarske datoteke: „U poslednje dve decenije došlo je do značajnog prelaska sa papirnih na elektronski dokumente. Iako vladine institucije i dalje štampaju i održavaju papirne dokumente kao zvanične zapise, velika većina zapisa se sada stvara i čuva u elektroničkom formatu.”[11] (na slici je Stipven K. Dan, zamenik upravnika Američke mornarice)

Pol H. Eplbi je 1947. definisao javnu upravu kao „javno vođenje javnih poslova direktno odgovorno za izvršne akcije”. U demokratiji, to se poistovećuje sa vođstvom i izvršnim radnjama koje poštuju i doprinose dostojanstvu, vrednosti i potencijalima građana.[12] Gordon Klap, nekadašnji predsednik uprave doline Tenesija, definisao je javnu upravu „kao javni instrument kojim se demokratsko društvo može potpunije ostvariti”. To podrazumeva da se ona „mora odnositi na koncepte pravde, slobode i potpunije ekonomske prilike za ljudska bića" i stoga se bavi „ljudima, idejama i stvarima”.[13] Prema Džejmsu D. Karolu & Alfredu M. Zuku, publikacija Vudro Vilsonovog eseja „Studija uprave” iz 1887. godine generalno se smatra početkom javne uprave kao specifičnog polja proučavanja.[14]

Oslanjajući se na temu demokratije i odbacujući vezu s izvršnom vlašću, Patricija M. Šilds tvrdi da se javna uprava „bavi upravljanjem i primenom proizvoda žive demokratije”.[15] Ključni izraz „proizvod” odnosi se na „one predmete koji su izgrađeni ili proizvedeni” kao što su zatvori, putevi, zakoni, škole i bezbednost. „Kao izvršitelji, javni menadžeri koriste ove proizvode.” Oni učestvuju u pravljenju i stvaranju „žive” demokratije. Živa demokratija je „okruženje koje se menja, organsko”, nesavršeno, nedosledno i prepuno vrednosti. Naglašeno je upravljanje, jer se javna administracija brine „o odgovornosti i efikasnoj upotrebi oskudnih resursa i ultimatno uspostavljanju veze između rada, stvaranja i demokratskih vrednosti”.[16]

U novije vreme naučnici tvrde da „javna uprava nema opšteprihvaćenu definiciju”, jer je „opseg teme toliko velik i diskutabilan da se lakše može objasniti nego definisati”.[17] Javna uprava je oblast proučavanja (tj. disciplina) i zanimanje. Postoji mnoga neslaganja oko toga da li se proučavanje javne uprave može pravilno nazvati disciplinom, najvećim delom zbog rasprave o tome da li je javna uprava podpolje političke nauke ili podpolje administrativne nauke, druga od kojih ima korene u istraživanjima analize i evaluacije politike.[17][18] Naučnik Donald Ketl spada među one koji javnu upravu doživljavaju „kao potpolje unutar političke nauke”.[19] Prema Laloru, za društvo s javnim autoritetom koje pruža najmanje jedno javno dobro može se reći da ima javnu upravu, dok odsustvo jednog javnog organa ili pružanja najmanje jednog javnog dobra podrazumeva odsustvo javne uprave. On tvrdi da je javna uprava javno pružanje javnih dobara u kojem funkcija potražnje manje ili više efektivno zadovoljena datom politikom, čiji je primarni alat retorika, obezbeđivanje javnih dobara, a funkcija ponude je zadovoljena manje ili više efikasno javnom upravom. Moralna svrha javne uprave, podrazumevana prihvatanjem njene uloge, jeste maksimiziranje mogućnosti javnosti da zadovolji svoje potrebe.[20]

Definicija sektora državne uprave u Severnoameričkom industrijskom klasifikacionom sistemu (NAICS 91) navodi da javna uprava „... obuhvata ustanove koje se prevashodno bave aktivnostima vladine prirode, odnosno donošenjem i sudskom tumačenjem zakona i njihovih propisa, i administriranjem programa zasnovanih na njima”. Ovo uključuje „zakonodavne aktivnosti, oporezivanje, nacionalnu odbranu, javni red i bezbednost, imigracione službe, spoljna pitanja i međunarodnu pomoć, a administracija vladinih programa su aktivnosti čisto vladine prirode”.[21]

