Avanska dinastija

Avanska dinastija bila je prva dinastija u istoriji Elama, osnovana od strane kralja Pelija u praskozorje istorije. Smatra se da je imala važan uticaj na zbivanja u Sumeru u najranijem periodu istorije, s obzirom da njeni sukobi s Mesopotamijom datiraju od kralja Enmebaragesija od Kiša ( 2600. p. n. e.), koji ih je porazio, isto kao i sumerski kralj Eanatum I od Lagaša.

Avan je naziv za drevni grad ili regiju Elama čija lokacija nije danas precizno određena, ali se pretpostavlja da je bila severno od Suze, ili čak u južnom Luristanu, blizu Dezfula.

Elam i Sumer

Da je dinastija iz Avana imala važan uticaj na Mesopotamiju najbolje svedoči Sumerski popis kraljeva, koji tvrdi da su njena tri (neimenovana) vladara kraljevala Sumerom ukupno 356 godina.

Popis kralejava pronađen na tlu samog Elama navodi 12 kraljeva dinastije Avan. Iako taj i drugi dokument nisu potpuno pouzdani, istoričari na temelju njega pretpostavljaju da je Elam u to doba imao razvijene trgovačke odnose sa Sumerom, pogotovo sa snažnim gradovima-državama kao što su Lagaš - iz njega su Elamiti uvozili žitarice, a izvozili stoku, vunu, robove i srebro. S druge strane su povremeno izbijali sukobi zbog nastojanja Lagaša i Kiša da zavladaju tržištem Varakšea, kraljevstva istočno od Elama na Iranskoj visoravni, a koje je bilo izvorom luksuzne robe, pogotovo dragog kamenja.

Broj izvora o Elamu i dinastiji Avan se povećao u doba Akadskog carstva ( 2350. p. n. e.), kada se spominju pohodi akadskih vladara na Iransku virsoravan. Tako je Sargon Akadski pokorio Luh-išana od Avana, koji je kasnije, zajdno s kraljem Sidgauom od Varakšea, bez uspeha dizao ustanak protiv njegovog sina Rimuša.I kralj Naram-Sin je takođe pokorio kralja Hišep-ratepa od Avana, koji je takođe za saveznika imao kralja Varakšea (Marhaši). Nakon toga su kraljevi Avana postali akadski vazali, a o čemu svedoči mirovni ugovor - jedan od prvih u istoriji - između Naram-sina i neimenovanog kralja (najverovatnije Kite ili Helua). Reč je o najstarijem dokumentu na elamskom klinastom pismu. Iako je dinastija Avan bila poražena, Elam je izbegao potpuni poraz. Glavni grad Anšan u planinskom delu Južnog Irana, nikad nije pao pod Akađane. Naprotiv, mnogi veruju da je elamska opasnost dovela do propasti Akadskog carstva.

Vrhunac Avanske dinastije

Dinastija Avan je iskoristila slabljenje akadske vlasti. Oko godine 2240. p. n. e. na prijesto je došao Kutik Inšušinak (ili Puzur-Inšušinak), koji je za račun Akađana vladao Susom. On je oslobodio Avan i Elam od akadske vlasti.

Pod njegovom vlašću Suza je postala glavni grad i počela da se puni hramovima i spomenicima. Kutik Inšušinak je potom porazio buntovničke gradove Kimaš i Hurtum, proglasio se kraljem i osvojio dotadašnju prestolnicu Anšan. Nakon toga su usledili pohodi na sever Mesopotamije, gde je osvojen sumerski grad Ešnuna. Nakon što je osvojio Akad, proglasio se za kralja četiri strane sveta. Kasnije je Elamićane pobedio Ur-Namu od Ura, osnivač Treće dinastije Ura.

Nakon toga dinastija Avan nestaje iz istorijskih zapisa, a zamenjuje je dinastija Šimaški.

Vladari Avanske dinastije

• Peli ( 2450. p. n. e.)
• Tar, Tari or Tata
• Uku-tahiš
• Hišur
• Šušun-tarana
• Napil-huš,
• Kiku-sive-temti
• Luh-išan
• Hišep-ratep
• Ešpum (?)
• Ilišmani (?)
• Epirmupi (?)
• Helu ( 2300-2280. p. n. e.)
• Hita ( 2280-2250. p. n. e.)
• (akadska vlast)
• (Šimpišuk)
• Kutik Inšušinak ( 2240-2220. p. n. e.)
• (neo-sumerska vlast)