Angli

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Angli
Širenje Angla (narandžasto) i Saksonaca (plavo) oko 500. godine nove ere
Ukupna populacija
Jiland (Šlezvig (Anglija), Holstajn), Frizija, Heptarhija (Engleska)
Regioni sa značajnom populacijom
originalno germanski i anglosaksonski paganizam, kasnije hrišćanstvo
Jezici
staroengleski jezik
(anglijski dijalekti)
Srodne etničke grupe
Anglo-Sasi, Anglo-Normani, Englezi, nizijski Škoti,[1] Sasi, Frizijci, Jiti
Približni položaji nekih germanskih naroda o kojima govore grčko-rimski autori u 1. veku. Svevski narodi u crvenom, a ostali Irminoni u ljubičastoj boji

Angli su bili germanski narod sa severa današnje Nemačke, koji je zajedno sa Sasima, Jitima i Frizima naselio Veliku Britaniju u 5. veku.[2][3] Od tih germanskih naroda, koji su potisnuli Kelte na ostrvu, nastali su Englezi. Angli su živeli na poluostrvu Angeln, koje se nalazi u nemačkoj provinciji Šlezvig-Holštajn.[4] Naselivši današnju Englesku, formirali su kraljevine Nortambrija, Mersija i Istočna Anglija.[2]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Ime Angla je verovatno prvi put zabeleženo u latinizovanom obliku, kao Anglii, u tacitovoj Germaniji. Smatra se da potiče od imena oblasti koju su prvobitno naseljavali, poluostrva Anglija (Angeln na modernom nemačkom, Angel na modernom danskom).

Postavljeno je više teorija o etimologiji imena:

  • Prema Gesta Danorum Dan i Angul (Angel) su postali vladari uz saglasnost svog naroda zbog svoje hrabrosti. Dan je dao ime Dancima, a Angel je dao imena Anglima.
  • Nastalo je od germanskog korena za „uzak“ (uporedi nemački i holandski eng = „uski“), što znači „usko [voda]“, tj. ušće Šleja; koren bi bio *h₂enǵʰ, „tesno“.
  • Naziv potiče od „udica“ (kao u pecanju ribe), u smislu oblika poluostrva; indoevropski lingvista Julije Pokorni ga izvodi iz protoindoevropskog *h₂enk-, „savijati“.[5] Alternativno, Angli su mogli biti nazvani tako jer su bili ribarski narod ili su poreklom od njih.[6]

Tokom petog veka, sva germanska plemena koja su izvršila invaziju na Britaniju nazivana su Englisc, Ængle ili Engle, koji su svi bili govornici staroengleskog (koji je bio poznat kao Englisc, Ænglisc, ili Anglisc). Englisc i njegov potomak, engleski jezik, takođe sežu do proto-indoevropskog *h₂enǵʰ-, što znači „usko“.

Papa Grgur I je u jednoj poslanici pojednostavio latinizovano ime Anglii u Angli, pri čemu se ovaj drugi oblik razvio u preferirani oblik reči.[7] Zemlja je ostala Anglia na latinskom. Prevod Alfreda Velikog Orozijeve istorije sveta koristi Angelcynn (-kin) da opiše engleski narod; Beda koristi Angelfolc (-folk); pojavljuju se i oblici kao što su Engel, Englan (narod), Englaland i Englisc, i svi pokazuju i-mutaciju.[8]

Grčko-rimska istoriografija[uredi | uredi izvor]

Tacit[uredi | uredi izvor]

Mapa koja pokazuje poluostrva Anglija (Angeln) i Švanzen
Moguće lokacije Angla i Juta pre njihove migracije u Britaniju

Najranije poznato pominjanje Angla je možda u 40. poglavlju Tacitove Germanije, napisano oko 98. godine. Tacit opisuje „Angle“ kao jedno od udaljenijih plemena Sveva u poređenju sa Semnonima i Langobardima, koji su živeli na Elbi i bili poznatiji Rimljanima. On je grupisao Angle sa nekoliko drugih plemena u tom regionu, Reudigni, Avions, Varini, Judoses, Surins, i Nuatons.[4][9] Svi su oni živeli iza bedema reka i šuma, i stoga predelima nepristupačni za napade.[4][9]