Iz akademske perspektive, Nacionalni centar za statistiku obrazovanja (NCES) u Sjedinjenim Državama definiše studiju javne uprave kao „program koji ljude priprema da budu rukovodioci u izvršnoj ruci lokalne, državne i savezne vlade i koji se fokusira o sistematskom proučavanju izvršne organizacije i upravljanja. Obuhvaćene su obuka o ulogama, razvoju i principima javne uprave; vođenje javne politike; izvršno-zakonodavni odnosi; javni proračunski procesi i upravljanje finansijama; administrativno pravo; upravljanje javnim osobljem; profesionalna etika i metode istraživanja.”[22]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Random House Unabridged Dictionary”. Dictionary.infoplease.com. Pristupljeno 23. 8. 2014. 
  2. ^ Handbook of Public Administration. Eds Jack Rabin, W. Bartley Hildreth, and Gerard J. Miller. 1989: Marcel Dekker, NY. p. iii
  3. ^ Robert and Janet Denhardt. Public Administration: An Action Orientation. 6th Ed. 2009: Thomson Wadsworth, Belmont CA.
  4. ^ a b Kettl, Donald and James Fessler. 2009. The Politics of the Administrative Process. Washington D.C.: CQ Press.
  5. ^ Jerome B. McKinney and Lawrence C. Howard. Public Administration: Balancing Power and Accountability. 2nd Ed. 1998: Praeger Publishing, Westport, CT. p. 62
  6. ^ ZAKON O DRŽAVNOJ UPRAVI ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005, 101/2007, 95/2010 i 99/2014)
  7. ^ UN Economic and Social Council. Committee of Experts on Public Administration. Definition of basic concepts and terminologies in governance and public administration. 2006
  8. ^ Wilson, Woodrow. June, 1887. "The Study of Administration", Political Science Quarterly 2.
  9. ^ Public administration. (2010) In Encyclopædia Britannica. Retrieved August 18, 2010, from Encyclopædia Britannica Online.
  10. ^ Shafritz, J.M., A.C. Hyde. 2007. Classics of Public Administration. Wadsworth: Boston.
  11. ^ „Electronic Records and Document Management Systems: A New Tool for Enhancing the Public's Right to Access Government-Held Information?” (PDF). Pristupljeno 29. 4. 2017. 
  12. ^ Appleby, Paul 1947. "Toward Better Public Administration", Public Administration Review Vol. 7, No. 2 pp. 93–99.
  13. ^ Clapp, Gordon. 1948. "Public Administration in an Advancing South", Public Administration Review Vol. 8. no. 2 pp. 169–75. Clapp attributed part of this definition to Charles Beard.
  14. ^ Carroll, J.D. & Zuck, A.M. (1983). "The Study of Public Administration Revisited". A Report of the Centennial Agendas project of the American Society for Public Administration. Washington, DC; American Society for Public Administration.
  15. ^ Shields, Patricia. 1998. "Pragmatism as a Philosophy of Science: A Tool for Public Administration" Research in Public Administration Vol. 4. pp. 195–225.
  16. ^ Shields, Patricia. 1998. "Pragmatism as a Philosophy of Science: A Tool for Public Administration", Research in Public Administration Vol. 4. p. 199.
  17. ^ a b „Public Administration | the Canadian Encyclopedia”. Arhivirano iz originala 28. 3. 2017. g. Pristupljeno 13. 3. 2018. 
  18. ^ Haveman, R. H. (1987). Policy analysis and evaluation research after twenty years. "Policy Studies Journal", 16(1): 191–218.
  19. ^ Kettl, Donald F. „The Future of Public Administration” (PDF). H-net.org. Pristupljeno 25. 10. 2010. 
  20. ^ Lalor, Stephen A General Theory of Public Administration (2014)
  21. ^ „Definition Public Administration (NAICS 91)”. Ic.gc.ca. Arhivirano iz originala 06. 05. 2013. g. Pristupljeno 25. 10. 2010. 
