Džon Kler

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Džon Kler
Vilijam Hilton - Džon Kler, ulje na platnu, 1820.
Lični podaci
Puno ime(engl. John Clare)
Datum rođenja(1793-07-13)13. jul 1793.
Mesto rođenjaHelpstoun, Northemptonšir, Engleska
Datum smrti20. maj 1864.(1864-05-20) (70 god.)
Mesto smrtiBolnica Svetog Andreja, Engleska
Književni rad
Najvažnija delaPoems Descriptive of Rural Life
Scenery
Potpis

Džon Kler (13. jul 1793 — 20. maj 1864) bio je engleski pesnik.

Rođen kao sin radnika na farmi, postao je poznat po svojim pesmama koje slave englesko selo i i izražavaju tugu zbog narušavanja sela.[1] Njegov rad je pretrpeo veliku revalorizaciju krajem 20. veka; sada je često viđen kao veliki pesnik 19. veka.[2] Njegov biograf Džonatan Bejt nazvao je Klera „najvećim pesnikom radničke klase kojeg je Engleska ikada proizvela. Niko nikada nije snažnije pisao o prirodi, o detinjstvu na selu i o otuđenom i nestabilnom sopstvu.“[3]

Rane pesme[uredi | uredi izvor]

Kler je kupio primerak Godišnjih doba Džejmsa Tomsona i počeo da piše pesme i sonete. U pokušaju da spreči deložaciju svojih roditelja iz njihovog doma, Kler je ponudio svoje pesme lokalnom prodavcu knjiga, Edvardu Druriju, koji ih je poslao svom rođaku Džonu Tejloru iz firme aylor & Hessey, koja je objavila delo Džona Kitsa Tejlor je 1820. objavio njegovu zbirku Poems Descriptive of Rural Life and Scenery. Knjiga je bila veoma hvaljena i sledeće godine su se pojavila njegova knjiga Village Minstrel and Other Poems. „Nije bilo granica aplauzu upućenom Kler, jednoglasno u svom divljenju poetskom geniju koji dolazi pred njih u skromnoj odeći seoskog radnika.[4]

Srednje doba[uredi | uredi izvor]

Klerovo rodno mesto, Helpston, Piterboro. Vikendica je podeljena, a njegova porodica je iznajmila deo.

Kler se 16. marta 1820. udao za Martu („Peti“) Tarner, mlekaricu, u crkvi Svetog Petra i Svetog Pavla u Grejt Kastertonu.[5] Anuitet od 15 gvineja od markiza od Eksetera, u čijoj službi je bio, dopunjen je pretplatom, tako da je Kler zarađivao 45 funti godišnje, što je suma daleko veća od onoga što je ikada zaradio. Ubrzo su, međutim, njegovi prihodi postali nedovoljni i 1823. je bio gotovo bez novca. The Shepherd's Calendar (1827) imao je malo uspeha, koji nije uvećan time što ga je sam prodavao. Kako je ponovo radio u polju, njegovo zdravlje se privremeno popravilo; ali se ubrzo teško razboleo. Grof Ficvilijam mu je poklonio novu kolibu i komad zemlje, ali Kler nije mogao da se tu skrasi.

Kler je stalno bio rastrgan između dva sveta književnog Londona i svojih često nepismenih suseda, između potrebe za pisanjem poezije i potrebe za novcem da prehrani svoju decu. Njegovo zdravlje je počelo da pati i imao je napade depresije, koje su se pogoršale nakon što mu je rođeno šesto dete 1830. godine i kako se njegova poezija sve manje prodavala. Godine 1832, njegovi prijatelji i londonski pokrovitelji su se udružili da presele porodicu u veću vikendicu sa malim gazdinstvom u selu Nortboro, nedaleko od Helpstona. Međutim, tamo se samo osećao otuđenijim.

Klerovo poslednje delo, Rural Muse (1835), pozitivno su primili Kristofer Nort i drugi recenzenti, ali njegova prodaja nije bila dovoljna da izdržava njegovu ženu i sedmoro dece. Njegovo mentalno zdravlje je počelo da se pogoršava. Njegova konzumacija alkohola je stalno rasla zajedno sa nezadovoljstvom sopstvenim identitetom i nestalnijim ponašanjem. Značajan primer je bio njegov prekid izvođenja Mletačkog trgovca, u kojem je Kler verbalno napala Šajloka. Postajao je teret za Peti i njegovu porodicu, a jula 1837, na preporuku svog prijatelja izdavača Džona Tejlora, Kler je svojom voljom (u pratnji Tejlorovog prijatelja) otišao u privatni azil Dr Metjua Alena u Haj Biču blizu Loughton, u Eping Forest. Tejlor je uverio Kler da će dobiti najbolju medicinsku negu.

Prijavljeno je da je Kleru počelo da se priviđa. Verovao je da je bokser i da ima dve žene, Peti i Meri. Počeo je da tvrdi da je lord Bajron.

