Aleksej Mečev
| Aleksej Mečev | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 17. (29. mart) 1859 |
| Mesto rođenja | Moskva, |
| Datum smrti | 22. jun 1923. |
| Mesto smrti | Vereja, |
| Svetovni podaci | |
| Kanonizacija | 2000. od strane Ruske pravoslavne crkve |
| Praznik | 9.(22.) jun |
Aleksej (Aleksij) Aleksejevič Mečev (Aleksije Moskovski; 17. (29. mart) 1859, Moskva — 22. jun 1923, Vereja) je duhovnik Ruske pravoslavne crkve, poznati moskovski protojerej s početka 20. veka, nastojatelj crkve Svetog Nikole u Klennikiju[1].
Kanonizovan za svetitelja Ruske pravoslavne crkve 2000. godine.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen u porodici regenta Hora manastira Čudovskog, Alekseja Ivanoviča Mečeva.
Završio je Zaikonospasku bogoslovsku školu i Moskovsku bogosloviju (1879). Sanjao je da studira na univerzitetu i da postane lekar, ali je na hitan zahtev svoje majke prihvatio sveštenstvo.
Ceo njegov život bio je vezan za služenje u moskovskim crkvama. Služio je kao psalmo-čtec u Crkvi Znamenja. Od 18. novembra 1884. - đakon crkve Velikomučenika Georgija u Lubjanskom proezdu. Od 19. marta 1893. godine - sveštenik crkve Svetog Nikole u Kleniku na Marosejki, gde je služio do kraja života. Bila je to jedna od najmanjih crkava u Moskvi, sa vrlo malo parohijana. Uprkos tome, uveo je svakodnevne službe u crkvu i služio u praznoj crkvi gotovo sam osam godina. Međutim, postepeno je sveštenik stekao slavu kao dobar pastir, sve više i više parohijana je bilo u crkvi, a vremenom se formirala jedna od najpoznatijih pravoslavnih zajednica u Moskvi. Prema sećanjima vernika, njegove besede su bile jednostavne, iskrene, dirnule su u srce dubinom vere, istinitosti i razumevanja života.
U donjem stambenom spratu crkve otvorio je parohijsku školu i podigao prihvatilište za siročad i siromašne. E.V. Vinkler je 13 godina predavao Zakon Božiji u ženskoj gimnaziji. Doprineo je oživljavanju staroruskog ikonopisa, blagoslovivši svoju duhovnu kćer Mariju Sokolovu (kasnije monahinju Julijanu) da slika ikone. Bio je blizak optinskim starešinama. Posle smrti supruge i susreta sa svetim Jovanom Kronštatskim, i sam je postao poznat kao starešina. Bio je skroman i pronicljiv čovek. Često je vodio razgovore sa parohijanima na teme o životu svetih. Jedan od onih koji su se susretima sa njim duhovno izlečili i vratili stvaralaštvu bio je umetnik Robert Falk[2].
Bio je ispovednik Nikolaja Berđajeva. Godine 1922, kada je Berđajev dobio naređenje od OGPU da napusti RSFSR, on se, u velikoj zbunjenosti, obratio ocu Alekseju. „Nemoj da se stidiš, idi hrabro. Zapad mora da čuje vašu reč“, rekao je otac Aleksej[3].
U sovjetsko vreme je dva puta bio pozivan na „razgovor“ u OGPU (krajem 1922. i 30. marta 1923.), a bilo mu je zabranjeno da prima vernike. Zbog teške bolesti nije bio podvrgnut represiji. U maju 1923. otišao je na odmor u Vereju, gde je i umro.
Sahranjen je u Moskvi na groblju Lazarevsko na njegovoj sahrani. Zaupokojenu liturgiju je obavio arhiepiskop Teodor (Pozdejevski), a u sahrani je učestvovao patrijarh Tihon (oba episkopa su upravo bila izašla iz zatvora). Tridesetih godina 20. veka pepeo je prenet na Vedenskoe groblje (14 lokacija).
Pohvala[uredi | uredi izvor]
Kanonizovan kao svetitelj od strane Jubilarnog Arhijerejskog Sabora Ruske Pravoslavne Crkve u avgustu 2000. godine. Istovremeno je kanonizovan njegov sin i naslednik na mestu nastojatelja hrama Sergije Mečev. Posebno su poštovani u crkvi Svetog Nikole u Klenikiju, gde se nalazi paraklis u ime svetog pravednog Aleksija i sveštenomučenika Sergija Mečeva. 2001. godine pronađene su mošti svetog pravednika Aleksija Moskovskog i prenete u crkvu Svetog Nikole.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Žitie svяtogo pravednogo Aleksiя Moskovskogo (Mečёva)”. web.archive.org. 2006-07-14. Pristupljeno 2024-06-09.
- ^ „«Lico Falьka kak čeloveka». VOSPOMINANIЯ O HUDOŽNIKE | Žurnal «TRETЬЯKOVSKAЯ GALEREЯ»”. www.tg-m.ru. Pristupljeno 2024-06-09.
- ^ „I.N. Sizemskaя P.B. Struve ob эkonomičeskoй evropeizacii Rossii”. Filosofiя i kulьtura. 4 (4): 449—462. 2013. ISSN 1999-2793. doi:10.7256/1999-2793.2013.04.4.