On ne daje precizne podatke o njihovoj geografskoj situaciji, ali navodi da su, zajedno sa šest drugih plemena, obožavali Nertus, odnosno Majku Zemlju, čije se svetilište nalazilo na „ostrvu u okeanu“.[10] Judoses su Jiti; ovi nazivi se verovatno odnose na lokalitete u Jutlandu ili na obali Baltika. Obala sadrži dovoljno ušća, uvala, reka, ostrva, i močvara da bi tada bila nepristupačna onima koji nisu poznavali teren, kao što su Rimljani, koji su ga smatrali nepoznatim, nepristupačnim, sa malom populacijom i od malog ekonomskog interesa .

Većina naučnika veruje da su Angli živeli na obalama Baltičkog mora, verovatno u južnom delu poluostrva Jutland. Ovo gledište je delimično zasnovano na staroengleskoj i danskoj tradiciji o ličnostima i događajima iz četvrtog veka, a delom zato što se u prehrišćanskoj skandinavskoj religiji nalaze upadljive srodnosti sa kultom Nertusa, kako ga opisuje Tacit.[10]

Ptolomej[uredi | uredi izvor]

Ptolomej, koji je pisao oko 150. godine naše ere, u svom atlasu Geografija (2.10), opisuje ih na zbunjujući način. U jednom odlomku, Sueboi Angeilloi (na grčkom ekvivalentno latinskom pisanju Suevi Angili), žive na delu zemlje između severne Rajne i centralne Labe, ali očigledno ne dodiruju nijednu reku, sa subskim Langobardima na Rajni na zapadu, i subskim Semnonima na Elbi koja se proteže na njihovom istoku. Ovo je neočekivano. Međutim, kako je istakao Gudmund Skat, Langobardi se pojavljuju i kao „Lakobardi“ na drugom položaju u blizini Labe i Saksonaca, što se smatra da je verovatnije tačno, a Angli su verovatno takođe živeli u tom regionu.[11][12] Zbog nesigurnosti ovog odlomka, postojalo je mnogo spekulacija u vezi sa prvobitnim domom Angla.

Jedna teorija je da su oni ili deo njih živeli ili selili se među drugim primorskim ljudima, možda konfederisanim do basena Zale (u blizini drevnog kantona Engilin) u dolinama Unstrut ispod Kifhojzera, iz kojeg regiona Lex Anglorum et Werinorum hoc est Thuringorum mnogi veruju da potiču.[10][13] Etnička imena Frizijaca i Varina su takođe posvedočena u ovim saksonskim oblastima.

Drugo moguće rešenje je da ovi Ptolomejevi Angli uopšte nisu oni o kojim je pisao Šlezvig. Prema Julijusu Pokorniju, angri- u Angrivari, -angr u Hardangr i angl- u Anglima svi potiču od istog korena koji znači „savijanje”, ali u različitim značenjima. Drugim rečima, sličnost imena je potpuno slučajna i ne odražava nikakvo etničko jedinstvo osim germanskog. Gudmund Šute, u svojoj analizi Ptolomeja, veruje da su Angli jednostavno bili premešteni jednom greškom koja je proizašla iz Ptolomejeve upotrebe nesavršenih izvora. On ističe da su Angli tačno postavljeni severoistočno od Langobardija, ali da su ovi duplirani, tako da se pojavljuju jednom, ispravno, na donjoj Labi, a drugi put, pogrešno, na severnoj Rajni.[14]

Srednjovekovna istoriografija[uredi | uredi izvor]

The Beda iz Sankt Peterburga, 8. vek

Beda navodi da su Angli, pre nego što su došli u Veliku Britaniju, živeli u zemlji zvanoj Angulus, „koja leži između provincije Juta i Saksonaca, i koja je do danas ostala nenaseljena“. Slične dokaze daje Historia Brittonum. Kralj Alfred Veliki i hroničar Etelvord poistovetili su ovo mesto sa Anglijom, u provinciji Šlezvig (Slesvig; iako je tada možda bilo veće), i ova identifikacija se slaže sa indikacijama koje je dao Beda.[10]

