Jednodomni sistem
U državama koje imaju jednodomni sistem, takođe unikameralni sistem ili unikameralizam (lat. uni — jedan + lat. camera — komora, dom), zakonodavnu vlast drži jedan dom, tj. nema gornjeg doma.[1] Ovaj sistem se primenjuje u malim državama. Jednodomni sistem postoji u onim državama u kojima nema potrebe za više od jednog doma.
Koncept[uredi | uredi izvor]
Jednodomni sistemi postoje tamo gde nema federalnih jedinica ili nema privilegovanih slojeva društva. Drugi domovi su obično nastajali da bi se dala jednaka prava narodu kao i aristokratama. Glavna prednost jednodomnog sistema je u tome što čim zakon prođe, odmah stupa na snagu, dok u dvodomnom sistemu jedan dom može prihvatiti zakon a drugi ga odbiti. Mnoge komunističke zemlje kao Narodna Republika Kina i Republika Kuba imaju jednodomnu skupštinu, zato što komunističke vlade tih zemalja smatraju da drugi dom daje veća prava aristokratiji. Glavna slabost jednodomnog sistema jeste činjenica da onaj ko kontroliše skupštinu, kontroliše i izvršnu vlast.
Zemlje sa jednodomnim sistemom[uredi | uredi izvor]
Otprilike polovina zemalja sveta ima jednodomni sistem, uključujući najmnogoljudniju, NR Kina i najmanju Vatikan.
