Josif Astrahanski
| Josif Astrahanski | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1597. |
| Mesto rođenja | Astrahan, |
| Datum smrti | 11. maj 1671 |
| Mesto smrti | Astrahan, |
| Mitropolit astrahanski i terečki | |
| Godine | (1656 – 1671) |
Mitropolit Josif (1597, Astrahan - 11. maj 1671, Astrahan) - mitropolit astrahanski i terečki (1656 – 1671). Ubijen od kozaka Vaska Usa. Kanonizovan kao sveti mučenik[1].
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je 1597. godine u Astrahanu. Njegovi roditelji su se zvali Kliment i Varvara. Kada su u Astrahanu izbile nevolje, izazvane prisustvom pristalica Lažnog Dmitrija u gradu, Kozaci su upali u kuću njegovih roditelja, od kojih je jedan udario dečaka kamenom po glavi, od čega mu je glava zatresla.
On je 15. decembra 1659. godine posvećen iz arhimandrita Trojičkog manastira u arhiepiskopa astrahanskog, 8. juna 1667. imenovan je za mitropolita, čime je postao prvi astrahanski episkop uzdignut u čin mitropolita, a dodeljeno mu je treće mesto među ruskim jerarsima; 2. juna iste godine izvršio je obred litije na magarcu u Moskvi.
Godine 1667. učestvovao je na Saboru o slučaju patrijarha Nikona.
U junu 1670. Astrahan je pao pod vlast pobunjenika Stepana Razina. U isto vreme došlo je do velikog krvoprolića, ali je mitropolit bio pošteđen.
Krajem 1670. Josif je dobio kraljevski proglas upućen lično njemu, Astrahancima i Kozacima, u kojima su bila uputstva da ih mitropolit pročita pred svima i poziva sve da se predaju na milost i nemilost kralja. Josif je naredio da se naprave najmanje tri spiska i da im se pošalje jedan od njih, upućen pobunjeničkim komandantima. Odbili su da prihvate pismo. Tada je Josif pozvao građane i naredio kliriku da čita naglas. Mitropolit je gnevno osudio građane, nazivajući ih jereticima i izdajnicima, a oni su mu odgovarali uvredama i pretili mu smrću, ali su na kraju samo oduzeli pismo. Sutradan su pobunjenici uhvatili ključnog majstora Fedora i mučili ga da bi saznali gde se još nalaze spiskovi kraljevske povelje, a tri lista su oduzeta od mitropolita.
Nekoliko meseci kasnije, aprila 1671. godine, za vreme Strasne nedelje, mitropolit je imao sukob sa izgrednicima na čaršiji. Pobunjenici su na Josifove savete da se pokore kraljevskoj vojsci odgovorili nepristojnim jezikom. Sutradan, na Veliku subotu, kozački esauli su više puta dolazili na mitropolitov dvor, tražeći izdavanje carskih pisama; kao odgovor, Josif je želeo da pročita ova pisma u sabornoj crkvi, a „sveštenici nisu poslušali ta suverena pisma i otišli su iz crkve u svoj krug“. Mitropolit je pošao za kozacima u pratnji sveštenstva i naredio da se na trgu pročitaju dva carska pisma, jedno „lopovima“, drugo „njemu“. Sabor je odgovorio povicima i pretnjama protiv mitropolita; kao odgovor, pozvao je građane da uhvate kozake koji su vladali gradom pod komandom Vasilija Usa i strpaju ih u zatvor. Kozaci su uzeli jedno pismo od mitropolita, ali je on odbio da da ono koje je bilo upućeno njemu lično, vratio se u hram i tamo sakrio pismo.
Nedelju dana posle Vaskrsa, pobunjenici su uhvatili i mučili mitropolitskog ključara i druge saradnike, želeći da saznaju gde su sakrivena pisma i njihovi spiskovi. Kao rezultat toga, narednik je ubijen, ali nije izdao pisma. Nakon toga, od mitropolita je zatraženo da potpiše dokument o vernosti Razinu, što je on odbio.
Kozaci su 11. maja prekinuli službu koju je vodio mitropolit i zahtevali da dođe u njihovo kolo. Mitropolit je obukao pune odežde, uzeo krst i pojavio se na trgu. Na pitanje pobunjenika da li je tačno da je bio u odnosima sa namesnicima, odgovorio je prekorima da se bune protiv kralja. Kozaci su hteli da odmah ubiju svetitelja; jedan od njih, Miron, počeo je da sputava svoje drugove od takvog zločina, ali je i sam odmah poginuo. Tada su kozaci naredili sveštenicima koji su pratili mitropolita da ga razotkriju; poslušali su; svetitelj je zadržao potpuno smirenje duha. Kada su mitropolitovu svetinju skinuli i on je ostao samo u običnoj odeždi, kozaci su ga mučili tako što su ga protezali preko vatre. Pitali su za odnose sa kraljevskim zapovednicima; Takođe su tražili da saznaju gde su pisma i blago. Mitropolit je čvrsto podneo muke i ništa nije rekao. Posle mučenja, pobunjenici su bacili mitropolita „preko ivice“ i on je pri padu umro. Saosećajni očevici primećuju da kada je svetiteljevo telo palo, „u to vreme nastao je velika tišina i strah“
Sutradan je telo mitropolita sahranjeno, a 10 dana kasnije sahranjeno je u sabornom hramu[2].
Kanonizacija[uredi | uredi izvor]
Kanonizacija svetitelja obavljena je na Pomesnom Saboru Ruske pravoslavne Crkve u aprilu 1918. godine.
Dana 24. maja 1919. godine pucnjavom zaustavljena je litija koju je organizovao mitropolit Mitrofan (Krasnopoljski) u čast proslavljanja svetitelja. Povorku su organizatori uputili u Astrahanski Kremlj, pošto je Uspenski sabor, u kome su počivale mošti svetitelja, bio deo Kremlja. U Kremlju se nalazio štab vojnika Crvene armije, što je dalo razlog da se verska povorka smatra provokacijom. Organizator povorke mitropolit Mitrofan (Krasnopoljski) i sufragan episkop Leontije uhapšeni su i streljani juna 1919. godine. Mitropolit Mitrofan je kanonizovan od strane Ruske pravoslavne crkve 2001. godine.
1997. godine na Dimitrijevskom groblju u Volgogradu osvećen je hram u ime Josifa Astrahanskog[3].
Pravoslavna crkva pominje mitropolita Josifa 24 (11) maja.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Iósif Astrahanskiй: žitie, ikonы, denь pamяti”. azbyka.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2024-05-30.
- ^ „Svяtoй Iosif, mitropolit Astrahanskiй i Terskiй (1656 – 1671)”. www.eparhia-saratov.ru. Pristupljeno 2024-05-30.
- ^ „Svящennomučenik Iosif, / Patriarhiя.ru”. Patriarhiя.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2024-05-30.