Лабудово језеро

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Лабудово језеро

Лабудово језеро (рус. Лебединое озеро) је балет у четири чина, за који је музику компоновао Петар Иљич Чајковски између 1875 - 1876.[1] Прво извођење је имао 4. марта 1877. (20. фебрурара по јулианском календару) у московском Бољшом театру.[1]

Историја настанка балета[уреди]

Застор за II чин за московску праизведбу 1877.
Ана Собешчнскаја као Одет на премијерном извођењу у Москви 1877.

Чајковски је музику за балет написао по наруџбини Бољшог театра за хонорар од 800 рубаља по либрету који су заједно написали Владимир Бегичев, тадашњи директор московских царских театара и балетан Василиј Гелтзнер по немачкој бајци Der geraubte Schleier (Украдени вео).[1] Ту бајку први је објавио Јохан Карл Август Мусеус између 1782. - 1986. у књизи Volksmärchen der Deutschen. Иначе слична бајка постоји и у Русији (Бели патак), чак је по радњи ближа, па се предпоставља да су аутори направили једну мешавину, узели радњу из руске, а ликове из немачке бајке. Кореографију за премијеру направио је Вацлав Рајзингер, тадашњи балетмајстор Бољшог театра. Премијера није баш добро прошла, али се балет одржао на репертоару тог театра до 1883. са укупно 41 извођења.

Након смрти Чајковског балет је постављен у Санкт Петербургу у Маринском театру 1895. За то извођење кореографију су направили Маријус Петипа (1. и 3. чин) и Лав Иванов (2. и 4. чин) уз неке корекције на либрету које је направио композиторов брат Модест Чајковски и корекције на оргиналној партитури (краћења) коју је направио диригент тог театра Рикардо Дриго.[1] То извођење је постало далеко популарније, те се данас већина извођења Лабуђег језера, рефлектира на њега.

Остала славна извођења Лабуђег језера збила су се 1880. и 1882. Бољшој театарски кореограф Јосеф Хансен је радио по узору на московско премијерно извођење. Након тог 1901. поновно Бољшој театарски кореограф Александар Горски, те лондонска премијера 1911. у извођењу Балета Русеса Сергеја Ђагиљева и кореографа Михаила Фокина.

У улогама Одете прославиле су се многе примабалерине; Пиерина Легнани, Вера Трефилова, Олга Преображенска, Ана Павлова, Тамара Туманова, Галина Уљанова, Маја Плисецка, Марго Фонтејн...

Лица[уреди]

  • Краљица
  • Принц Зигфрид, њен син
  • Волфганг, његов учитељ
  • Лакрдијаш, дворска луда
  • Одета, краљица лабудова
  • Ротбард, зли Геније
  • Одилија, његова ћерка

Први чин[уреди]

Парк краљевог двора - Дан пунолетства принца Зигфрида, дан ступања у нови живот и прихватања нових обавеза, али у исти мах, опроштај од младалачких заноса и маштања. Дан среће и узбуђења.

Први поздрављају принца добри и верни сапутници његовог детињства и младости - лакрдијаш и наставник, затим његови вршњаци - другови из веселих игара и забава. Журе се да поздраве принца и сви остали који живе у његовом замку. Принц радосно прима поздраве.

Из далеких крајева долазе на свечаност принчеви-вазали. Они му дају мач и витешки крст и полажу заклетву на верност своме новом суверену. Сада је он господар њихове земље и њиховог живота. Али, нешто стеже његово срце. Он жури мајци и пред њом, првом дамом краљевства, клечи на коленима молећи за савет и помоћ. Свечаност се продужава, али принцу почиње да смета шум раскошног бала. Пошто је забранио наставнику и дворској будали да пођу за њим, принц одлази у лов са својим пријатељима.

Други чин[уреди]

Пуста обала дивљег језера - Ту зли Геније крије девојке, које је претворио у лабудове. Само љубав младића према најлепшој од њих - Одети, може да ослободи девојке злог проклетства и убије чаробњака, који стално чува своје заточенице.

Одједном на обали језера појављује се принц. Он види Одету и остаје непомичан, поражен њеном лепотом и тајном којом је обавијена. Зли геније се труди да одведе девојке и не допусти принцу да се сретне са Одетом, али принц стиже прекрасну девојку-лабудицу. Ко је она? Одакле је?

Одговор не могу дати неме девојке - лабудице. Како им помоћи? Како открити њихову тајну? како их ослободити чаролије? Раније притајена осећања саучешћа и нежности сада обухватају принца.

Покорне злој вољи чаробњака, девојке напуштају обалу. Опраштајући се са Одетом, принц се заклиње да ће се вратити и ослободити је. Али, зли Геније неће дозволити да принц поново приђе лабудовом језеру, да се још једном сретне са Одетом и учиниће све да се у срцу младића угаси осећање љубави према краљици лабудова.

Трећи чин[уреди]

Бал у краљевском дворцу - Скупљају се гости. Невесте играју пред престолом принца. Зигфрид не даје ни једној првенство. На бал долазе непознати гости. Фанфаре објављују долазак грифа Ротбарда. То је чаробњак Ротбард са ћерком Одилијом и својом свитом. Опчињем играма које свита изводи, и очаран лепотом Одилије, Зигфрид заборавља заклетву дату Одети. Зигфрид саопштава мајци да ће ћерка Ротбарда бити његова жена. Одилија тражи од принца заклетву да није дао своју реч другој жени. Принц се куне. Настају грмљавина и земљотрес. Гости нестају. Принц пада повређен.

Четврти чин[уреди]

Обала Лабудовог језера - Почиње бура. Узнемирени лабудови очекују долазак своје краљице Одете. Она се појављује и веома тужна прича другарицама о издаји Зигфрида. Принц дојури као избезумљен, моли Одету за опроштај и хоће да умре заједно са њом. Појављује се зли Геније и сукобљава се са принцом. Али, бура на језеру се појачава и удар грома уништава злог Генија. Полако се све стишава, чини нестају, а зора обасјава двоје заљубљених који срећно корачају у нови живот.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Swan Lake / Лебединое озеро (на језику: engleski). Tchaikovsky-research. Архивирано из оригинала на датум 04. 11. 2012. Приступљено 18. 01. 2013. 

Литература[уреди]

  • Wiley, Roland John. Tchaikovsky’s Ballets: Swan Lake, Sleeping Beauty, Nutcracker (Oxford, 1985, 2/1991)
  • G. Abraham, ed. Tchaikovsky: a Symposium (London, 1945/R, R 1970 as The Music of Tchaikovsky. London: W.W. Norton, 1974)
  • C. W. Beaumont. The Ballet called Swan Lake (London, 1952)
  • Brown, David. Tchaikovsky: The Man and His Music. London: Faber & Faber, 2006. 108–119
  • Brown, David. "Tchaikovsky's Mazeppa." The Musical Times 125.1702 (1984): 696–698.
  • Norris, George. Stanford, the Cambridge Jubilee and Tchaikovsky (London, 1980)
  • Nuzzo, Nancy B. "Swan Lake: a chronology; The sleeping beauty: a chronology; other Tchaikovsky ballets." Dance magazine, 55 (June 1981), 57–58.
  • Pudelek, Janina. "Swan Lake" in Warsaw, 1900. Dance Chronicle, 13 (1990–1991): 359–36
  • Robinson, Harlow. "Review: Untitled." The Slavic and East European Journal, 31 (1987): 639–640

Спољашње везе[уреди]

Залеђина

Видео снимци

Рангови