Jasenak (narodna medicina)
Jasenak (lat. Dictamnus albus) jedna je od vilinskih biljaka, koja se u narodnoj medicini smatra čudotvornom jer prema narodnom predanju nad sobom širi mirišljavu maglu, koja može da izleči bolesnika.[1]
Biološke karakteristike[uredi | uredi izvor]
Jasenak je višegodišnja mirišljava biljka iz porodice Rutaceae, rasprostranjena u južnom delu Evrope, i mediteranskom delu Afrike i Azije. U Srbiji je rasla oko Beograda, Smedereva i Niša, a u izobilju je ima kod smederevskog sela Petrijeva.
Biljka sa cvetom sličnim jasenu, visoka je 50 — 80 santimetara. Cveta u maju, od Đurđevdana do Spasovdana. Listovi su jajoliki i neparni, a na vrhu izbijaju lepi beli ili ružičasti cvetovi. Ulje se nalazi u listovima i cvetovima, kada se protrljaju među prstima, oslobađaju miris sličan limunu.
Tokom leta, jasenak je pokriven lepljivim žlezdama koje izlučuju isparljivo ulje pa izdaleka miriše na limun ili vanilu. Ispušta i etar koji se u kontaktu sa vazduhom pali, pa se na jasenku noću mogu uočiiti plamičci. Kako su ova isparenja zapaljiva, dešava da se biljka na visokim temperaturama lako zapali. Zbog toga se smatra da bi upravo jasenak mogao da bude biblijski „plamteći grm“.
-
Dictamnus albus, biljka -
Dictamnus albus, cvast -
Dictamnus albus, cvet jasenka -
Dictamnus albus, plod jasenka -
Listovi jasenka
Narodno verovanje[uredi | uredi izvor]
Narod je verovao da jasenku vila otkida vrh u noći uoči Spasovdana, i da ga takođe nosi u slučaju da se uzbere i ostavi.
Kako se nad biljkom leti širi mirišljava magla, ova njegova odlika je u narodu formirala uverenje u čudotvorne lekovite osobine, zasnovane na lečenju vila uz pomoć jasenka. Iz ove odlike jasenka proizašlo je i narodno verovanje u njegova čudotvorna i lekovita svojstva, koja iako se ne koriste neposredno u narodnoj medicini kao lek, omogućavaju bolesniku koji boravi u njegovoj okolini da se uspešno leči zahvaljujući vilama.'[2]
Postupak lečenja spavanjem ispod jasenka[uredi | uredi izvor]
Ukućani bi bolesnika dovodili da prespava pod jasenkom i kraj njega ostavljali darove za vile (večeru — obično hleb, čašu vode i čašu vina, sud sa medom), koje su se potom, u znak zahvačnosti za darove molile za pomoć i ozdravljenje. Izjutra bi ukućani kopali pod jasenkom, i šta god da bi tada od živih bića pronašli (bubu, crva...), smatrali su de je to lek koji je ostavila vila. Taj „lek” bi potom bolesniku davali da popije u čaši vode.
Krajeve Srbije u kojima je rasla biljka (oko Beograda, Smedereva i Niša), obilazili su bolesnici uoči Đurđevdana, naročito Spasovdana, a pominje se i u vreme Duhova. Po dolasnu na jednu od navedenih lokacija bolesnik je prvo u toku dana pronalazio jasenak (koji je trebalo da bude u celosti očuvan i kome nisu smeli da nedostaju neki listovi) i peškirom bi ga označio kao zauzetog. Uveče bi bolesnik legao na zemlju sa glavom ispod biljke, i sa zapaljenom voštanicom i darovima za vile.
Na ovaj način prema narodnom predanju lečeni su duševni bolesnici i oni koji boluju od uzetosti (paralize).
Verovalo se da su ovi, tzv. alosani (ljudi koji su ostali bez moći rasuđivanja, govora ili pokreta), zadahnuti nečistom silom i da su se razboleli zbog prekršaja religijske zabrane (nagazili su ili spavali na nečistom ili zabranjenom mestu, kakvo je npr. vilino kolo, te prisustvovali ekskluzivnim zabavama mitskih bića).[1]
Sa bolesnikom bi dolazio i njegov pobratim (ili posestrima), koji bi mu, kad svane, davali med, vodu i vino koje je sa njim prenoćilo ispod jasenka, ukoliko se znamenja protumače kao povoljna. A ta znamenja su — ako je na jasenku pod kojim se prenoćilo nedostaje cvet ili listić, ili ako je neki trun upao u pokrivene sudove (sa medom, vodom i vinom), narod je smatrao da su to učinile vile, i bio je dobar znak da će bolesnik ozdraviti. Međutim ako je jasenak posle prespavane noći ostao netaknut, bolesniku nije bilo ozdravljenja.
