Andragogija

Andragogija je nauka koja proučava teoriju i praksu učenja i obrazovanja odraslih. Termin andragogija nastao je od dve reči — aner (andros), koja znači „čovek” (gen. „čoveka”) i reči ago (agein) koja znači „voditi” (gen. „vodim”), što andragogiju određuje kao nauku o vođenju, odnosno vaspitanju i obrazovanju odraslih ljudi (za razliku od pedagogije koja proučava obrazovanje i vaspitanje dece).

Definicija andragogije

Postoji nekoliko različitih shvatanja andragogije, od kojih su najvažnije:

• Andragogija kao relativno samostalna nauka koja proučava teoriju i praksu obrazovanja i učenja odraslih.
• Andragogija kao teorija učenja i obrazovanja odraslih zasnovana na humanističkim principima.

U široj akademskoj literaturi andragogija se neretko određuje i kao pristup učenju, umetnost učenja odraslih, veština poučavanja odraslih, metod učenja i poučavanja i drugo.

Pojedini autori terminom andragogija nastoje da naprave razliku između samousmerenog učenja i obrazovanja i tradicionalnog obrazovanja (shvaćenog kao prenošenje znanja s nastavnika na učenika).

Istorija andragogije

Termin andragogija izvorno pripada Aleksandru Kapu, nemačkom nastavniku, koji ga je konstruisao 1833. kako bi označio teoriju odnosno disciplinu koja proučava obrazovanje odraslih. Tridesetih godina HH veka Rozenštok aktualizuje ovaj termin i svoju teoriju obrazovanja odraslih prenosi na područje Sjedinjenih Američkih Država. U Americi, zasluge za popularizaciju andragogije pripadaju Malkomu Noulsu. On je svoju teoriju zasnovao na isticanju razlike između andragogije (grč. vođenje odraslih) i pedagogije (grč. vođenje dece).

Nouls je već tada imao razvijene ideje o obrazovanju i učenju odraslih kada je prvi put čuo za termin „andragogija”. To se desilo 1966. kada je Nouls u Bostonu upoznao Dušana Savićevića. Dušan Savićević je Noulsu prvi put ukazao na postojanje termina andragogije i objasnio mu je korišćenje ovog termina u evropskom kontekstu. 1967. Nouls je prvi put upotrebio termin „androgogije” (eng. androgogy) kako bi objasnio svoju teoriju obrazovanja odraslih. Nakon konsultovanja sa Meriam-Vebster (Merriam-Webster) ispravio je ovaj termin u „andragogija” (eng. andragogy) i nakon toga nastavio da ga koristi u ovom obliku.

Nouslova teorija zasniva se na šest pretpostavki koje su u vezi sa motivacijom u učenju odraslih.

• Potreba za znanjem: Odraslima je potrebno da znaju razlog zbog koga uče.
• Osnova: Iskustvo predstavlja osnovu za sve obrazovne aktivnosti.
• Slika o sebi (self-concept): Odrasli preuzimaju odgovornost za svoje učenje; uključeni su u planiranje i evaluaciju
• Spremnost: Odrasli su u najvećoj meri zainteresovani za učenje stvari koje mogu odmah da primene, odnosno koje su relevantne sa aspekta njihovog života i rada.
• Orijentacija: Učenje odraslih je usmereno na rešavanje problema, pre nego na sadržaj.
• Motivacija: Odrasli bolje uče kada su podstaknuti unutrašnjom motivacijom, nego spoljašnjom.

Istorija proučavanja andragogije kao nauke na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Vićentije Rakić je prvi koji je u Srbiji, i to na Filozofskom fakultetu u Beogradu, držao univerzitetske kurseve iz oblasti obrazovanja odraslih (Načela narodnog obrazovanja 1934). U tom trenutku pored Univerziteta u Beogradu takve kurseve imaju samo Univerziteti u Notingamu, Lajpcigu i Varšavi.

