Jakov Galički
| Jakov Galički | |
|---|---|
 Jakov Galički | |
| Lični podaci | |
| Datum smrti | 1442. |
| Mesto smrti | Galič, |
| Svetovni podaci | |
| Kanonizacija | od strane 1981. |
| Praznik | 4. april |
Jakov Galički je ruski pravoslavni svetitelj iz XV veka.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Potekao je iz plemićke porodice. Kao mlad se zamonašio u manastiru Pajsijevo-Galičkom monasiru Uspenja Presvete Bogorodice. Bio je učenik svetog Sergija Radonežskog. Nekoliko godina nakon monašenja rukopoložen je za sveštenika.[1].
Nedaleko od Galiča, u Kostromskoj oblasti, osnovao je manastir, i bio njegov prvi iguman. Po crkvenom predanju imao je dar prozorljivosti.
Umro je 1442. godine u Galiču.
Kanonizovan je 1981. godine.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Žitie prepodobnogo Paisiя Galičskogo. 1898: 17—18: «svѧщennikъ že obiteli Їѧkovъ… vzemъ brevno i razbivъ dveri cerkovnыe, skvozѣ plameni vnidѣ vъ cerkovь, i čudotvornuю… Prečistыѧ Bogorodicы ikonu vzemъ, iznesѣ izъ cerkve skvozѣ plamenь». Plamя bыlo nastolьko silьnыm, čto «srebro i zlato, iže bѣ u čudotvornogo obraza, — vѣnecъ, i cata, i grivnы, ѿ nesterpimogo plameni vse razliѧšѧsя vъ malыe časti», no Iakov «izыde… iz plameni ničem že nevrežden, niže vlasъ glavы ego opalenъ bяše»