Костромска област
| Костромска област рус. Костромская область | |
|---|---|
![]() | |
| Држава | |
| Федерални округ | Средишњи |
| Главни град | Кострома |
| Површина | 60.200 km2 |
| Становништво | 2014. |
| — број ст. | 656.389 |
| — густина ст. | 10,9 ст./km2 |
| Позивни број | 44 |
| Званични веб-сајт | |
Костромска област (рус. Костромская область) је конститутивни субјект Руске Федерације[1] са статусом области на простору Средишњег федералног округа у европском делу Русије.
Административни центар области је град Кострома.
Етимологија
[уреди | уреди извор]Област носи име по административном центру, граду Костроми. Град је основан 1152. године, а име је добио по реци Кострома.
Мада не постоји усаглашеност међу стручњацима, претпоставља се да име реке Кострома потиче од израза на которой он стоит (на којој стоји)[2], или од Костра́, руског израза за костријет.
Географија
[уреди | уреди извор]Положај
[уреди | уреди извор]
Костомска област се налази у центру Европског дела Русије. Са севера на југ се простире 260 km, а са запада на исток 420 km.
Границе: На северу се граничи са Вологодском облашћу; на југу са Ивановском и Нижегородском облашћу; на западу са Јарославском облашћу и на истоку са Кировском облашћу.
Рељеф
[уреди | уреди извор]Област је претежно брдско-моренска(делови стена који се крећу захваљујући померању леда), а у одређеним деловима се простиру мочварне равнице. На западу - Костромска равница; у централном делу - Галичко-Чухломска висораван (до 292 m); на северу висораван Северна увала. У низијама се углавном налазе реке.
Клима
[уреди | уреди извор]Клима је умерено континентална - зиме су хладне, а лета топла. Просечна температура у јануару је -12 °C, а у јуну +18 °C. Просечна влажност ваздуха је 79%, а падавина има просечно 600 мм годишње (највише их има лети).
Становништво
[уреди | уреди извор]| 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|
| 809,882 | 736,641 | 667,562 |
На територији Костромске области живи око 80 различитих националости. Густина насељености је 11,5 људи по км²; градско становишто чини 67,7% људи (2005); радно способних је 59,2%. Просечна старост становништва је 37,8 година.
| Народи | Становништво |
|---|---|
| Руси | 704 049 |
| Украјинци | 8 011 |
| Татари | 2 731 |
| Белоруси | 2 354 |
| Роми | 1 542 |
| Јермени | 1 462 |
| Азери | 1 438 |
| Молдавци | 1 036 |
Образовање
[уреди | уреди извор]Више образовање се састоји од три државна факултета, Војне академије, низа филијала приватних и државних школа, као и осам стручних школа. Факултети и школе су у највећем броју педагошког, медицинског и пољопривредног усмерења.
Политика
[уреди | уреди извор]Органи власти
[уреди | уреди извор]Највиши законски акт је Устав Костромске области. Највиши званичник области је губернатор. Законодавни орган је Дума Костромске области која у овом тренутку има 35 посланика.
Званични симболи
[уреди | уреди извор]Званични симболи Костромске области су застава и грб. Грб и застава су озваничени законом Костромске области 28. априла 2006.
Основни симбол заставе и грба је златни брод са седам веслача, украшен златним орловским крилима и главом.
