Andraš Urban
| Andraš Urban | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1970. |
| Mesto rođenja | Senta, SFRJ |
| Umetnički rad | |
| Najvažnija dela | Čas anatomije |
Andraš Urban (Senta, 1970) srpski je pozorišni reditelj.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Kao sedamnaestogodišnjak formirao je pozorišnu trupu AIOWA.[1]
Diplomirao je režiju 2000. godine na Akademiji u Novom Sadu u klasi profesora Bore Draškovića.[2]
Od 2005. obavlja funkciju upravnika mađarskog gradskog pozorišta „Deže Kostolanji” u Subotici.[3]
Osnivač je internacionalnog pozorišnog festivala Desire Central Station.[2]
Urban je autor je kratkih filmova „Niko i neko”, „Staklo”, „Kao da nas i nema”.
Napisao je knjigu pripovedaka „Partizan iz zore”.
Učesnik je nekoliko domaćih i internacionalnih projekata u oblasti kulture i umetnosti.
Režirao je dela Bihnera, Šekspira, Dukovskog, Arabala, Beketa i drugih autora. Do sada je Režirao preko 40 komada u gradovima Srbije, regiona i Evrope.[3]
Živi i radi u Subotici.[1]
Nagrade[uredi | uredi izvor]
- Sterijina nagrada, 2016.[4]
- Nagrada Bojan Stupica[5]
Odabrana teatrografija[uredi | uredi izvor]
- Bura, 11.03.2009, Niš, Narodno pozorište[6]
- The beach, 11.12.2009, Subotica, Pozorište Kosztolányi Dezsö[6]
- Banović Strahinja, 12.02.2010, Subotica, Narodno pozorište[6]
- A KISNYOVI RÓZSA, 07.10.2010, Subotica, Pozorište Kosztolányi Dezsö[6]
- Ožalošćena porodica, 09.04.2011, Niš, Narodno pozorište[6]
- BÉRES MÁRTA ONE-GIRL SHOW, 13.05.2011, Subotica, Pozorište Kosztolányi Dezsö[6]
- Dogs and drugs, 09.11.2011, Subotica, Pozorište Kosztolányi Dezsö[6]
- Julije Cezar, 16.12.2011, Subotica, Narodno pozorište[6]
- Pass-port Europa, 30.11.2012, Subotica, Pozorište Kosztolányi Dezsö[6]
- Koštana, 18.10.2013, Subotica, Narodno pozorište[6]
- Kratka priča o antihristu, 24.01.2015, Beograd, Bitef teatar[6]
- Rodoljupci, 30.10.2015, Beograd, Narodno pozorište[6]
- Gogoland, 22.03.2016, Sombor, Narodno pozorište[6]
- Magyar, Subotica, Pozorište Kosztolányi Dezsö[6]
- Sumnjivo lice, 26.06.2016, Beograd, Narodno pozorište[6]
- What is Europe, MESS[7]
- Mefisto, Pozorište Atrijum, Budimpešta[8]
- U ime Gospoda, 16.06.2018, Subotica, Pozorište Kosztolányi Dezsö[6]
- Fakultet za pozorišnog gledaoca, 19.01.2019, Subotica, Pozorište Kosztolányi Dezsö[6]
- M.I.R.A, 03.03.2019, Beograd, Bitef teatar[6]
- Kraj nije raj, 26.10.2019, Subotica, Pozorište Kosztolányi Dezsö[6]
- Poetika gledanja, 29.12.2019, Subotica, Pozorište Kosztolányi Dezsö[6]
- Dogvil, 31.10.2020, Subotica, Pozorište Kosztolányi Dezsö[6]
- Poetika gledanja, 14.05.2021, Subotica, Pozorište Kosztolányi Dezsö[6]
- Čas anatomije, Srpsko narodno pozorište[9][6]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b SUBOTICA.com. „SUgrađani: Andraš Urban - "Kod kuće ste negde gde vas vole. I gde i vi volite. Valjda je tako." | (Vesti - 10. 01. 2021) Subotica.com”. SUBOTICA.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-12-01.
- ^ a b Trebješanin, Borka. „Povratak Andraša Urbana”. Politika Online. Pristupljeno 2021-12-01.
- ^ a b „Andraš Urban”. Zetski dom (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2021-12-01.
- ^ „Građanin i njegovo pozorište - Intervju – Andraš Urban, reditelj - Nedeljnik Vreme”. www.vreme.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-12-01.
- ^ „Nagrada „Bojan Stupica“”. www.udus.org.rs. Pristupljeno 2021-12-01.
- ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć „Muzej pozorišne umetnosti Srbije”. teatroslov.mpus.org.rs. Pristupljeno 2021-12-01.
- ^ „Andraš Urban: What is Europe”. Korzo (na jeziku: srpski). 2016-02-03. Pristupljeno 2021-12-01.
- ^ Nježić, Tatjana. „"Teško je držati se čvrsto, a OPSTAJATI" Andraš Urban za Blic o Torbici i velikom gubitku u ludilu koje nas je snašlo”. Blic.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-12-01.
- ^ „Andraš Urban – intervju”. Peščanik (na jeziku: engleski). 2017-03-09. Pristupljeno 2021-12-01.