Prvi doktor andragogije na Balkanu bio je prof dr. Borivoj Samolovčev koji je na Katedri za pedagogiju predavao Teoriju obrazovanja odraslih od 1963. do 1970. godine.

Studijska grupa (Katedra) za andragogiju nastala je iz istoimenog smera na Odeljenju za pedagogiju 1979. godine. Prvi predavači na Katedri za andragogiju bili su profesor dr. Dušan Savićević i njegova dva tadašnja asistenta, a kasnije redovna profesora, dr Ranko Bulatović i dr Nada Kačavenda Radić. Vremenom Katedra za andragogiju se širila i razvijala i na njoj trenutno radi 6 redovnih profesora, 1 vanredni profesor, 5 docenata i 6 asistenata.

Institut za pedagogiju i andragogiju

Institut za pedagogiju i andragogiju osnovan je 1983. godine kao posebna naučna jedinica pri Odeljenju za pedagogiju i andragogiju, odnosno u okviru Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Na Institutu je trenutno angažovano 46 istraživača, uglavnom iz redova nastavnika i saradnika zaposlenih na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju kao i 5 studenata doktorskih studija kao istraživača-pripravnika.

Na institutu je od njegovog osnivanja do 2017. uspešno realizovano 25 naučno istraživačkih projekata finansiranih od Ministarstva prosvete i nauke kao i projekata u saradnji sa drugim partnerskim organizacijama (UNICEF, Institut za otvoreno društvo, Univerzitet u Beogradu), a tokom 2017. godine su se realizovala 3 projekta: Modeli procenjivanja i strategije za unapređenje kvaliteta obrazovanja u Srbiji (Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja); Pilotiranje nacrta osnova programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja — Godine Uzleta (UNICEF i MPNTR); Programi stručnog usavršavanja za sticanje statusa javno priznatog organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih.

Andragoške discipline

1. Opšta andragogija — proučava socijalno-filozofske okvire obrazovanja i učenja odraslih, odnosno tumači smisao, funkcije i ciljeve obrazovanja odraslih; ispituje obrazovne potrebe kod odraslih i puteve njihovog utvrđivanja, prirodu participacije odraslih u procesima obrazovanja i teorijske koncepcije obrazovanja odraslih;

2. Andragoška didaktika — proučava zakonitosti i osobenosti nastave namenjene odraslima, nastavne sisteme, sadržaj nastave, oblikovanje plana i programa za odrasle, metode obrazovanja odraslih, organizaciju i ostvarivanje nastave i ispita u nastavi za odrasle, praćenje i evaluaciju, kao i problem ostvarivanja samoobrazovanja i samoučenja;

3. Istorija andragogije — bavi se obrazovanjem i vaspitanjem odraslih u prošlosti, odnosno proučava nastanak i razvoj prvih ideja o obrazovanju i učenju odraslih, obuhvatajući pojedine mislioce, ali, i kolektivne napore socijalnih klasa ili društvenih grupa određenih istorijskih epoha. Može se podeliti na opštu istoriju andragoških ideja i istoriju andragogije u okviru jedne zemlje (nacionalna);

4. Komparativna andragogija — uporedno analizira sisteme obrazovanja i učenja odraslih u dva ili više društava sa namerom da ustanovi sličnosti i razlike među njima. Njen predmet proučavanja se ne ograničava na savremene sisteme obrazovanja, već se može odnositi na sve fenomene obrazovanja i učenja. Sadržaji komparativne andragije bitno doprinose proširivanju vidika i kritičkom vrednovanju vlastitog doprinosa i doprinosa drugih obrazovnih sistema;

5. Andragogija rada — proučava probleme obrazovanja i učenja odraslih u uslovima rada, u radnoj sredini, kao i u ustanovama obrazovanja i vaspitanja koje pripremaju ljude za rad. Posebnu pažnju poklanja uzajamnom uticaju sadržaja rada i sadržaja obrazovanja, kao i problemima kontinuiranog profesionalnog obrazovanja, koje postaje sve potrebnije usled procesa zastarevanja znanja;

6. Socijalna andragogija — proučava obrazovanje i vaspitanje odraslih smeštenih u ustanovama socijalnog starenja i zdravstvene zaštite. Bavi se proučavanjem različitih socijalnih situacija, kao što su one povezane sa brakom, nepotpunom porodicom, zaštitom mentalnog i fizičkog zdravlja, razumevanjem pojedinih zadataka sa kojima se čovek susreće u različitim fazama života (sa naglaskom na staro doba) itd.