Od sugestivne metode lečenja jasenkom mogao je biti i bolesnikov san o tome kako vile dolaze i vidaju ga. Po završenoj proceduri bolesnik je sudove i peškir ostavljao pod jasenkom kao poklon vilama. Onome ko bi ih dirnuo pretilo je kažnjavanje istom bolešću, ili čak smrću.
Prema predanju u Srbiji se pominje i noćenje na mestima koja su označena drugom biljkom ukoliko nema jasenka (npr pod glogom) sa sličnim propratnim običajima i uvek u vezi sa vilama.
- Tumačenje spavanja pod jasenkom
Noćenje pod jasenkom jeste inkubacija ili magično spavanje bolesnika na svetom mestu, tokom koga će božanstvo doneti izlečenje direktnom intervencijom ili otkrivanjem leka u snu.
Inkubacija kao široko rasprostranjena drevna magijska radnja, ima tu specifičnost da se ne odvija u hramu, već pod svetom biljkom. Ovo verovanje nastalo je najverovatnije još iz vremena kada srpski narod nije imao hramove.[3]
U tom stadijumu religijskih ideja biljka je prvobitno samo božanstvo, a potom stan božanstva kome se prinosi žrtva u vidu darova. Žrtva je imala svrhu da umilostivi nenaklonjene duhove, u ovom slučaju vile. Stoga srpski običaj spavanja pod jasenkom (ne bez paralela kod drugih naroda) predstavlja veoma važno i retko svedočanstvo za istoriju religijskih ideja.[1]
Lekovita svojstva jasenka[uredi | uredi izvor]
Za lečenje se od jasenka uglavnom priprema čaj, i to od delova biljke koji se sakupljaju u različitim periodima godine. U proleće se sakuplja lišće i koren, u jesen koren i plod (kada sazri). Kada se koren iskopa i dobro očisti, suši se u hladu. Deblji primerci se uzdužno iseku radi boljeg sušenja.[4]
Najvažniji lekoviti sastojci jasenka su:
- alkaloidi,
- gorke materije,
- antocijani,
- flavonski glikozidi.
- fenolkarbonska kiselina,
- trigonelin,
- holin,
- saponini,
- šećer,
- materija slična vosku.
U tradicionalnoj medicini preparati od jasenka (viline biljke) koriste se za:
- regulisanje mesečnog ciklusa kod žena,
- zaustavljanje krvarenja,
- kao diuretik kod srčanih i bubrežnih bolesnika.
- regulaciju varenje, kod smanjenog lučenja želudačnih sokova.
- Mere opreza
Sa upotrebom jasenka kao leka ne sme se preterivati zbog sastojka diktamina, koji može da štetno utiče na srce.
Kod sakupljača lekovitih delova jasenka može da se javi crvenilo na koži od njegovih sastojaka, praćeno bolom i plikovi, pa se pri branju jasenka moraju sprovoditi mere opreza.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Đurđina Šijaković, Etnološka obrada pojma "JASENAK" - Pojmovnik srpske kulture SANU Beograd
- ^ Mihailo Bobić, „Životinje i bilje u narodnom predanju“, Karadžić 3, 1901
- ^ Veselin Čajkanović, Mit i religija u Srba, Beograd: SKZ, 1973.
- ^ Jančić Radiša, Botanika farmaceutika, Službeni list SRJ, 2002.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Slobodan Zečević, Srpska etnomitologija, Beograd: Službeni glasnik, 2008
- Vuk Stefanović Karadžić, Srpski rječnik, Beograd: Štamparija Kraljevine Jugoslavije, 1935.
- Špiro Kulišić, Petar Ž. Petrović, Nikola Pantelić, Srpski mitološki rečnik, Beograd: Etnografski institut SANU − Interprint, 1998.