Ljubaznost

Ljubaznost ili učtivost je karakterna osobina koja karakteriše osobu sa dobrim manirima, dobrim ponašanjem i obrazovanjem.

Ljubaznost obično znači sposobnost komuniciranja sa ljudima sa poštovanjem i taktikom, spremnost da se pronađe kompromis i saslušaju suprotne tačke gledišta. Učtivost se smatra izrazom lepog ponašanja i poznavanja bontona.

Pošto je ljubaznost kulturni fenomen, ono što se u jednoj kulturi smatra učtivim može se smatrati nepristojnim ili čudnim u drugoj. Uglavnom, ljubaznost omogućava ljudima da se osećaju prijatno u društvu drugih i izbegavaju napetost u odnosima. Međutim, razlike u normama ponašanja ljudi različitih kultura i subkultura takođe mogu dovesti do toga da se, kao rezultat toga, neki od prisutnih mogu osećati neprijatno, posramljeni zbog grubosti svojih manira, ili čak da percipiraju ono što se dešava kao agresija.

Vrste

Lingvisti Braun i Levinson razlikuju četiri vrste ljubaznosti:

• Negativna ljubaznost je isticanje sagovornikovog prava da bira u datoj situaciji koristeći fraze poput „ako ti ne smeta” ili „ako ti nije teško”;
• Pozitivna ljubaznost je izraz poštovanja prema potrebi ljudi da budu cenjeni i shvaćeni.
• Neasertivna ljubaznost je kada se osoba uzdržava od komentara ili isticanja svojih uverenja tokom diskusije kako bi ostala ljubazna prema ostalim prisutnima. To je takođe kada se osoba složi sa odlukom koju je doneo neko drugi kako ne bi izgledao nepristojno, u suštini sledeći opšte društvene norme.
• Asertivna ljubaznost može biti kada osoba ponudi svoje mišljenje na pozitivan i konstruktivan način kako bi bila pomoćna i bila od pomoći tokom interakcije, ili se uzdržava od navodne saglasnosti sa nečim sa čime se zapravo ne slaže na način koji ne vređa druge.

Pored toga, postoje studije o rodnoj zavisnosti oblika učtivosti.

Rodne razlike

Neka istraživanja pokazuju da žene češće koriste ljubazne forme od muškaraca, ali razlog za to nije pouzdano utvrđen. Savremena istraživanja sugerišu da su razlike u upotrebi učtivosti složene, jer postoji jasna veza između normi učtivosti i stereotipnog rečnika belih žena srednje klase u Velikoj Britaniji i SAD. Žene su sklonije sentimentalnosti i učtivosti. Tako je Liza Gladen, američka advokatica i senatorka za krivična dela, tvrdila da su „nepristojni i ljuti muškarci pogodniji za zatvorski rad“. Braneći svoj stav, ona je izjavila sledeće: „Postoji mnogo poznatih slučajeva da kriminalci zavode čuvare. Oni daju komplimente i odišu ljubaznošću, pa se zatočnici u njih zaljube.” — Liza Gladen, pravnik.

Kulturne razlike

Japanski naučnici tvrde da u istočnoj kulturi, za razliku od zapadne kulture, učtivost nije proizvoljan čin, već odražava društvenu hijerarhiju. Na japanskom jeziku postoje dva nivoa ljubazne komunikacije, jedan za voljene osobe, porodicu i prijatelje, drugi za sve ostale. Pored toga, postoje različita jezička sredstva za ljubazno obraćanje u zavisnosti od pola, starosti, društvenog statusa, stepena intimnosti i drugih kulturoloških faktora.

Tehnike

Postoji niz tehnika koje se mogu koristiti da izgledaju ljubazno. Neke tehnike uključuju izražavanje nesigurnosti i dvosmislenosti putem zaštite i indirektnosti, ljubaznog prihvaranja ili upotrebe eufemizama.

Pored toga, mogu se koristiti pitanja sa oznakama za usmeravanje izjava, kao što je „Bili ste u prodavnici, zar ne?“

Postoje tri tipa oznaka: modalne oznake, afektivne oznake i olakšavajuće oznake.

• Modalne oznake zahtevaju informacije za koje govornik nije siguran: „Još niste bili u prodavnici, zar ne?“
• Afektivne oznake ukazuju na zabrinutost za slušaoca: „Nisi dugo ovde, zar ne?
• Facilitativne oznake pozivaju primaoca da prokomentariše zahtev koji je upućen: „Možeš to da uradiš, zar ne?“ Konačno, omekšivači smanjuju silu onoga što bi bio oštar zahtev: „Daj mi tu stvar, možeš li?“