Бољшевизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Бољшевизам (рус. Большеви́зм од большевикбољшевик) је револуционарна и ауторитарна марксистичко-лењинистичка политичка мисао и покрет у вези са стварањем високо централизоване, кохезивне и дисциплиноване партије, усмерене ка успостављању једнопартијске власти у име радничке класе.[1][2] Бољшевизам је настао у раном 20. веку у Русији цепањем радничком покрета на ауторитарно и демократско крило. Владимир Лењин је главни теоретичар бољшевизма и ауторитарног крила у радничком покрету тадашње Русије. У октобру 1917. године бољшевичка фракција је организовала оружану побуну против Привремене владе, у којој је преузила власт. Историјске промене које су тада настале у Русији, али и у свету, имају различита тумачења.

Поред Лењина теоретичари бољшевизма су били и Николај Бухарин, Евгениј Преображенскиј и Лав Троцки.[2]

Неки истраживачи[3] бољшевизма у њене активности укључују и рад Јосифа Стаљина, на челу Свесавезне комунистичке партије (бољшевика) и који је имао пуну државну власт у Совјетском Савезу..[4]

Израз „бољшевизам“, накнадно и „комунизам“, устаљен је у западној историографији као одређени скуп особина совјетског режима у одређеном временомском периоду. У садашњем времену појам „бољшевици“ се користи за различите групе стаљинста и марксиста-лењиниста. А марксизам-лењинизам није исто што и марксизам.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Конференции РСДРП 1912 года. Документы и материалы. — М.: Российская политическая энциклопедия (РОССПЭН),  — 1120 с. — (Серия «Политические партии России. Конец XIX — первая треть XX века. Документальное наследие») — ISBN 978-5-8243-0390-2. 2008. ISBN 978-5-8243-0954-6.
  2. 2,0 2,1 Тарасов А. Н. Сакральная функция революционного субъекта
  3. ^ Нерсесянц В. С. История политических и правовых учений
  4. ^ См. различные работы Троцкого, Мартемьяна Рютина (Сталин и кризис пролетарской диктатуры), Фёдора Раскольникова (Открытое письмо Сталину), Бориса Кагарлицкого, Александра Тарасова.