U izveštaju norveškog moreplovca Ohtera iz Halogalanda o dvodnevnom putovanju od fjorda Osla do Šlezviga, on je izvestio o zemljištu na njegovom desnom pramcu, a Alfred je priložio belešku „na ovim ostrvima su živeli Angli pre nego što su ovamo došli“.[n 1] Potvrdu daju engleska i danska predanja koja se odnose na dva kralja po imenu Vermund i Ofa od Angela, od kojih je kraljevska porodica Mersija tvrdila da potiču i čiji su podvizi povezani sa Anglijom, Šlezvigom i Rendsburgom.[10][13]

Danska tradicija je sačuvala zapis o dva guvernera Šlezviga, oca i sina, u njihovoj službi, Frovinus (Freavin) i Vigo (Vig), od kojih je kraljevska porodica Veseks tvrdila da potiče. Tokom petog veka, Angli su izvršili invaziju na Veliku Britaniju, nakon čega se njihovo ime više ne pojavljuje na kontinentu osim u naslovu pravnog zakonika izdatog Tirinžanima: Lex Anglorum et Werinorum hoc est Thuringorum.[10][13]

Angli su predmet legende o papi Grguru I, koji je slučajno video grupu dece Angla iz Deire na prodaji kao robove na rimskom tržištu. Kako je pričao Beda, Grgur je bio zapanjen neobičnim izgledom robova i raspitao se o njihovom poreklu. Kada mu je rečeno da se zovu Angli, odgovorio je latinskom igrom reči koja se prevodi kao: „Bene, nam et angelicam habent faciem, et tales angelorum in caelis decet esse coheredes“ (Dobro je, jer imaju anđeosko lice, i takvi ljudi treba da budu kanaslednici anđela na nebu). Navodno je ovaj susret inspirisao papu da pokrene misiju da donese hrišćanstvo njihovim sunarodnicima.[17][18]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ See the translation by Sweet,[15] noted by Loyn.[16]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Steven L. Danver (2014). „Groups: Europe”. Native Peoples of the World: An Encyclopedia of Groups, Cultures and Contemporary Issues. Routledge. str. 372. ISBN 978-0765682949. 
  2. ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 48. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ Darvill, Timothy, ur. (2009). „Angles”. The Concise Oxford Dictionary of Archaeology (3rd izd.). Oxford University Press. ISBN 9780191727139. Pristupljeno 26. 1. 2020. „Angles. A Germanic people who originated on the Baltic coastlands of Jutland.” 
  4. ^ a b v Tacitus, Cap. XL
  5. ^ Pyles, Thomas and John Algeo 1993. Origins and Development of the English Language. 4th edition. (New York: Harcourt, Brace, Jovanovich).
  6. ^ Baugh, Albert C. and Thomas Cable 1993 A History of the English Language. 4th edition. (Englewood Cliffs: Prentice Hall).
  7. ^ Gregory said "Non Angli, sed angeli, si forent Christiani" [They are not Angles, but angels, if they were Christian] after a response to his query regarding the identity of a group of fair-haired Angles, slave children whom he had observed in the marketplace. See p. 117 of Zuckermann, Ghil'ad (2003), Language Contact and Lexical Enrichment in Israeli Hebrew. Palgrave Macmillan. ISBN 9781403917232
  8. ^ Fennell, Barbara 1998. A History of English. A Sociolinguistic Approach. Oxford: Blackwell.
  9. ^ a b Church & Brodribb (1876), Ch. XL
  10. ^ a b v g d đ Chadwick (1911), str. 18–19.
  11. ^ Ptolemy, Geography, 2.10.
  12. ^ Schütte (1917), str. 34See also pp. 119–120, & 125–127
  13. ^ a b v Lex Anglorum et Werinorum hoc est Thuringorum (na jeziku: latinski) — preko Vikifons. 
  14. ^ Schütte (1917), str. 34 & 118.
  15. ^ Sweet (1883), str. 19.
  16. ^ Loyn (1991), str. 24.
  17. ^ Bede (731), Lib. II.
  18. ^ Jane (1910), Vol. II.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Angli na Vikimedijinoj ostavi.
Ikona za klice

Ovaj članak vezan za narode je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Англи&oldid=27556221”