Religija[uredi | uredi izvor]

Kler je bila anglikanac.[6][7] Šta god da je osećao u vezi sa liturgijom i službom, i koliko god da je kritički gledao na parohijski život, Kler je zadržao lojalnost svjih roditelja Crkvi Engleske.[8] Izbegavao je službe u mladosti i lutao po poljima tokom bogosluženja, ali je u kasnijim godinama izvukao veliku pomoć od članova sveštenstva. Priznao je da je njegov otac „odgajan u zajednici Crkve Engleske i ja nisam našao razlog da se povučem iz nje“. Ako je smatrao da su aspekti uspostavljene crkve neprikladni i nespretni, ostao je spreman da je brani: „Ipak poštujem crkvu i činim iz svoje duše onoliko koliko iko proklinje ruku koja je podignuta da potkopa njen ustav.“[9]

Veliki deo Klarinih slika je izvučen iz Starog zaveta (npr „Seljački pesnik“). Međutim, Kler takođe poštuje lik Hrista u pesmama kao što je „Stranac“.[10]

Kasniji život[uredi | uredi izvor]

Klerov grob u crkvenom dvorištu u Helstonu

Tokom ranih godina azila u Haj Biču, Eseks (1837–1841),[11] Kler je ponovo pisao pesme i sonete lorda Bajrona.

U julu 1841, Kler je pobegla iz azila u Eseksu i prepešačila nekih 80 mi (130 km) kući, verujući da će sresti svoju prvu ljubav Meri Džojs, za koju je bio uveren da je oženjen.[12] Nije verovao njenoj porodici kada su mu rekli da je slučajno stradala tri godine ranije u požaru u kući. Ostao je slobodan, uglavnom kod kuće u Nortborou, pet meseci nakon toga, ali je Peti na kraju pozvala lekare.

Između Božića i Nove godine, 1841, Kler je smeštena u bolnicu za metalno obolele.[13] Po dolasku u azil, lekar u pratnji, Fenvik Skrimšir, koji ga je lečio od 1820,[14] je popunio papire za prijem. Upitan: „Da li je ludilu prethodila neka teška ili dugotrajna mentalna emocija ili napor?“ Skrimšir je naveo: „Posle godina pesničke proze.[15]

Njegovo izdržavanje u azilu platio je grof Ficvilijam, „ali po uobičajenoj tarifi za siromašne ljude“.[16] Tu je ostao do kraja života pod negom Tomasa Oktavija Pricharda, koji ga je ohrabrivao i pomagao da piše. Ovde je napisao verovatno svoju najpoznatiju pesmu I Am.[17] U ovoj kasnijoj poeziji Kler je „razvila veoma karakterističan pesnički glas, nepogrešiv intenzitet i živost, kakve su posedovale kasnije slike Van Goga“.[1]

Džon Kler je umro od moždanog udara 20. maja 1864. u svojoj 71. godini.[16] Njegovi posmrtni ostaci su vraćeni u Helpston radi sahrane u crkvenom dvorištu Svetog Botolfa, gde je izrazio želju da bude sahranjen.[16]

Dela[uredi | uredi izvor]

Zbirke poezije[uredi | uredi izvor]

    • Poems Descriptive of Rural Life and Scenery. London, 1820
    • The Village Minstrel, and Other Poems. London, 1821
    • The Shepherd's Calendar with Village Stories and Other Poems. London, 1827
    • The Rural Muse. London, 1835
    • Sonnet. London 1841
    • Poems by John Clare. Arthur Symons (Ed.) London, 1908[20]
    • The Poems of John Clare - In two volumes. London, 1935[21]
    • Selected Poems London, 1997[22]

Dela o Kleru[uredi | uredi izvor]

Jedina poznata fotografija pesnika, 1862

Hronološkim redom:

  • Frederick Martin, The Life of John Clare, 1865
  • J. L. Cherry, Life and Remains of John Clare, 1873
  • Heath, Richard (1893). „John Clare”. The English Peasant. London: T. Fisher Unwin. str. 292—319. 
  • Norman Gale, Clare's Poems, 1901
  • June Wilson, Green Shadows: The Life of John Clare, 1951
  • John Barrell, The Idea of Landscape and the Sense of Place, 1730-1840: An Approach to the Poetry of John Clare, Cambridge University Press, 1972
  • Edward Bond, The Fool, 1975
  • Greg Crossan, A Relish for Eternity: The Process of Divinization in the Poetry of John Clare, (1976) ISBN 978-0773406162
  • H. O. Dendurent, John Clare: A Reference Guide, Boston: G. K. Hall, 1978
  • Storey, Edward (1982). A Right to Song: The Life of John Clare. London: Methuen. ISBN 0-413-39940-0. 
  • Timothy Brownlow, John Clare and Picturesque Landscape, 1983
  • MacKenna, John (1993). Clare: a novel. Belfast: The Blackstaff Press. ISBN 0-85640-467-5.  (fictional biography)
  • Hugh Haughton, Adam Phillips and Geoffrey Summerfield, John Clare in Context, Cambridge University Press, (1994) ISBN 0-521-44547-7
  • Kövesi, Simon (2017). John Clare: Nature, Criticism and History. London: Palgrave. ISBN 978-0-230-27787-8. 
  • Alan Moore, Voice of the Fire (Chapter 10 only), UK: Victor Gollancz
  • John Goodridge and Simon Kovesi (eds), John Clare: New Approaches, John Clare Society, 2000
  • Jonathan Bate, John Clare, London: Picador, 2003
  • Alan B. Vardy, John Clare, Politics and Poetry, London: Palgrave MacMillan, 2003
  • Iain Sinclair, Edge of The Orison: In the Traces of John Clare's "Journey Out of Essex", Hamish Hamilton, 2005
  • MacKay, John (2006). Inscription and Modernity: From Wordsworth to Mandelstam. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 0-253-34749-1. 
  • David Powell, First Publications of John Clare's Poems, John Clare Society of North America, 2009[23]
  • Carry Akroyd, "Natures Powers & Spells": Landscape Change, John Clare and Me, Langford Press, (2009) ISBN 978-1-904078-35-7
  • Judith Allnatt, The Poet's Wife, Doubleday, 2010 (fiction), ISBN 0-385-61332-6
  • Adam Foulds, The Quickening Maze, Jonathan Cape, 2009
  • D. C. Moore, Town (Play)[24]
  • Sarah Houghton-Walker, John Clare's Religion, Routledge, (2016) ISBN 978-0-754665-14-4[25]
  • Adam White, John Clare's Romanticism, London: Palgrave Macmillan, 2017

