Džordž Kona

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Džordž Kona
Lični podaci
Datum rođenja(1889-12-12)12. decembar 1889.
Mesto rođenjaBaltimor, SAD
Datum smrti28. septembar 1981.(1981-09-28) (91 god.)
Mesto smrtiHantsvil, Alabama, SAD
Naučni rad
Poljekontrola rađanja
InstitucijaKarnegijeva embriološka laboratorija u Baltimoru

Džordž Vašington Kona (eng. George Washington Corner, Baltimor, 12. decembar 1889 – 28. septembar 1981, Hantsvil) bio je američki lekar, embriolog i pionir u primeni kontraceptivnih pilula. Nosilac je deset počasnih diploma sa raznih univerziteta,[1] kao ključni istraživač u otkrivanju progesterona.[2] Okarakterisan je i kao istoričar medicine i kao humanista.[3]

Značajan doprinos dao je u edukaciji brojnih osoba kasnije važnih u svetu u oblasti seksualnog zdravlja, uključujući: Vilijama H. Mastersa, Meri Kalderone i Alana Frenka Gutmahera. Zato ga mnogi istraživači smatraju dedom seksualnog zdravlja i kontracepcije u Americi. Meri Kalderone priznala je da mnogo duguje Džordžu koji joj je dozvolio da pohađa medicinski kurs u Ročesteru.[1]

Eponimi[uredi | uredi izvor]

Konanovo ime (zajedno sa Vilardom Mironom Alenom) vezuje se za dva medicinska eponima:[4]

  • Konan-Alenov test - test za progestacijsku aktivnost. Odrasle ženke kunića se pare tokom estrusa i sterilišu 18 sati kasnije. Ispitivana supstanca se ubrizgava subkutano 5 uzastopnih dana. Minimalna količina potrebna za potpunu progestacijsku proliferaciju endometrijuma uzima se kao jedinica, što je ekvivalentno 1,25 mg progesterona.[5]
  • Konan-Alenova jedinica - jedinica za progestacijsku aktivnost kod zečeva. Minimalna doza koja, podeljena na pet jednakih dnevnih porcija, šestog dana izaziva promene u materici karakteristične za osmi dan normalne trudnoće. Jedinica ima približno isti značaj kao međunarodna jedinica.[6]

Život i karijera[uredi | uredi izvor]

Rođen je kao sin Džordža Vašingtona Kona II, lokalnog trgovca, i njegove supruge Florens Evans. Prvo se školovao u latinskoj školi za dečake u Baltimoru, a zatim na Univerzitetu Džon Hopkins i nakon diplomiralja 1909. godine, obavio je i poslediplomsko pkolovanja i stekao diplomu iz medicine 1913. godine.

Nakon školovanja predavao je kao docent na Kalifornijskom univerzitetu, Berkli, 1915. do 1919. godine da bi se potom vratio kao docent na Univerzitet Džon Hopkins, na kome je radio od 1919. do 1923. godine.

Godine 1923. za prvog profesora medicine na Univerzitetu u Ročesteru (koji su finansirali Džordž Istman i Rokfelerova fondacija), sa platom od 6.000 dolara godišnje, odabrao ga je predsednik Univerziteta Bendžamin Raš Ris. Kako je dužnost u Ročesteru preuzeo naredne 1924. godine, u međuvremenu je (1923) radio u laboratoriji Ernesta Starlinga u Engleskoj. Njegovo zvanje na Univerzitetu u Ročesteru, bilo je direktor Odeljenja za anatomiju.[7]

Godine 1940. Džordž je prešao u Karnegijevu embriološku laboratoriju u Baltimoru. U njoj je radio do 1954. godine.[7] Iako je oklevao da napusti intelektualnu zajednicu u Ročesteru, Korner je 1940. prihvatio poziv Vanevara Buša, predsednika Karnegi instituta u Vašingtonu, da nasledi Džordža L. Stritera na mestu šefa odeljenja za embriologiju koju je osnovao Mal, prvi Konanov mentor istraživanja. Iste godine, Konan je izabran i za Nacionalnu akademiju nauka i za Američko filozofsko društvo. Godine 1958. objavio je svoju prvu autobiografiju Anatomist at Large.[7]

Posle godina posvećenih istraživanjima čiji rezultati su objavljani u uticajnim publikacijama i uspešnog rukovođenja, Karnegijevom embriološkom laboratorijom Kona se povukao u mirovinu 1977. godine.[7]

Počasni član Kraljevskog društva u Edinburgu postao je 1951. godine,a član Kraljevskog društva u Londonu 1955. godine.

Umro je u kući svog sina u Hantsvilu, Alabama, 28. septembra 1981. godine.[8] Sahranjen je na groblju Tioga Point u Pensilvaniji.[9] Samo nekoliko meseci pre nego što je umro, Završio je svoju drugu autobiografiju Sedam doba medicinskog naučnika.[7]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • Anatomical Texts of the Early Middle Ages (1927)
  • Anatomy: Clio Medica (1930)
  • Ourselves Unborn: An Embryologists Essay on Man (1943)
  • Anatomist at Large (1958), his first autobiography
  • George Hoyt Whipple and his friends : the life-story of a Nobel prize pathologist (1963)
  • A History of the Rockefeller Institute 1901-1953: Origins and Growth (1964)
  • The Seven Ages of a Medical Scientist (autobiography) (published 1982)
  • Attaining Manhood (aimed at pre-pubescent males)
  • Attaining Womanhood (aimed at pre-pubescent females)

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Calderone, Mary S. (1982). „In memoriam George Washington Corner, Sr., MD”. The Journal of Sex Research. 18 (1): 81—83. doi:10.1080/00224498209551139. .
  2. ^ Gosden, R. G. (2013). „George Washington Corner”. Biology of Reproduction. 88 (5): 136. PMID 23575151. S2CID 242632791. doi:10.1095/biolreprod.113.108738. 
  3. ^ Shryock, Richard H. (1956). „George W. Corner as historian and humanist”. American Journal of Anatomy. 98 (1): 21—34. PMID 13302151. doi:10.1002/aja.1000980104. .
  4. ^ „George W Corner”. TheFreeDictionary.com. Pristupljeno 2023-04-09. 
  5. ^ „Corner-Allen test”. TheFreeDictionary.com. Pristupljeno 2023-04-09. 
  6. ^ „Corner-Allen unit”. TheFreeDictionary.com. Pristupljeno 2023-04-09. 
  7. ^ a b v g d „George Washington Corner (1889-1981) | The Embryo Project Encyclopedia”. embryo.asu.edu. Pristupljeno 2023-04-09. 
  8. ^ New York Times: obituary: 1 October 1981
  9. ^ „Tioga Point Cemetery, Athens, Bradford County PA”. www.joycetice.com. Pristupljeno 2023-04-09. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Džordž Kona na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џорџ_Кона&oldid=26803725”