Agitprop

Agitprop (skraćeno od reči agitacija i propaganda) je zajednički naziv za organe koji su postojali ili postoje pri komitetima komunističkih partija u funkciji partijske propagande.

Zadatak agitpropa kao pomoćnih tela komiteta u organizaciji Komunističke partije Jugoslavije bio je da organizuju i neposredno rukovode agitaciono-propagandnim radom radi političkog pridobijanja građana u ostvarivanju zadataka koje je postavila partija u toku revolucije i u socijalističkoj izgradnji zemlje.

Agitprop u Sovjetskom savezu

18-23. marta 1919. 8. kongres RKP usvojio je novo izdanje Programa RKP, u kome se postavlja pitanje „razvijanja najšire propagande komunističkih ideja i upotrebe najpre je podignut aparat i sredstva državne vlasti za ovu svrhu. U odeljku „O političkoj propagandi i kulturno-prosvetnom radu na selu“ u rezoluciji kongresa dato je i uputstvo o sprovođenju propagande za pismene i nepismene, za šta su mesna odeljenja narodne prosvete, uz pomoć mesnih partijskih članova, dala instrukcije. trebalo bi da stvori koledž propagandista za obavljanje poslova u mestu stanovanja i na putu, kao i odrede industrijskih radnika pod rukovodstvom Sveruskog saveta sindikata. Za koordinaciju ovog rada u CK je u aprilu 1919. godine formirano Informativno odeljenje iz kojeg su stizala uputstva u vezi sa tekućim političkim kampanjama, koje je početkom 1920. godine transformisano u Informaciono-statističko odeljenje. Krajem 1920. godine ovo odeljenje je ukinuto, prenevši svoje funkcije na Organizaciono-instruktivno odeljenje.

Tokom Oktobarske revolucije o agitaciono-propagandnom radu se na sastancima i plenumima Centralnog komiteta RKP raspravljalo najmanje 110 puta, uključujući sadržaj političkog rada u Crvenoj armiji, protivagitaciju u trupama i iza neprijatelja. linije, izdavanje literature, novine, delatnost centralnih izdavačkih kuća. Rezolucijom Saveta za odbranu od 13. maja 1920. godine u gradovima koji su imali železničku vezu stvoreni su propagandni punktovi koji su stanovništvu trebalo da objasne značenje i zadatke sovjetske komunističke vlasti.

Tokom godina, odeljenje za propagandu i agitaciju Centralnog komiteta KPSS imalo je sledeće nazive:

• Odeljenje za agitaciju i propagandu CK (1920-1928)
• Odeljenje za agitaciju, propagandu i štampu CK (1928-1930)
• Odeljenje za kulturu i propagandu CK (1930-1934)
• Odeljenje za kulturu i propagandu lenjinizma Centralnog komiteta (1934-1935)
• Odeljenje za partijsku propagandu i agitaciju CK (1935-1938)
• Odeljenje za propagandu i agitaciju (usmeno i štampano) CK (1938-1939)
• Uprava za propagandu i agitaciju CK (1939-1948)
• Odeljenje za propagandu i agitaciju CK (1948-1956)
• Odeljenje za propagandu i agitaciju CK KPSS za savezne republike (1956-1965)
• Ideološko odeljenje CK (1962-1965)
• Odeljenje za propagandu i agitaciju CK (1965-1988)
• Ideološko odeljenje CK (1988-1991)
• Odeljenje za agitaciju i masovne kampanje CK (1930-1934)

Agitprop u Jugoslaviji

U toku Narodnooslobodilačke borbe pri štabovima NOV od kraja 1942. godine postojale su partijske vojne grupe za agitaciju i propagandu s težištem rada na mobilizovanju svih snaga za oslobođenje zemlje. I u drugim zemljama delovali su u Drugom svetskom ratu veoma razvijeni vojni centri za agitaciju i propagandu sa zadatkom političkog mobilizovanja ljudstva i podizanja njegove patriotske svesti i borbenog morala.

S obzirom na promene u načinu ostvarivanja uloge KPJ u uslovima društvenog usmeravanja i formiranja idejnih stavova, ovih organa za ilegalne uslove rada odnosno kasnije za metod administrativnog usmeravanja i formiranja idejnih stavova, rasformirani su agitpropi kao prevaziđeni modeli idejnog rada i usmeravanja i zamenjeni su novim oblicima usmeravanja ideološko-političkog rada od strane KPJ, koji su odgovarali novim zahtevima i potrebama.

Savremena upotreba pojma

U skladu sa savremenim trendom davanja retro naziva proizvodima, uslugama i poslovnim poduhvatima, sa padom komunizma pojam "Agitprop" korišćen je i kao naziv za kompanije u oblasti marketinga i odnosa s javnošću - i na Zapadu i na Istoku. Tako danas postoje kreativne agencije sa tim nazivom u Velikoj Britaniji - agitprop.co.uk, Bugarskoj - agitprop.bg i Srbiji - agitprop.rs. Takođe se koristi i kao naziv za neke alternativne brendove, dizajnerske i muzičke projekte, ali i za razne protestne namene. Motivi za korišćenje takvog naziva su različiti, od onih koji se naslanjaju na komunističku tradiciju, do onih koji redefinišu taj pojam i koriste ga kao retro kreativni i promotivni štos.

Literatura

• Mala politička enciklopedija. „Savremena administracija“, Beograd, 1966.