Смедерево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Смедерево
Smederevocity.jpg
Грб Смедерева
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Округ Подунавски округ
Регион Јужна и источна Србија
Становништво
Становништво Раст 64.175
Агломерација 77.808
Густина становништва 537 ст./km²
Географске карактеристике
Координате 44°40′ СГШ; 20°56′ ИГД / 44.66° СГШ; 20.93° ИГД / 44.66; 20.93 Координате: 44°40′ СГШ; 20°56′ ИГД / 44.66° СГШ; 20.93° ИГД / 44.66; 20.93
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 73 m
Површина 484 km²
Смедерево на мапи Србије
Смедерево
Смедерево
Смедерево на мапи Србије
Остали подаци
Градоначелник Јасна Аврамовић (СНС)
Поштански код 11300
11303
11304
11305
11330
Позивни број 026
Регистарска ознака СД
Веб-сајт www.smederevo.org.rs

Смедерево је град у Подунавском округу. Налази се на обалама Дунава у североисточном делу Србије. Према попису из 2011. било је 64.175 становника (према попису из 2002. било је 62.805 становника).

Смедерево је са изградњом Смедеревске тврђаве 1430. постала престоница Српске деспотовине пошто је Београд, дотадашња престоница, враћен Угарској 1427. године. Смедеревску тврђаву је основао тадашњи српски деспот Ђурађ Бранковић. Смедеревска тврђава је тада представљала највећу равничарску тврђаву у Европи.

Смедерево је данас велики индустријски центар.

Називи[уреди]

Град је познат по још неким називима на другим језицима: лат. Smederevo, грч. Сфентером, нем. Semendria, рум. Semendria, мађ. Szendrő, тур. Semendire.

Смедеревски амблем[уреди]

Смедерево користи амблем у две нијансе плаве боје, што одудара од хералдичких принципа. Такође, лента са годином 1430. смештена је преко штита, што је неуобичајено. Елементи амблема су: шест белих дискова распоређених 3+2+1, који представљају грожђе, Смедеревска тврђава на чијој је кули поједностављено приказан велики натпис са куле, тамно плаве и беле греде хоризонтално постављене (представљају Дунав).

Географски положај[уреди]

Смедерево се налази на 40° 40’ северна географске ширине и 20° 56’ источне географске дужине. Налази се у североисточном делу Републике Србије, на другој по величини европској реци Дунаву. Од престонице Београда удаљен је свега 46 km.

Клима[уреди]

Смедерево има више степско континенталну него умерено континенталну климу. Средња годишња температура у граду је 11,4 °C. Средња јануарска температура је тек нешто испод нуле (-0,6 °C), док јулска достиже просечних 21,9 °C. Током пролећних месеци (март, април и мај) просечна температура износи око 14 степени. Током јесени (септембар, октобар и новембар) просечна температура је 9,6 степени. У Смедереву падне око 650 mm воденог талога годишње. Највише је падавина у мају (72 mm) и јуну (86 mm) а најмање у фебруару (38 mm).

Историја[уреди]

Први помен Смедерева наилазимо године 1019. у повељи византијског цара Василија II када је овде успостављена једна од епископија новостворене Охридске архиепископије. Следећи писани помен о Смедереву налази се и у повељи кнеза Лазара из 1381. године, у којој се спомиње манастир Раваница и села и имања која поклања „у Смедереву људини Богосаву с опћином и с баштином“. Насеље добија на значају тек у XIV веку са повлачењем српске државе на север пред турским налетима. 1427, након смрти свог претходника Стефана, деспот Ђурађ Бранковић је по претходно утврђеном договору морао да угарском краљу врати Београд. Као град са традицијом престонице Смедерево се издвојило одмах по изградњи Смедеревске тврђаве 1430. године. Све до 1459. године град је био седиште Деспотовине на челу са деспотом Ђурђем Бранковићем. Након тога град потпада под власт Турака. Иако је разорен у сукобу 1459, Турци увиђају његов изузетно повољан положај на Дунаву и дограђују утврђење сада за своје потребе. Током дугог периода био је седиште Смедеревског санџака, све до доласка Аустријанаца 1718. 1739. град је опет под Турцима. Међутим развој града за време Аустроугара настављен је отварањем прве основне школе 1806. године, за време Првог српског устанка. У то време у граду је основан Правитељствујушчи совјет, на челу са Доситејем Обрадовићем и Смедерево је поново постало престоница.

Под немачком окупацијом, 5. јуна 1941 Смедерево је доживело катастрофалну експлозију. Експлозију је изазвала муниција коју су окупатори превозили жељезницом и складиштили у тврђави.[1] Том приликом погинуло је преко 3.000 људи, а цео град је био порушен и делом затрпан земљом.

Са почетка 20. века град је бројао 7.000 становника, а данас према последњем попису из 2003. године има 62.900 становника у граду и 116.000 у селима убраја се у десет највећих градова у земљи. На ширем подручју града, рачунајући и седам приградских насеља, Смедерево броји 77.808 становника (по попису из 2002. године. Карађорђев дуд је споменик природе - ботаничког карактера али и знаменито место из историје Смедерева. Под овим стаблом је 8. новембра 1805. године вожд Карађорђе, вођа Првог српског устанка, у присуству српских старешина и устаника примио кључеве Смедеревске тврђаве од турског заповедника града, диздара Мухарема Гуше. Предаја кључева је извршена на свечан начин, јер су Турци оставили Србима много топова и муниције, а Карађорђе им је дозволио да изађу из Смедерева са војним частима и ситним оружјем и да лађама оду низ Дунав у Видин, у Бугарску.