  22. ^ „CIP user site”. Nces.ed.gov. Pristupljeno 23. 8. 2014. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  •  Kirchwey, George W. (1905). „Civil Administration”. Ur.: Gilman, D. C.; Thurston, H. T.; Colby, F. M. New International Encyclopedia (I izd.). New York: Dodd, Mead. 
  • Dubois, H.F.W. & Fattore, G. (2009), 'Definitions and typologies in public administration research: the case of decentralization', International Journal of Public Administration, 32(8): 704–27.
  • Jeong Chun Hai @Ibrahim, & Nor Fadzlina Nawi.. Principles of Public Administration: An Introduction. Kuala Lumpur: Karisma Publications. 2007. ISBN 978-983-195-253-5.
  • Smith, Kevin B. and Licari, Michael J.. Public Administration – Power and Politics in the Fourth Branch of Government, LA: Roxbury Pub. Co. 2006. ISBN 978-1-933220-04-8.
  • White, Jay D. and Guy B. Adams. Research in public administration: reflections on theory and practice. 1994.
  • Donald Menzel and Harvey White (eds) 2011. The State of Public Administration: Issues, Challenges and Opportunity. New York: M. E. Sharpe.
  • Janicke, M. (1990). State Failure. Cambridge: Polity Press.
  • Kanter, R. M. (1985). The Change Masters: Corporate Entrepreneurs at Work. Hemel Hempstead: Unwin Paperbacks.
  • Lane, R. E. (1991). The Market Experience. New York: Cambridge University Press.
  • Lynn, L. E., Jr. (1996). "Public Management as Art, Science, and Profession." Chatham House, CQ Press.
  • Lynn, L. E., Jr. (2006). "Public Management: Old and New." Routledge.
  • Albrow, Martin. Bureaucracy. London: Macmillan, 1970.
  • Kingston, Ralph. Bureaucrats and Bourgeois Society: Office Politics and Individual Credit, 1789–1848. Palgrave Macmillan, 2011.
  • On Karl Marx: Hal Draper, Karl Marx's Theory of Revolution, Volume 1: State and Bureaucracy. New York: Monthly Review Press, 1979.
  • Marx comments on the state bureaucracy in his Critique of Hegel's Philosophy of Right and Engels discusses the origins of the state in Origins of the Family, marxists.org
  • Ernest Mandel, Power and Money: A Marxist Theory of Bureaucracy. London: Verso, 1992.
  • On Weber: Watson, Tony J. (1980). Sociology, Work and Industry. Routledge. ISBN 978-0-415-32165-5. 
  • Neil Garston (ed.), Bureaucracy: Three Paradigms. Boston: Kluwer, 1993.
  • Chowdhury, Faizul Latif (2006), Corrupt Bureaucracy and Privatization of Tax Enforcement. Dhaka: Pathak Samabesh. ISBN 978-984-8120-62-0..
  • Ludwig von Mises, Bureaucracy, Yale University Press, 1962. Liberty Fund. 2007. ISBN 978-0-86597-663-4.
  • Lavie, Smadar. Wrapped in the Flag of Israel: Mizrahi Single Mothers and Bureaucratic Torture. Oxford and New York: Berghahn Books. 2014. ISBN 978-1-78238-222-5. hardback. ISBN 978-1-78238-223-2. ebook.
  • Schwarz, Bill.. The expansion of England: race, ethnicity and cultural history. Psychology Pres. 1996. ISBN 978-0-415-06025-7..
  • Weber, Max. The Theory of Social and Economic Organization. Translated by A.M. Henderson and Talcott Parsons. London: Collier Macmillan Publishers, 1947.
  • Wilson, James Q. (1989). Bureaucracy. Basic Books. ISBN 978-0-465-00785-1. 
  • Weber, Max, "Bureaucracy" in Weber, Max. Weber's Rationalism and Modern Society: New translations on Politics, Bureaucracy, and Social Stratification. Edited and Translated by Tony Waters and Dagmar Waters. 2015. ISBN 9781137373533.. English translation of "Bureaucracy" by Max Weber.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Javna uprava na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јавна_управа&oldid=26084880”