Pređi na sadržaj

Džejn Hamilton

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Džejn Hamilton
Autorka Džejn Hamilton na Teksaškom festivalu knjige 2007. u Ostinu, Teksas, Sjedinjene Američke Države
Lični podaci
Puno imeJane Hamilton
Datum rođenja(1957-07-13)13. jul 1957. (66 god.)
Mesto rođenjaOuk Park, Ilinois, SAD
Književni rad
Najvažnija delaKnjiga o Rut
A Map of the World
A Map of the World
Short History of a Prince
Zvanični veb-sajt
www.janehamiltonbooks.com

Džejn Hamilton (engl. Jane Hamilton, Ouk Park, Ilinois, SAD, 13. jul 1957) je američka književnica.

Rani život[uredi | uredi izvor]

Džejn Hamilton je rođena i odrasla u Ouk Parku, Ilinois (SAD), [1] najmlađa od petoro dece. Osvojila je nagrade za poeziju i kratke priče tokom srednje škole i na fakultetu, ali su joj uvek govorili da biti pisac ne bi bila održiva karijera. Pošto nije dobro vladala pravopisom, nije verovala ni da može biti ni izdavač ni urednik.[2]Završila je srednju školu Oak Park i River Forest 1975. [1]

Hamilton je nakon koledža primljena kao pripravnik u Dell Publishing za decu i krenula je u Njujork sa namerom da postane urednik. Ona izveštava da je stala da poseti voćnjak jabuka prijatelja u Ročesteru, Viskonsin. Tamo je upoznala svog budućeg muža, partnera u voćnjaku. Ubrzo nakon toga, preselila se u voćnjak, što joj je omogućilo slobodu da piše tokom van sezone za berbu.[2]

Uprkos odbijanju od postdiplomskih programa na koje se prijavila, Hamiltonova je nastavila da piše u svoje slobodno vreme. Godine 1983. njena kratka priča, "My Own Earth" (Moja sopstvena zemlja) pokrenula je njenu karijeru kada ju je pripravnik izvukao iz gomile bljuzgavice i predao urednici Harper's Magazine, Helen Rogan. [2] Nakon objavljivanja knjige Moja sopstvena zemlja usledio je i ubrzaniji uspeh kada je njena kratka priča "Aunt Marj's Happy Ending" ("Srećan kraj tetke Marj") objavljena u Harper's Magazine u decembru 1983. godine. "Aunt Marj's Happy Ending" se kasnije pojavio u The Best American Short Stories 1984.[3]

Njen prvi roman, The Book of Ruth (Knjiga o Rut), objavljen je 1988. godine i osvojio je nagradu Hemingvej fondacije/PEN, nagradu za nove pisce Great Lakes College Association i nagradu Banta Book, Asocijacije biblioteka Viskonsina 1989. [4] The Book of Ruth je bila u selekciji za Oprah's Book Club 1996. i bila je osnova za televizijski film istog naslova iz 2004. godine.

Godine 1994. objavila je A Map of the World (Mapu sveta), koja je adaptirana za film 1999. godine, a iste godine je bila u selekciji za Oprah's Book Club. Njen treći roman, Short History of a Prince (Kratka istorija jednog princa), objavljen 1998. godine, bio je najbolja knjiga Publishers Weekly 1998. [5] Ova knjiga je takođe ušla u uži izbor za Žensku nagradu za beletristiku 1999. godine. [6] Godine 2000, Hamilton je proglašena za priznatog autora Viskonsina od strane Bibliotečkog udruženja Viskonsina. [7]

Sve njene knjige su smeštene, barem delimično, u Viskonsin. A Map of the World (Mapa sveta) smeštena je u okrug Rasin, Vis. O svom pisanju, romanopisac Laura Morijarti kaže: "Sviđa mi se Džejn Hamilton zbog njenih saosećajnih portreta likova kojima bi se većina ljudi ismejala, i načina na koji njene knjige prikazuju lepotu seoskog života bez romantizacije." [8]

U intervjuu za The Journal Times iz novembra 2006, Hamiltonova je govorila o svojoj ranoj inspiraciji za pisanje romana. Kao student na koledžu Karlton, čula je kako profesor kaže da će jednog dana napisati roman. Hamilton je napisala samo dve kratke priče za profesorovu klasu. Preslušavanje razgovora ulilo joj je samopouzdanje. "Imalo je mnogo više snage, činjenica da sam to čula, umesto da mi je direktno rekao", rekla je ona. [9]

Lični život[uredi | uredi izvor]

Hamilton je udata i ima decu. Veliki deo Hamiltonovog rada odražava njena lična iskustva, prikazana kroz postavke, likove i događaje koji se dešavaju u njenom pisanju. [10] Svoj uspeh pripisuje uticaju jakih žena u njenom životu koje su bile spisateljice, njenog muža i rođaka koji su joj obezbedili okruženje u kome je mogla da radi i čistu sreću. Zahvalna je na podršci svom suprugu, kome naglas čita svoj rad za povratne informacije i koji je godinama podsticao njen rad. Hamiltonova danas živi u voćnjaku, mestu gde je podigla porodicu i napisala sve romane po kojima je poznata. Ona kaže da je pisanje i dalje njena "opsesija" i da piše svaki dan. [2]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • The Book of Ruth (Knjiga o Rut) (1988).
  • A Map of the World (Karta sveta) (1994).
  • The Short History of a Prince (Kratka istorija jednog princa) (1998).
  • Disobedience (Neposlušnost) (2000).
  • When Madeline Was Young (Kad je Medlin bila mlada) (2006).
  • Laura Rider's Masterpiece (Remek delo Laure Rider) (2009).
  • The Excellent Lombards (Odlični Lombardi) (2016).

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Hometown Legends: Jane Hamilton”. Oak Park River Forest Museum. Pristupljeno 24. 2. 2021. 
  2. ^ a b v g Shufeldt, John (25. 8. 2014). Ingredients of Outliers Women Game Changers. Outliers Publishing. str. 27—44. ISBN 978-1-940288-07-9. Arhivirano iz originala 15. 05. 2019. g. Pristupljeno 21. 5. 2015. 
  3. ^ „1989 Literary Award”. Wisconsin Library Association. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 21. 5. 2015. 
  4. ^ „1989 Banta Award”. Arhivirano iz originala 23. 8. 2006. g. Pristupljeno 25. 11. 2006. 
  5. ^ „Wisconsin Book Festival”. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 20. 11. 2023. 
  6. ^ „Orangeprize.co.uk”. 
  7. ^ „WLA Literary Awards Committee”. Arhivirano iz originala 19. 5. 2009. g. Pristupljeno 26. 11. 2006. 
  8. ^ "Meet the Writers: Laura Moriarty". Barnes & Noble.
  9. ^ [1]. The Journal Times.
  10. ^ „An interview with Jane Hamilton”. BookBrowse. Pristupljeno 21. 5. 2015. 

Opšte reference[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Džejn Hamilton na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џејн_Хамилтон&oldid=27454456”