Junkerska pobuna
Junkerska pobuna u Petrogradu (11. novembra 1917) bila je neuspeli pokušaj reakcije nakon pobede Oktobarske revolucije u Petrogradu (7. novembra 1917).[1]
Pobuna[uredi | uredi izvor]
Nakon izbijanja boljševičkog ustanka u Petrogradu 6. novembra 1917, predsednik Privremene vlade Aleksandar Kerenski pobegao je u štab Severnog fronta u Pskovu. Do jutra 7. novembra skoro čitav Petrograd bio je u rukama boljševika, a Zimski dvorac, u kome je bila opsednuta Privremena vlada pod zaštitom odreda junkera[a] i ženskog udarnog bataljona, napadnut je u 21 sat i 45 minuta i osvojen 8. novembra u 2 časa i 10 minuta. Članovi Privremene vlade su uhapšeni, a 8. novembra uveče Drugi sveruski kongres sovjeta, pod kontrolom boljševika, preuzeo je svu vlast u Rusiji i formirao novu vladu, Savet narodnih komesara, sa Lenjinom na čelu.[1]
Sutradan posle pobede oružanog ustanka u Petrogradu, Kerenski je uz pomoć generala Petra Krasnova poveo na Petrograd jedinice Severnog fronta odane Privremenoj vladi, koje su do 10. novembra neposredno ugrozile prestonicu. U Petrogradu je 11. novembra izbila pobuna oko 1.000 pitomaca i oficira, koju je organizovao Komitet za spas zemlje i revolucije (rus. Комитет спасения родины и революции). Bez podrške među radnicima i vojnicima (kojih je u Petrogradu bilo oko 200.000 pod oružjem), pobuna je ugušena istog dana, a 12. novembra kozački odredi Krasnova razbijeni su na Pulkovskim visovima nedaleko od prestonice. Kerenski je pobegao, a Krasnov je pušten na reč da se više neće boriti protiv revolucije.[1]
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Junker je od 1864. do 1917. bio naziv svih učenika vojnih škola u Rusiji.