Johan fon Herbek
Johan fon Herbek | |
|---|---|
 Johan fon Herbek na litografiji Karla Lancedelija (oko 1850. godine). | |
| Datum rođenja | 25. decembar 1831. |
| Mesto rođenja | Beč |
| Datum smrti | 28. oktobar 1877. (45 god.) |
| Mesto smrti | Beč |
Johan Riter fon Herbek (nem. Johann Ritter von Herbeck, 25. decembar 1831 – 28. oktobar 1877) je bio austrijski muzičar, dirigent i kompozitor, rođen u Beču, najpoznatiji po tome što je predvodio premijeru „Nedovršene“ simfonije Franca Šuberta.
Bio je praktično samoobrazovani muzičar, ali je napornim radom brzo napredovao od mesta horista do profesora na Bečkom konzervatorijumu. Od 1859. do 1870. i ponovo od 1873. do 1877. dirigovao je koncertima Društva prijatelja muzike, koji su pod njegovim energičnim rukovodstvom postali događaji od najveće važnosti. Godine 1866. postavljen je za glavnog dvorskog kapelja, a od 1871. do 1875. bio je direktor Carske opere, dajući ostavku zbog intriga i smetnji koje nije mogao da trpi.[1]
Bio je veliki pobornik muzike Franca Šuberta i dirigovao je premijerom njegove „Nedovršene” simfonije 1865. Godine 1867. dirigovao je prva tri stava Bramsovog Nemačkog rekvijema . Dirigovao je i bečkom premijerom Vagnerove opere Majstori pevači iz Nirnberga.[2] Bio je prilično uticajan u lokalnom muzičkom životu tokom većeg dela svoje karijere. Bio je odgovoran za imenovanje Antona Bruknera u Beču i bio je jedan od njegovih najvatrenijih pristalica. Hektor Berlioz ga je opisao kao prvoklasnog dirigenta.[2]
Napisao je mnogo odličnih deonica i neke instrumentale. Njegova orkestarska muzika je uključivala Tancmomente (deonice za ples koje je Franc List aranžirao za solo klavir, S. 492), Umetnikov put (nem. Künstlerfahrt), Simfonijske varijacije i nekoliko simfonija, među njima i Simfoniju u de-molu sa orguljama (br. 4, njegov opus 20, objavljen 1878. posthumno[3]). Napisao je i Gudački kvartet u F, op. 9, a razna druga dela su ostala u rukopisu.[1] Jedno od njegovih najomiljenijih dela je Pueri Konćinite, božićni motet za dečački hor i solo glas. 1866. napisao je Veliku misu za hor, orgulje i orkestar, koju su snimili Minhenski filharmonijski hor i Filharmonija Festiva kojom je dirigovao Gerd Šaler.[4] [5]
Godine 1874, tri godine pre smrti, Herbek je postavljen na treći rang Gvozdene krune, čime je uzdignut do viteškog zvanja, i od tada je bio „Johann Riter fon Herbek“.[1] [2] Njegov sin Ludvig napisao je memoare svog oca 1885.[1]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- E. Hanslik, Svita (E. Hanslick,Suite (Zwei Wiener Kapellmeister), Vienna, 1884)
- David Even, Enciklopedija koncertne muzike (David Ewen, Encyclopedia of Concert Music. New York; Hill and Wang, 1959).
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g Grove's Dictionary of Music and Musicians, 5th ed., 1954
- ^ a b v Embellishments Arhivirano 2011-05-25 na sajtu Wayback Machine
- ^ „Hofmeisters Monatsberichte”. Leipzig: Friedrich Hofmeister. februar 1878. Pristupljeno 23. 10. 2012.
- ^ Pizzicato (germ.)
- ^ Prestocassical
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Free scores by Johan fon Herbek in the Choral Public Domain Library (ChoralWiki)
- Johan fon Herbek (besplatne pesme za subjekat) na sajtu IMSLP (jezik: engleski)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Umetničke | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
