Јаков Галички
| Јаков Галички | |
|---|---|
 Јаков Галички | |
| Лични подаци | |
| Датум смрти | 1442. |
| Место смрти | Галич, |
| Световни подаци | |
| Канонизација | од стране 1981. |
| Празник | 4. април |
Јаков Галички је руски православни светитељ из XV века.
Биографија[уреди | уреди извор]
Потекао је из племићке породице. Као млад се замонашио у манастиру Пајсијево-Галичком монасиру Успења Пресвете Богородице. Био је ученик светог Сергија Радонежског. Неколико година након монашења рукоположен је за свештеника.[1].
Недалеко од Галича, у Костромској области, основао је манастир, и био његов први игуман. По црквеном предању имао је дар прозорљивости.
Умро је 1442. године у Галичу.
Канонизован је 1981. године.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Житие преподобного Паисия Галичского. 1898: 17—18: «свѧщенникъ же обители Їѧковъ… вземъ бревно и разбивъ двери церковные, сквозѣ пламени внидѣ въ церковь, и чудотворную… Пречистыѧ Богородицы икону вземъ, изнесѣ изъ церкве сквозѣ пламень». Пламя было настолько сильным, что «сребро и злато, иже бѣ у чудотворного образа, — вѣнецъ, и цата, и гривны, ѿ нестерпимого пламени все разлиѧшѧся въ малые части», но Иаков «изыде… из пламени ничем же неврежден, ниже власъ главы его опаленъ бяше»