Andrej Petrov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Andrej Petrov
Datum rođenja(1945-12-27)27. decembar 1945. (78 god.)
Mesto rođenjaMoskva, Sovjetski Savez

Andrej Borisović Petrov (27. decembar 1945) je ruski baletski igrač.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 27. decembra 1945. godine u porodici glumice Moskovskog pozorišta „Romen“ Olge Petrove i plesača Boljšova teatra, Borisa Holfina-predstavnika poznate moskovske baletske dinastije Holfinih. Godine 1965. završio je Moskovsku državnu akademiju koreografije u klasi G.M.Jevdokimova i pridružio se trupi Boljšova teatra, gde je plesao do 1986. godine. Plesač upečatljive indvidualnosti izvodio je vodeće karakterne i igračke partije u klasičnim i savremenim baletima. Završio je Ruski institut pozorišne umetnosti— GITIS (kurs R. V. Zaharova i E. J. Čanga) 1976. godine. Potom je od 1977. do 1979. godine stažirao kod J. N. Grigorovića. Igrao je u predstavama moskovskih dramskih pozorišta "Prijatelju, veruj!" (1973, Teatar na Taganke), „Putovali su cigani“ (1974, Moskovsko pozorište «Romen»), «Lenuška» (1975, Pozorište na maloj Bronoj), „Pali su snegovi“ (1975, Pozorište Sov. Armije), „Ćerka, otac i gitarista“ (1989, Teatar na Taganke).

U periodu od 1986. do 1990. godine bio je balet majstor Moskovske državne akademije koreografije, zatim vođa trupe Boljšova teatra, gde je nastupao u nekoliko baleta i opera, a potom i balet majstor Državnog Kremljevskog dvorca. Od 1990. godine bio je umetnički direktor i osnivač Pozorišta baleta KDS (od 1992. godine — Pozorište baleta GKD (Kremljevski balet). Profesionalno angažovanje je nastavio kao generalni direktor Državnog Kremljevskog dvorca, gde je bio režiser mnogih koncertnih programa. Od 1997. godine postaje stalni član Međunarodne Akademije Informatizacije, a tri godine kasnije i stalni član-akademik Međunarodne Akademije Umetnosti. Godine 2004. postaje profesor katedre koreografije i teorije baleta Moskovske državne akademije koreografije, a sledeće godine i predsednik orgkomiteta Desetog moskovskog međunarodnog konkursa umetnika baleta i koreografa.

Od 2006. godine radio je kao sekretar Saveza pozorišnih radnika Ruske Federacije, predsednik Komisije STD RF za koreografiju.[1], da bi 2008. godine postao predsednik žirija Ruskog konkursa umetnika baleta G. S. Ulanove (g. Krasnojarsk).

Postavke[uredi | uredi izvor]

Postavke u Bolьšom teatru[uredi | uredi izvor]

Baleti[uredi | uredi izvor]

  • 1977 — «Udika crvena» muzika E. Svetlanov
  • 1981 — «Drveni princ» B. Bartok
  • 1985 — «Skice» muzika A. Šnitka
  • 1985 — «Vitez tužnog izgleda» muzika R. Štraus

Opere[uredi | uredi izvor]

  • 1978 — «Oktobar» V. Muradeli
  • 1979 — «Povučen revolucijom» Э. Lazarev
  • 1983 — «Ifigenija u Avlidi» K. V. Gljuk
  • 1983 — «Otmica meseca» O. Taktakišvili
  • 1985 — «Priča o pravom čoveku » S. Prokofjev
  • 1988 — «Mlada» N. Rimski-Korsakov
  • 1989 — «Rigoleto» Dž. Verdi
  • 1990 — «Noć pre Božića» N. Rimski-Korsakov

Postavke u drugim pozorištima[uredi | uredi izvor]

  • 1983 — «Prolećna priča» muzika P. Čajkovski — Sofijskaя narodna opera
  • 1986 — «Timur i njegova grupa» I. Agafonikov — Moskovska akademija koreografije na sceni Državnog Kremljevskog dvorca
  • 1986 — «Dvanaest stolica» G. Gladkov — Čeljabinsko pozorište opere i baleta
  • 1987 — «Skice» muzika A. Šnitke — Sofijskaя narodna opera
  • 2005 — «Arkaim» L. Ismagilova — Baškirsko državno pozorište opere i baleta
  • 2005 — «Lenjingradska simfonija» muzika D. Šostaković — Šanhajski centar borilačkih veština, trupa SOH Dance Troupe
  • 2008 — «Kameni cvet» S. Prokofjev — Jekaterinburško državno akademsko pozorište opere i baleta

Postavke u Pozorištu «Kremlevski balet»[uredi | uredi izvor]

  • 1992 — «Ruslan i Ljudmila» muzika M. Glinka
  • 1993 — «Krcko Oraščić» P. Čajkovski
  • 1995 — «Zevs» D. Arapis; «Napoleon Bonaparta» T. Hrenikov
  • 1997 — «Labudovo jezero» P. Čajkovski; "Nevski prospekt: «Portret» muzika D. Šostaković i «Skice»muzika A. Šnitke
  • 1998 — «Tom Sojer» P. Ovsjanikov
  • 2000 — «Fantastična simfonija»muzika G. Berlioz
  • 2001 — «Lepotica sa plavim očima» muzika L. Delib
  • 2003 — «Žizel» A. Adan; «Katja i princ Siama» P. Ovsjanikov
  • 2005 — «Uspavana lepotica» P. Čajkovski
  • 2006 — «Esmeralda» C. Puni
  • 2008 — «Figaro» muzika V. A. Mocart i Dž. Rosini
  • 2009 — «Snežana» muzika P. Čajkovski
  • 2010 — «Hiljadu i jedna noć» F. Amirov

Nagrade i zvanja[uredi | uredi izvor]

  • Medalja «Za istaknut rad» (1976)
  • Medalja i počasni znak Društva austrijsko-sovjetske družbe «Za zasluge u jačanju bratske družbe sovjetskog i austrijskog naroda» (1981)
  • Narodni umetnik RSFSR (1985);
  • Medalja «Pro cultura Hungaria», viša nagrada Ministarstva Kulture i Obrazovanja Austrijske Narodne Republike (1986)
  • Sertifikat časti Predsednika Ruske Federacije (1995, 1996)
  • Medalja Žukova (1996)
  • Jubilejska nagrada «300 godina Ruske flote» (1996)
  • Orden «Za zasluge Otadžbini» IV stepena (1998)
  • Sertifikat časti Vlade Ruske Federacije (1998)
  • Orden svetog blagovernog kneza Danila Moskovskog III stepena (RPC, 1998)[traži se izvor]
  • Orden «Za istaknute zasluge u informaciologiji» Međunarodne akademije informatizacije (2000)
  • Orden Časti (2005)[2]
  • Orden Družbe (2011)[3]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Andreй Petrov na saйte Soюza teatralьnыh deяteleй Rossiйskoй Federacii
  2. ^ „Ukaz Prezidenta Rossiйskoй Federacii ot 20 dekabrя 2005 goda № 1490”. Arhivirano iz originala 10. 01. 2015. g. Pristupljeno 03. 04. 2017. 
  3. ^ „Ukaz Prezidenta Rossiйskoй Federacii ot 30 noяbrя 2011 goda № 1556”. Arhivirano iz originala 29. 05. 2014. g. Pristupljeno 03. 04. 2017. 


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Андреј_Петров&oldid=27497616”