Значење топонима[уреди]

Смедерево око 1860. - слика Анастаса Јовановића

Постоје многа мишљења о значењу топонима Смедерево.

  1. Италијански историчар Антонио Бонфини (1427.–1503.) у своме делу Rerum Hungaricarum decades IV cum dimidia наводи да име Смедерева потиче од Светог Андреје (Иначе, мађарски назив за Смедерево који се до данас задржао у овом језику је Szendrő).
  2. У делу Охридска архиепископија у почетку XI века Стојан Новаковић је написао: Познато је поодавно да је Смедерево покварено EIS MONTE AUREO, јер је град подигнут на месту некадашњег римског града Mons Aureus, што у преводу значи Златно брдо. Ова римска насеобина забележена је на Појтингеровој карти која потиче из IV века.
  3. Постоји мишљење да је топоним Смедерево сложеница две речи : смет и древо због изразито густих храстових шума на овом подручју.
  4. Топоним Смедерево по неким изворима вуче порекло од средњовековног мушког имена Смендер
  5. Многи аутори сматрају да је порекло овог топонима иранско-хазарског порекла. У преводу са иранског Семендер значи крајња врата. Управо тако се звао и хазарски град који се налазио на југозападној обали Каспијског језера. Крајем X века Хазарско царство нестаје и многи становници Семендера, бежећи пред најездом освајача, упутили су се у наше крајеве, називајући своја нова насеља именима својих ранијих пребивалишта.

Култура[уреди]

У граду се налази Карађорђев дуд, музеј у Смедереву, центар за културу Смедерево, радио Смедерево... Смедерево има више споменика културе међу којима су Смедеревска тврђава, црква Светог Георгија у Смедереву, зграда Окружног суда у Смедереву, зграда Општинског дома у Смедереву, црква Успења Пресвете Богородице на Старом смедеревском гробљу и други.

Административна организација[уреди]

Након Другог светског рата, Смедерево је добило значајну улогу као административни центар. Пре тога Смедерево је са својом облашћу припадало Дунавској бановини (седиште Нови Сад). Током Другог светског рата Смедерево је било седиште дела Дунавске бановине који је био окупиран искључиво од стране Немачке војске (Шумадија, Браничево и Банат, који је касније установљен као посебна аутономна регија под влашћу банатских Немаца). Од 1945. године новостворена држава ФНРЈ (Федеративна Народна Република Југославија) а потом и СФРЈ (Социјалистичка Федеративна Република Југославија) подељена је на области (крајеве) чији су саставни делови биле општине. Смедерево је после 1945. године постало седиште Смедеревске области, која је обухватала Град Смедерево (насеље Смедерево и њему гравитирајућа приградска насеља) и још 7 општина.

Тренутна административна структура[уреди]

Демографија[уреди]

Демографија[5]
Година Становника
1948. 14.206
1953. 18.328
1961. 27.182
1971. 40.192
1981. 55.369
1991. 63.884 62.227
2002. 65.443 62.805
2011. 64.175

Број становника у Смедереву и приградским насељима у периоду од 1948. до 2011. године.

Година
1948.
1953.
1961.
1971.
1981.
1991.
2002.
2006.
2011.
Број становника 24.761 29.663 39.793 54.257 69.814 76.984 77.808 83.7681 77.808

Број становника у општини Смедерево у периоду од 1948. до 2011. године.[6]

Година
1948.
1953.
1961.
1971.
1981.
1991.
2002.
2006.
2011.
Број становника 59.545 66.132 77.682 90.650 107.366 110.768 109.809 117.1341 108.209
1 Заједно са избеглим становништвом са Косова и Метохије

Извор: Републички завод за статистику Србије, попис 2011, књига пописа 9 (Упоредни преглед броја становника од 1948. до 2011. године-подаци по насељима и општинама)

Важне године и датуми[уреди]

Образовање[уреди]

Основне школе у Смедереву:

Средње школе у Смедереву:

Саобраћај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Познате личности везане за Смедерево[уреди]

               
Учесници Олимпијских игара из Смедерева

Градови побратими[уреди]

Галерија[уреди]

Панорама Смедерева

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Дан када је стао живот у Смедереву („Политика“, 7. јун 2014)
  2. 1964. — Прве месне заједнице у Смедереву су биле: Доњи Град, Царина, Лештар и Славија. Оне су основане Статутом општине Смедерево који је ступио на снагу 9. јула 1964. године.
    1982. — Скупштина општине је на заједничкој седници свих већа донела одлуку о измени и допуни статута којом је утврђена организација месних заједница. Из МЗ Доњег Града су издвојене МЗ Карађорђев Дуд и Плавинац, из МЗ Царине су издвојене МЗ 4. Јул (данас МЗ Свети Сава) и Папазовац, и из МЗ Лештар издвојене су МЗ Ладна Вода и Златно Брдо. Катастарска општина Липе II (Липе 2) је постала МЗ 25. Мај – тог маја.
  3. Званични сајт МЗ Златно Брдо www.zlatnobrdo.org.rs (српски)
  4. Званични сајт МЗ 25. Мај 25maj.weebly.com (српски)
  5. Попис становништва - Смедерево pop-stat.mashke.org (српски)
  6. Попис становништва - Општина Смедерево pop-stat.mashke.org (српски)
  7. Smederevo je Srpska Hirošima www.sdcafe.rs (српски)

Спољашње везе[уреди]

Сајтови о Смедереву[уреди]

Смедеревске институције[уреди]

Остало[уреди]