Jovan Kantakuzin (sevast)
| Jovan Kantakuzin | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 12. vek |
| Datum smrti | 17. septembar 1176 |
| Mesto smrti | Miriokefalon, |
| Porodica | |
| Supružnik | Marija Komnina |
| Potomstvo | Irina Komnina, Manojlo Kantakuzin |
Jovan Kantakuzin (grč. Ιωαννης Καντακουζηνος) je bio vizantijski aristokrata i vojskovođa iz sredine HII veka koji se istakao u ratovima cara Manojla I Komnina protiv Srba 1150. i Mađara 1153. godine, u tim sukobima izgubio je prste na jednoj ruci.[1]
Nema podataka o poreklu i genealogiji Jovana Kantakuzina. Prema jednoj teoriji, on je, međutim, najverovatnije sin vizantijskog vojskovođe Kantakuzina[1], koji se istakao u ratovima cara Aleksija I Komnina protiv Kumana na Dunavu i protiv Tankredovih Normana u Maloj Aziji.[2]
Jovana Kantakuzina je 1155. godine poslao car Manojlo I Komnin u Beograd, gde je uspeo da osujeti planove njegovih stanovnika da grad predaju Ugarima.[1] Poginuo je u bici kod Miriokefalona 17. septembra 1176. godine, u kojoj su rimske trupe razbili Turci sultana Kilidž-Arslana II.[1]
Ime Jovana Kantakuzina je posvedočeno među prisutnima na tri crkvena sabora koje je sazvao car Manojlo I Komnin 1155, 1166. i 1170. godine.[1] U aktima sabora Jovan se pominje kao pansevast sevast i zet cara Manojla I Komnina.[3] Njegovi olovni pečati sa likovima Svetog Dimitrija Solunskog pronađeni su u Bugarskoj.[1]
Jovan Kantakuzin je bio oženjen Marijom Komnin – ćerkom sevastokratora Andronika Komnina i bratanica cara Manojla I Komnina.[4] Njihov sin je bio Manojlo Kantakuzin, za kojeg Jovan Kinam izveštava da je oslepljen oko 1176. godine zbog neposlušnosti caru Manojlu I, i koji je neko vreme greškom poistovećivan sa čuvenim vizantijskim generalom Manojlom Kantakuzinom, koji se istakao u pohodu protiv Turaka u Laodikiji 1179. godine.[5] Jovan Kantakuzin i Marija Komnina se takođe nedvosmisleno pominju kao roditelji ćerke po imenu Irina Komnina, povodom čijeg venčanja sa članom porodice Paleolog je sastavljen epitalamijum, čije se autorstvo pripisuje Teodoru Prodromu.[6] Iz sadržaja dela može se suditi da je muž ove njihove kćeri bio veliki duks Aleksije Paleolog, na koga tipik manastira „Sveti Mihail“ u Auksentijanskoj Svetoj šumi ukazuje kao na carskog dedu po ocu. cara Mihaila VIII Paleologa.[6] Takođe u ovom dokumentu se pominje da je Irina Komnina završila svoj život kao monahinja sa imenom Evgenija.[7]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ Nicol 1968, str. 4.
- ^ Nicol 1968, str. 3.
- ^ Stiernon 1961, str. 178, 182; Stiernon 1965, str. 232, 235; Nicol 1968, str. 4.
- ^ Stiernon 1965, str. 235; Nicol 1968, str. 4.
- ^ Nicol 1968, str. 4, 5; Nicol 1973, str. 309.
- ^ a b Cheynet & Vannier, str. 168 – 169, 28. – Alexis Paléologue.
- ^ Dennis 2000, str. 1228, [13. Commemorations].
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Nicol, Donald M. (1968), The Byzantine Family of Kantakouzenos (Cantacuzenus), ca. 1100 – 1460: A Genealogical and Prosopographical Study, Dumbarton Oaks studies 11 (na jeziku: engleski), Washington, DC: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies, OCLC 390843
- Nicol, Donald M. (1973), „The Byzantine Family of Kantakouzenos: Some Addenda and Corrigenda”, Dumbarton Oaks Papers (na jeziku: engleski), Dumbarton Oaks, Trustees for Harvard University, 27: 309 — 315
- Stiernon, Lucien (1961), „Notes de prosopographie et de titulature byzantines: Constantin Ange (pan)sébastohypertate”, Revue des études byzantines (na jeziku: francuski), 19: 273 — 283, doi:10.3406/rebyz.1961.1262
- Stiernon, Lucien (1965). „Notes de titulature et de prosopographie byzantines: Sébaste et gambros”. Revue des études byzantines (na jeziku: francuski). 23: 222—243. doi:10.3406/rebyz.1965.1349.
- Dennis, George (2000), Thomas, John; Hero, Angela Constantinidis, ur., „Auxentios: Typikon of Michael VIII Palaiologos for the Monastery of the Archangel Michael on Mount Auxentios near Chalcedon”, Byzantine monastic foundation documents: a complete translation of the surviving founders’ typika and testaments (na jeziku: engleski), Washington, DC: Dumbarton Oaks Research Library and Collection, I, str. 1207 — 1236, ISBN 0-88402-232-3
