Anatra DS

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Anatra DS
Anatra DS
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1917.
Uveden u upotrebu1917.
Povučen iz upotrebe1930.
Statusneaktivan
Prvi korisnikRusko carsko vazduhoplovstvo
Broj primeraka350
Dužina8,10
Razmah krila11,42
Visina3,36
Površina krila37,00
Prazan814
Normalna poletna1.160
Klipno-elisni motor1 х Салмсон 9П
Snaga1 h 110 kW
Brzina krstarenja128 km/h
Maks. brzina na H=0144 km/h
Taktički radijus kretanja210 km
Dolet420 km
Plafon leta4.300 m
Brzina penjanja182 m/min

Anatra DS je ruski dvokrili jednomotorni izviđački avion sa dva člana posade (pilot i izviđač), projektovan i proizveden u toku Prvog svetskog rata u Zavodu A. A. Anatra iz Odese. Za vreme rata koristilo ga je rusko i austrougarsko vazduhoplovstvo, obe strane u građanskom ratu u Rusiji, a posle rata je korišćen u vazduhoplovstvima Republike Austrije, Čehoslovačke, Mađarske, Poljske i Kraljevine SHS/Jugoslavije. Avion je još bio poznat pod imenom Anasal dobijeno od skraćenica naziva aviona i motora koji ga je pogonio (Anatra + Salmson).[1]

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Avion Anatra DS
Replika aviona Anatra DS u ukrajinskom avio muzeju u Kijevu

Anatra DS (ili Anasal) je projektovan na bazi svog prethodnika Anatra D (ili Anade) u stvari su uklonjeni nedostatci prethodnog projekta.

Avion Anatra D je imao rotacioni motor Gnome Monosoupape snage 100 KS, koji je kod aviona Anatra DS zamenjen sa mnogo moćnijim radijalnim motorom Salmson snage 150 KS. Motor je bio jedinstven, bio je jedan od retkih vodom hlađenih motora radijalne (zvezdaste) konstrukcije, pa je na avionu montiran hladnjak za vodu, ispod gornjeg krila. Ovaj se motor na osnovu licence proizvodio u Rusiji. Prednji deo trupa aviona bio je sličan svom prethodniku, sa sličnom kapotažom motora, otvorom na dnu, i karakterističnim rupama za hlađenje na oplati motora. Avion je takođe bio nešto veći od prethodnika i bolje naoružan, napred je dobio sinhronizovani mitraljez za pilota, a osmatrač je imao jedan mitraljez za zaštitu zadnje strane aviona. Oplata trupa kod ovog aviona je bila od drvene lepenke (što je povećalo krutost aviona) za razliku od prethodnika kod koga je oplata trupa bila od platna. Za ovaj avion je bila specijalno konstruisana elisa (ing. Grigorašvili) koja je povećala brzinu aviona na 150 km/h.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Anatra DS /(Anasal) je dvokrili dvosedi avion potpuno .

Trup mu je drvene konstrukcije, pravougaonog poprečnog preseka, oblepljen drvenom lepenkom. U trupu su bila dva sedišta postavljena u tandem redosledu (jedno iza drugog). Pilot je sedeo na prvom mestu u otvorenom kokpitu i bio je zaštićen malim vetrobranskim staklom. Preglednost iz pilotske kabine je bila dobra. Izviđač je takođe imao dobru preglednost jer mu se kabina nalazila iza krila. Pored toga i donje i gornje krilo na mestu gde se nalazio izviđač/strelac su imala izreze.

Prednji deo trupa, u kome je bio smešten motor je bio obložen aluminijumskim limom, na kome su se nalazili otvori za izlazak toplog vazduha iz motorskog prostora.

Pogonska grupa aviona se sastojala od vodom hlađenog radijalnog (zvezdastog) motora, Salmson 9P (Salmson 9P) snage 150 KS (110 kW). Hladnjak za vodu se nalazio ispod gornjeg krila aviona. Na vratilu motora je bila pričvršćena dvokraka, vučna, drvena elisa, fiksnog koraka. Nosač motora je bio od zavarenih čeličnih cevi.

Krila su bila drvene konstrukcije presvučena impregniranim platnom relativno tankog profila. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila samo na gornjim krilima. Krila su između sebe bila povezana sa četiri para upornica. Zatezači su bili od klavirske čelične žice. Gornje krilo je imalo oblik jednokrakog trapeza, dok je donje krilo malo odstupalo od tog oblika (izlazna ivica krila nije bila prava linija). Spojevi prednje ivice sa bočnim ivica krila su polukružno izvedeni. Donje i gornje krilo su imale poravnate prednje ivice (napadne ivice krila). Konstrukcije repnih krila i vertikalni stabilizator kao i kormilo pravca su bila napravljena od drveta presvučena platnom.

Stajni trap je bio klasičan fiksan sa krutom osovinom, i velikim točkovima sa punim gumama a na repnom delu se nalazila elastična drvena drljača kao treća oslona tačka aviona[2].