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Summerfield, Geoffrey, ur. (1990). Selected Poems. Penguin Books. str. 13—22. ISBN 0-14-043724-X. 
  2. ^ Sales, Roger (2002). John Clare: A Literary Life. New York City: Palgrave Macmillan. ISBN 0-333-65270-3. 
  3. ^ Bate, Jonathan (2003). John Clare: A biography. New York City: Farrar, Straus and Giroux. ISBN 978-0374179908. 
  4. ^ Martin, Frederick (2010) [1865]. „Preface”. Life of John Clare. London, England: BiblioLife. ISBN 978-1140143451. 
  5. ^ E. Robinson, 2004: "Clare, John (1793–1864)...", Oxford Dictionary of National Biography. Retrieved 25 July 2019
  6. ^ Sarah Houghton-Walker, in John Clare's Religion, Routledge, p. 6.
  7. ^ Clare, John (1986). The ParishNeophodna slobodna registracija. Penguin. str. 6–8. ISBN 0670801127. 
  8. ^ Houghton-Walker, Sarah (2009). John Clare's Religion. Routledge. str. 11. ISBN 978-0754665144. 
  9. ^ Salter, Roger. „A Christian Consideration of John Clare – English Poet (1793–1864)”. Virtueonline.org. Pristupljeno 24. 4. 2018. 
  10. ^ „The Stranger by John Clare | Poemist”. Poemist.com. Pristupljeno 27. 10. 2021. 
  11. ^ „BBC - Arts - Romantics”. Bbc.co.uk. Pristupljeno 27. 10. 2021. 
  12. ^ Macfarlane, Robert (1 July 2021). "The Landscapes Inside Us". The New York Review of Books. 68 (11): 25–27.
  13. ^ Page, William. „'The borough of Northampton: Description', in A History of the County of Northampton”. London, 1930: British History Online. str. 30—40. Pristupljeno 17. 7. 2021. 
  14. ^ Geoffrey Summerfield, Hugh Haughton, Adam Phillips, John Clare in Context, Cambridge University Press, (1994) ISBN 0-521-44547-7, p. 263.
  15. ^ Margaret Grainger, ed., The Natural History Prose Writings of John Clare, Oxford English Texts, Oxford University Press, (1983) ISBN 0-19-818517-0, p. 34.
  16. ^ a b v Clare, John. Blunden, Porter, ur. Poems Chiefly From Manuscript. GUTENBERG EBOOK. 
  17. ^ Martin, Frederick (1865). The Life of John Clare (na jeziku: engleski). Project Gutenberg (objavljeno 2005-07-01). 
  18. ^ Rumens, Carol (29. 10. 2012). „Poem of the week: Autumn by John Clare”. The Guardian. London. Pristupljeno 2020-12-27. 
  19. ^ John Clare (17. 11. 2013). Delphi Complete Works of John Clare (Illustrated). Delphi Classics. ISBN 978-1-909496-42-2. 
  20. ^ Šablon:WorldCat
  21. ^ John Clare (21. 2. 1935). J. W. Tibble, ur. The Poems of John Clare. 1—2. J.M. Dent & Sons Limited. Pristupljeno 3. 2. 2021. 
  22. ^ Clare, John (1997). Thornton, R. K. R., ur. John Clare - Everyman's Poetry. London: Orion Publishing Group. ISBN 9780460878234. 
  23. ^ „First Publications of John Clare's Poems by David Powell”. The John Clare Society of North America. 2009. Pristupljeno 15. 8. 2012. 
  24. ^ Michael Billington (23. 6. 2010). „Review of Town by D. C. Moore”. The Guardian. London. Pristupljeno 15. 8. 2012. 
  25. ^ Houghton-Walker, Sarah (6. 5. 2016). John Clare's Religion. Routledge. ISBN 9781317110736. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џон_Клер&oldid=26683969”