7. Andragogija trećeg doba — analizira obrazovanje i vaspitanje starih osoba, kako bi srećnije i sadržajnije proživeli starost. Ideju o konstituisanju ove andragoške discipline prvi podstiče jugoslovenski autor R. Bulatović koji je naziva gerontagogija i razlikuje je od gerontologije, kao opšte nauke o starosti i starenju. Iako je poslednjih decenija nakupljeno dovoljno istraživačkog materijala da se prihvati teza o potrebi konstituisanja nove andragoške discipline u ovoj oblasti, njeno uobličavanje je i dalje u procesu.

8. Vojna andragogija — proučava sve probleme i zakonitosti obrazovanja i vaspitanja odraslih u uslovima armijskog života, specifičnosti oblika, metoda i organizacije obrazovno-vaspitnog rada u armiji. Obuhvata procese osposobljavanja pripadnika armije za oružanu borbu, osposobljavanje građana za odbranu zemlje, školovanje i kontinuirano profesionalno usavrđavanje starešina, delovanje svih oblika kulturnih aktivnosti u uslovima armijskog života i dr.;

9. Penološka andragogija — jedna od najmlađih andragoških disciplina koja proučava probleme obrazovanja i učenja odraslih koji su se ogrešili o društvene norme, prekršili zakon i nalaze se u popravnim ustanovama. Ona sadrži teorijske osnove i razradu prakse njihovog prevaspitanja, vaspitanja i obrazovanja, koja se javljaju u funkciji resocijalizacije i ponovnog lakšeg uključivanja u život i rad u uslovima normalne socijalne sredine. 10. Porodična andragogija — proučava problem obrazovanja i vaspitanja odraslih za život u porodici, kao što je priprema za brak, dinamika bračnog života i života u porodici, interakcija uticaja porodice i drugih socijalnih ustanova (posebno škola);

11. Andragogija slobodnog vremena — istražuje specifičnosti obrazovanja i vaspitanja odraslih u slobodnom vremenu i za slobodno vreme obuhvatajući različite oblasti počev od sporta i rekreacije do različitih vrsta igara i stvaralaštva, putovanja i obrazovanja i kulture u okviru turističke ponude. S obzirom na činjenicu da se najviše organizovanog obrazovanja dešava u slobodno vreme, kao i da živimo u uslovima povećanja slobodnog vremena, očekuje se bitno proširenje ove andragoške discipline u narednom periodu;

12. Andragogija masovnih komunikacija — utvrđuje potrebe i mogućnosti obrazovanja i vaspitanja odraslih putem masovnih medija i sredstava moderne komunikacije u uslovima ubrzanog razvoja tehnologije i povećanih mogućnosti njene primene u obrazovanju (npr. samoobrazovanje odraslih);

13. Metodologija andragoških istraživanja — bavi se proučavanjem metoda i tehnika andragoškog istraživanja i njihovom primenom u istraživanju pojedinih andragoških problema. Imajući u vidu osobene metodološke karakteristike i široke istraživačke okvire andragogije, metodologija andragoških istraživanja ima poseban značaj u naučnom utemeljavanju andragogije.

