Akotilija
Akotilija je termin koji se koristi za biljke koje pripadaju semenicama (Spermatophyta) a nemaju kotiledone, kao što je slučaj sa orhidejama i vilinom kosicom. Seme orhideja je vrlo sitno sa nerazvijenim embrionom. Razvoj klijavaca zavisi od mikorizne gljive koja obezbeđuje hranljive materije do prelaska na autotrofan način ishrane. Ovakav oblik ishrane naziva se mikoheterotrofan.
Mada pojedini autori, posebno tokom XIX veka i ranije koriste termin akotilija za biljke koje nemaju kotiledone jer nemaju ni seme (kao što su paprati i mahovine)[1][2][3], drugi ograničavaju termin samo na semenice bez kotiledona.[4]
Skrivenosemenice (Angiospermae Lindl., sinonim Magnoliophyta) podeljene su na dve velike klase. Klasa monokotile (Monocotyledoneae, sinonim Liliopsida) obuhvata biljke sa jednim kotiledonom koji je modifikovan tako da apsorbuje hranljive materije iz semena i nikad na izlazi iz semena i ne postaje fotosintetički.
Biljke sa dva klicina lista dikotile (klasa: Dicotyledoneae, sinonim Magnoliopsida) često imaju fotosintetičke kotiledone, odnosno oni izlaze van semena i poprimaju hlorofil učestvujući u autotrofnom načinu ishrane.
Golosemenice imaju dva ili više (do 24) kotiledona.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „acotyledon”, Webster's Revised Unabridged Dictionary, 1913, Arhivirano iz originala 10. 07. 2012. g., Pristupljeno 24. 04. 2014
- ^ Brande, William Thomas (1842). A Dictionary of Science, Literature, & Art: Comprising the History, Description, and Scientific Principles of Every Branch of Human Knowledge, with the Derivation and Definition of All the Terms in General Use. Longman, Brown, Green, and Longmans. str. 11.
- ^ John Lindley, Thomas Moore, ur. (1866), „acotyledons”, The treasury of botany
- ^ Webster, Noah (1828): American Dictionary of the English Language