Аристократија

Део серије о политици
Основни облици владавине
Структура моћи
Сепарација Асоцијативна држава Доминион Чифдом Федерализам Федерација Конфедерација Деволуција Интеграција Царство Хегемонија Унитарна држава Административна подела
Извор моћи
Демократија моћ већине Директна Представничка Полу остале Олигархија моћ мањине Аристократија Војна хунта Плутократија Стратократија Тимократија Теократија Критархија Партикратија Технократија Аутократија моћ појединца Деспотизам Нелиберална демократија Полуауторитарност Диктатура Хибриди Анократија Остали Анархија Анократија Етнократија Клептократија Корпоратократија Меритократија Охлократија
Идеологија моћи
Монархија и република друштвено-политичке идеологије Апсолутна Уставна Директоријална Легалистичка Парламентарна Полупредседничка Председничка Ауторитарност и либералност друштвено-економске идеологије Капитализам Колонијализам Комунизам Дистрибутизам Феудализам Социјализам Анархизам и етатизам грађанско-слободарске идеологије Анархија Минархија Тоталитаризам Глобална и локална гео-културне идеологије Централна Град-држава Национално јединство Светска
Политика

Аристократија је врста владавине коју чине мале привилеговане класе или мањине састављене од оних најбоље кваливикованих за управљање. Појам аристократија је значио у старој Грчкој систем владања као „владавину најбољих“. Реч је изведена од две грчке речи: „аристо“ што значи најбоље и „кратиа“ што значи владати.

Грчки филозофи, Платон и Аристотел, под аристократијом су подразумевали систем „владавине најбољих“, морално и интелектуално супериорнијих који, претпоставља се, владају у интересу становништва. Ова врста владавине се разликује од монархије или тираније, олигархије и тимократије, као и од многих врста демократије. Будући да је „најбољи“ вредносна и субјективна категорија, врло је тешко објективно и квалитативно разликовати аристократију од олигархије или тимократије. Пошто монархија такође има и аристократију и пошто се бирају најбољи и у демократским системима, може се рећи да су по дефиницији и у њима присутни елементи аристократије. Из ових разлога, појам аристократија се користи и за означавање система где постоји један виши слој који управља ширим слојем неког друштва. Стога, виши ранг неке владе чини политичка аристократија државе, највиши слој у религији чини аристократију цркве и најбогатији индустријалци и финансијери чине аристократију економског богаства.

У ширем значењу речју аристократија се мисли на богатији слој друштва, на породице и наследнике већ доказаних властодржаца, па и на племство које је остварило различите бенефиције у друштву рецимо кроз јунаштво у ратовима њихових предака.

Кроз историју се сматрало да припадници аристократије не само да имају већа права него други људи, већ тада имају и веће обавезе да се владају пристојно, племенито, узвишено и дарежљиво. Они су често били ступови друштва, и ако је њихово владање било узвишено, тада је и друштво у целини било просперитетно. Вреди и обратно.