Jerevanska opera

Jerevanska opera

Jerevansko opersko pozorište
Lokacija	Ulica Tamanijan 36 Jerevan Jermenija
Maks. broj gledalaca	2.600
Konstrukcija
Otvoreno	20. januar 1933.. (1933.-01-20)
Renovirano/obnovljeno	1953, 2002.
1939.
Arhitekta	Aleksandar Tamanijan
Veb-sajt
opera.am

Jermensko nacionalno akademsko opersko i baletsko pozorište Aleksandar Spendiarjan (jerm. Ալեքսանդր Սպենդիարյանի անվան օպերայի և բալետի ազգային ակադեմիական թատրոն; Aleksandr Spendiaryani anvan ōperayi yev baleti azgayin akademiakan t'atron) u Jerevanu je zvanično otvoreno 20. januara 1933. godine operom Almast Aleksandra Spendiarjana. Zgradu opere dizajnirao je jermenski arhitekta Aleksandar Tamanijan. Sastoji se od dve koncertne hale: koncertne hale Aram Hačaturijan sa 1.400 sedišta i Nacionalnog operskog i baletskog pozorišta Aleksandar Spendiarjan sa 1.200 sedišta.

Istorija

Opersko pozorište osnovano je 28. novembra 1930. godine, tokom proslave desetogodišnjice Sovjetske Jermenije. Dana 20. januara 1933. godine, zgrada je zvanično otvorena. Ubrzo nakon osnivanja pozorišta, osnovana je i baletska trupa. Labudovo jezero Petra Iljiča Čajkovskog bio je prvi baletski performans izveden 1935. godine.

Na osnovu Tamanijanovog dizajna i pod nadzorom njegovog sina, dvorana je završena 1939. godine i nazvana je po Aleksandru Spendiarjanu. Obimni građevinski radovi nastavljeni su do 1953. godine, kada je konačno završena cela zgrada i kada je dobila današnji izgled.

Otvaranje pozorišta dovelo je do povećanog stvaranja novih nacionalnih operskih i baletskih dela, a prvi jermenski balet bilo je delo Sreća Arama Hačaturijana. Na osnovu ovog baleta Hačaturijan je ubrzo stvorio i delo Gajane koje je izvođeno širom sveta. Pored njega, brojni drugi jermenski kompozitori su pisali opere i balete, a veliki broj njih je radio i u samom pozorištu: pevači Gohar Gasparjan, Tatevik Sazandarjan, Mihran Jerkat, Pavel Liticijan, Hajkanuš Danieljan, Nar Hovhanisjan, Gegam Grigorjan, Anahit Mekitarijan; dirigenti Konstantin Sarajev, Mišel Tavrizjan, Aram Katanjan, Juri Davtjan; balet-majstori A. Petrosjan, M. Čmskjan, Vanuš Kanamirjan, Vilen Galstjan; slikari Martinos Sarjan, Minas Avetisjan i drugi.

Od 1935. godine se u Jerevanskoj operi izvodi jedinstvena jermenska opera Anuš Armena Tigranijana, koja predstavlja veliki korak u jermenskoj operskoj istoriji, a i dan-danas se često nalazi na repertoaru.

Od kada je otvorena, u Jerevanskoj operi je prikazano više od 200 različitih opera i baleta jermenskih, ruskih i zapadnoevropskih kompozitora. Pozorišna trupa nastupala je u preko 20 zemalja sveta, između ostalih, u Rusiji, Španiji, Libanu, Sjedinjenim Državama, Grčkoj i Nemačkoj. Godine 1956. dobila je status Nacionalnog akademskog operskog i baletskog pozorišta.

Ličnosti

• Arkadij Burdžaljan — jedan od osnivača pozorišta, a u periodu 1933—1938. godine i glavni pozorišni režiser
• Romanos Melikjan — prvi umetnički direktor operskog pozorišta
• Konstantin Orbeljan — umetnički direktor pozorišta od 2016. godine

Dirigenti

• Georgij Budagjan — narodni umetnik Sovjetske Jermenije
• Konstantin Saradžev — narodni umetnik Sovjetske Jermenije
• Ruben Stepanjan — počasni umetnik Sovjetske Jermenije
• Mihail Tavrizijan — narodni umetnik SSSR-a (u periodu 1938—1957. godine glavni dirigent)
• Suren Čarekjan — narodni umetnik Sovjetske Jermenije
• Ogan Durjan — narodni umetnik Sovjetske Jermenije
• Jakov Ter-Voskanjan — narodni umetnik Sovjetske Jermenije
• Ispir Haradžanjan (1908—1997) — počasni umetnik Sovjetske Jermenije

Režiseri

• Arkadij Burdžaljan (1933—1940) — počasni umetnik Sovjetske Jermenije
• Levan Kalantar (1936—1940) — narodni umetnik Sovjetske Jermenije
• Armen Gulakjan (1935—1960) — narodni umetnik Sovjetske Jermenije
• Vartan Adžemjan (1938—1971) — narodni umetnik SSSR-a
• Melkumjan Goarine (1941—1971)
• Vardanjan Vavik (1955—1957)
• Džarbašjan Rafael (s 1957) — narodni umetnik Jermenije
• Kaplanяn Gračья Mkrtičevič (1960—1964) — narodni umetnik SSSR-a
• Afejan Pogos (1965—1966)
• Vagan Bagratuni (1967—1974), glavni režiser, narodni umetnik RSFSR
• Bagratuni Vagan (1968—1990)
• Levonjan Tigran (1971—1996) — narodni umetnik Jermenije
• Evgenij Čanga (1961—1967) — balet-majstor, počasni umetnik Sovjetske Jermenije

Umetnici

• Martiros Sarjan — narodni umetnik SSSR-a
• Mihail Arutčjan — narodni umetnik Sovjetske Jermenije
• Semen Aladžalov — počasni umetnik Sovjetske Jermenije

Balet-majstori

• Ljubovja Voinova-Šikanjan — narodni umetnik Sovjetske Jermenije
• Rusudana Tavrizian
• Sarkis Sarkisjan — počasni umetnik Sovjetske Jermenije
• Georgij Georgian — počasni umetnik Sovjetske Jermenije
• Zare Muradjan — počasni umetnik Sovjetske Jermenije
• Arutjun Nerkararjan — počasni umetnik Sovjetske Jermenije

Solisti

• Rašid Bejbutov (1938—1941) — narodni umetnik SSSR-a

Galerija

• 
• 
• 
• 
• 

Literatura

• Юriй Sosudin. Nezabыvaemыe pevcы. Litres. str. 479. ISBN 9785040671496. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
• Elizaveta Dmitrievna Uvarova (2004). Эstrada Rossii, XX vek: эnciklopediя. OLMA Media Grupp. str. 874. ISBN 9785224044627. Pristupljeno 24. 6. 2018. 
• Teatr operы i baleta Armenii. Sbornik stateй. Moskva. 1939. 
• Šaverdяn A. (1959). Očerki po istorii armяnskoй muzыki XIX i XX vv. Moskva. 
• Tigranov G. (1956). Armяnskiй muzыkalьnый teatr. 1. Jerevan. 
• Tigranov G. (1960). Armяnskiй muzыkalьnый teatr. 2. Jerevan. 
• Barsamяn A. (1959). «Almast» A. Spendiarova. Moskva. 
• Tigranov G. (1960). Baletы A. Hačaturяna. Moskva. 

Spoljašnje veze

• Ministry of Culture of the Republic of Armenia
• Armяnskiй akademičeskiй teatr v železe — panno «7 čudes Armenii»