14. Posebne metodike — konstituišu se na osnovu područja obrazovanja odraslih (metodika osnovnog obrazovanja odraslih i dr.);

15. Futurološka andragogija — bavi se budućnošću obrazovanja odraslih, što u uslovima ubrzanih demografskih, socijalnih i naučno-tehnoloških promena ima poseban značaj i

16. Andragoška psihologija — proučava psihološke dimenzije obrazovanja, nastave i učenja i svoja istraživanja usmerava na mogućnosti i osobenosti učenja i obrazovanja odraslih u pojedinim periodima čovekovog života, motivacionu osnovu za učenje itd. Iako postoji neslaganje o tome da li je ovo psihološka ili andragoška disciplina, znanja koja generiše ova disciplina pripadaju naučnom fondu znanja iz andragogije, pa samim tim ulazi u naučnu strukturu andragogije.

Razlike između andragogije i pedagogije

Pretpostavke	Pedagogija	Andragogija
Slika o sebi	zavisnost	samousmerenost
Iskustvo	malo vredno	učenici su bogat izvor za učenje
Gotovost	biološki razvoj i socijalni pritisak	razvojni zadaci, socijalne uloge
Vremenska perspektiva	odložena primena	neposredna primena
Orijentacija u učenju	usmerenost na predmet	usmerenost na problem

Vidi još

• Pedagogija
• Samoobrazovanje

Dodatna literatura

• Bowe, Brian J.; Hoewe, Jennifer; Zeldes, Geri Alumit (2012). „An Andragogical Approach to Developing Dialogic Learning through Wikis”. Middle East Media Educator. Middle East Media Educator vol. 1 issue 2. 1 (2): 75—85. 
• Knowles, Malcolm; Holton, E. F., III; Swanson, R. A. (2005). The adult learner: The definitive classic in adult education and human resource development (6th izd.). Burlington, MA: Elsevier. ISBN 978-0-7506-7837-7. LCCN 2004024356. 
• Knowles, Malcolm (1980). The modern practice of adult education: From pedagogy to andragogy. Wilton, Connecticut: Association Press. ISBN 978-0-695-81472-4. LCCN 80014344. 
• Loeng, Svein (2013). „Eugen Rosenstock-Huessy – an andragogical pioneer”. Studies in Continuing Education. 35 (2): 241—253. S2CID 144143380. doi:10.1080/0158037X.2012.749850. 
• Merriam, Sharran B.; Caffarella, Rosemary; Baumgartner, Lisa (2007). Learning in Adulthood: A Comprehensive Guide (3rd izd.). San Francisco: Jossey-Bass. ISBN 978-0-7879-7588-3. LCCN 2006019145. 
• Reischmann, Jost (2005): Andragogy. In: English, Leona (ed): International Encyclopedia of Adult Education. London: Palgrave Macmillan. S. 58—63. (.pdf-download)
• Roberts, Michael (2007). „Applying the Andragogical Model of Adult Learning: A Case Study of the Texas Comptroller's Fiscal Management Division”. Applied Research Project. Texas State University. Arhivirano iz originala 21. 09. 2008. g. Pristupljeno 26. 04. 2018. 
• Smith, M. K. (1996; 1999) 'Andragogy', in the Encyclopedia of Informal Education.
• Sopher, M. J. (2003). An historical biography of Malcolm S. Knowles: The remaking of an adult educator (Unpublished doctoral dissertation). University of Wisconsin-Madison, Department of Continuing, Adult and Vocational Education.
• Thorpe, Mary; Edwards, Richard; Hanson, Ann (1993). Culture and processes of adult learning. Routledge. ISBN 978-0-415-08981-4. 
• How Learning Works: Seven Research-Based Principles for Smart Teaching. San Francisco, USA: Jossey-Bass, A John Wiley & Sons Imprint. 2010. ISBN 978-0-470-48410-4. OCLC 468969206. 
• Vann, Barry A. (1998). Learning Self-Direction in a Social and Experiential Context (in Human Resource Development Quarterly, 7: 121–130). John Wiley & Sons. doi:10.1002/hrdq.3920070203. 

Spoljašnje veze

• Perspektive izazova u obrazovanju, dr Malcolm Knowles