Naoružanje: Avion je bio naoružan mitraljezom Vikers kalibra 7,7 mm koji je bio postavljen ispred pilota, bio je sinhronizovan sa motorom i gađao je kroz obrtno polje elise. Njime je upravljao pilot. Drugi mirtaljez je bio montiran na obrtnoj tureli postavljenoj u kabini osmatrača i to je obično bio Levisov mitraljez. Funkcija ovog mitraljeza je bila zaštita zadnje polusfere aviona. Kod nekih aviona ovaj mitraljez je bio udvojen. Varijanta ovih aviona koji su se proizvodili za vreme Austrougarske okupacije Odese su bili su opremljeni mitraljezima Švarcloze.

Varijante aviona Anatra DS[uredi | uredi izvor]

  • DS - dvosed izviđački,
  • DSS - kao DS sa jačim motorom Salmson snage 160 KS,
  • Anadis - lovački avion projektovan na bazi Anasal

Korisnici[uredi | uredi izvor]

Korišćenje aviona Anatra DS u Kraljevini Jugoslaviji[uredi | uredi izvor]

Udes aviona Anatra DS u Novom Sadu 8. novembra 1921.

Nakon proboja Solunskog fronta, srpska vojska je pri oslobođenju zemlje, na aerodromima koje su koristile austrougarske i nemačke trupe zarobila znatan broj aviona i vazduhoplovnog materijala. Između ostalog zarobljeno je i više aviona tipa Anatra DS (na aerodromima Novi Sad i Segedin zarobljeno je ukupno 24 aviona tipa Anatra). Posle prestanka neprijateljstva i potpisivanja primirja izvršeno je prikupljanje razvrstavanje, trijaža i osposobljavanje vazduhoplovnog materijala za upotrebu, tako da je u vojnom vazduhoplovstvu novonastale države Kraljevstva SHS kompletirano oko deset aviona tipa Anatre DS. Ovi avioni su korišćeni za kurirsku službu, izviđanje, obuku i trenažu pilota. Operativna upotreba ovih aviona u službi VVKSHS trajalo je do polovine dvadesetih godina dvadesetog veka. Poslednji avion ovog tipa leteo je u VVKSHS 1925. godine[3][4][5].

Sačuvani primerci[uredi | uredi izvor]

Avion Anatra DS izložen u Praškom Tehničkom muzeju

Posle Prvog svetskog rata, glavni korisnik ovog aviona bila je novoosnovana Čehoslovačka, sa 23 aviona austrijskog porekla, u početku korišćenih u vojsci, a kasnije u sektoru civilnog vazduhoplovstva. Od njih je jedan primerak uspeo da izbegne uništenje i trenutno je izložen u Pragu, u muzeju Letecké muzeum Kbely. Pored ovoga napravljene su dve replike ovog aviona koje se nalaze u muzeju vazduhoplovstva Ukrajine u Kijevu a druga ispred zgrade National Aviation University u Kijevu

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 22. 10. 2014. g. Pristupljeno 17. 10. 2014. 
  2. ^ Šavrov, V.B., Istoriя konstrukiҋ samoletov v SSSR do 1938 g.,Moskva 2002, Mašinostroenie. ISBN 5-217-03112-3.
  3. ^ Dimitrijević, Bojan; P. Miladinović, M. Micevski; (2012). Kraljevsko Vazdhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8.
  4. ^ Janić Č., Petrović O., (2011), Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji, Beograd, Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9.
  5. ^ O. Petrović; Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo I : 1918 – 1930), Let 2/2000. Beograd, 2000.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • S. Mikić, Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva, Štamparija Drag. Gregorić, Beograd, 1933.
  • D. Lučić; Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana, Biblioteka „Vazduhoplovnog Glasnika“, Novi Sad, 1936,
  • Antolucci, Enzo; Matricardi, Paolo: Flugzeuge von den Anfängen bis zum 1. Weltkrieg, Falken-Verlag Wiesbaden. 1975. ISBN 3806803919.
  • Boris Ciglić, Krila Srbije Vazduhoplovna komanda i avijatika srpske vojske, Beograd, 2009. Infinitas d.o.o. ISBN 978-86-6045-005-2.
  • Ilustrovana istorija vazduhoplovstva - Ratna krila, V.Karadžić i Službeni list SFRJ, Beograd. 1987. ISBN 86-307-0085-8.
  • Fredriksen,John C., International warbirds: An ilustrated guide to world military aircraft 1914 - 2000, ABC-CLIO Inc., 2001, Santa Barbara,California. ISBN 1-57607-364-5, str.19
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Dimitrijević, Bojan; P. Miladinović, M. Micevski; (2012). Kraljevsko Vazdhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8.
  • Šavrov, V.B., Istoriя konstrukiҋ samoletov v SSSR do 1938 g.,Moskva 2002, Mašinostroenie. ISBN 5-217-03112-3
  • Janić Č., Petrović O., (2011), Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji, Beograd, Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9.
  • O. Petrović; Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo I : 1918 – 1930), Let 2/2000. Beograd, 2000.
  • Paunović, Marinko (1981). Svetska avijacija 1783-1930 god. Beograd: Sportska knjiga. 
  • Đokić, Nebojša; Radovanović, Radovan (2017). „STVARANjE VAZDUHOPLOVSTVA KRALjEVINE SHS I FORMIRANjE RATNE DOKTRINE”. Zapisi (na jeziku: (jezik: srpski)). Požarevac: Istorijski Arhiv Požarevca. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Anatra DS na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Анатра_ДС&oldid=27368578”