Pređi na sadržaj

Antičko pravo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Aristotelov atinski ustav, sada u Britanskoj biblioteci ( Okirhinchus Papirus 131)

Antičko grčko pravo sastoji se od prava i pravnih institucija stare Grčke .

Postojanje određenih opštih načela prava podrazumeva običaj rešavanja razlike između dve grčke države, ili između članova jedne države, pribegavanjem spoljašnjoj arbitraži. Opšte jedinstvo grčkog prava prikazuje se uglavnom u naslednom pravu, u zakonima o trgovini i ugovorima i u javnošću kojoj se uniformno podležu pravni sporazumi. [1]

Iako se stariji oblici mogu proučavati po zakonicima Gortina, uticaj se može primetiti u pravnim dokumentima sačuvanim na egipatskim papirusima i može se prepoznati kao konzistentna celina u svojim krajnjim odnosima sa rimskim pravom u istočnim provincijama rimske imperije, sa učenicima iz discipline uporednog prava upoređuju grčko pravo i sa rimskim pravom, i sa primitivnim institucijama germanskih naroda . [1]

Istorijski izvori[uredi | uredi izvor]

Ne postoji sistematska zbirka grčkog prava, sva saznanja o njihovim najranijim pojmovima su izvedena iz homerskih pesama. Delo Teofrasta 'O pravu' sadrži rekapitulaciju prava raznih varvarskih i grčkih država, ali je ostalo samo nekoliko njegovih fragmenata. [1]

Atina[uredi | uredi izvor]

Slučajne ilustracije atinskog prava nalaze se u Platonovim zakonima, koji ga opisuje bez uticaja na njegovu stvarnu praksu. [traži se izvor] Aristotel je kritikovao Platonove zakone u svojoj politici, u kojima osvrće na rad ranih grčkih zakonodavaca. Traktat o Atinskom ustavu uključuje prikaz nadležnosti različitih javnih funkcionera i mehanike sudskih prava čime omogućava istoričarima da se oglase o svedočenju gramatičara, koji su svoje podatke izvukli iz te traktate . [1]

Drugi dokazi za drevno atinsko pravo dolaze iz izjava koje su iznete u postojećim govorima atinskih govornika i iz preživelih natpisa. [1]

Proceduralno pravo[uredi | uredi izvor]

Atina[uredi | uredi izvor]

Istoričari smatraju da je drevno atinsko pravo široko proceduralno i da se bavi pravdom, a ne supstancom . [2] Atinsko pravo se obično piše u obliku po kojem ako je učinjeno krivično delo, počinitelj će biti kažnjen u skladu sa navedenim zakonom [3] pa su oni više odredivi za pravne radnje koje bi trebalo da preduzme tužilac, nego za strogo definisanje koja dela su krivično gonjena. [4] To bi često rezultiralo time da porote moraju odlučivati da li je delo koje je počinjeno zapravo kršenje prava. [5]

Razvoj starogrčkog prava[uredi | uredi izvor]

Najranije grčko pravo koje je preživelo je zapis iz Derosa, zakon iz sedmog veka pre nove ere koji se odnosi na ulogu kosmosa . [6] Ovaj i drugi rani zakoni (poput onih koji su preživeli samo u fragmentarnom obliku iz Tirinta ) primarno se ne tiču regulisanja ljudskog ponašanja, već regulisanja moći unutar zajednice. [7] Ovo pravo su verovatno uspostavile elite da bi kontrolisale raspodelu moći među sobom. [8]

Jedan od najranijih događaja u atinskoj istoriji je stvaranje Drakonskih zakona, 620. p. n. e. [9] O Drakonu i kodeksu znamo malo, s tim da je jedini zakon poznat po tome što je preživeo Solonove reforme] . Čini se da je zakon razlikovao predumišljeno i nehotično ubistvo i predviđao je pomirenje ubice sa porodicom mrtvog čoveka. [10] Zakon o ubistvima Drakona bio je na snazi još u četvrtom veku. Iako je ostatak koda nepoznat, po atinskoj tradiciji poznato je da je bio veoma oštar.

Atinske zakone koje je izneo Drakon u potpunosti je reformisao Solon, koji je bio arhont Atine 593. p. n. e. Solonove reforme uključivale su ukidanje dugova i reforme vlasništva nad zemljom, kao i ukidanje ropstva onima koji su rođeni Atinjani. [11] Međutim, pripisati posebne pravne inovacije i reforme Solonu i njegovim naslednicima je doista teško jer je u drevnoj Atini postojala tendencija da se pravo pripisuje Solonu bez obzira na datum donošenja. [12]

Sudovi i pravosudni sistem[uredi | uredi izvor]

Uporedo sa službenom primenom praba na sudovima u grčkim državama, pravdu i socijalnu koheziju društvo je kolektivno sprovodilo [13] sa neformalnom kolektivnom pravdom koja je često ciljana na elitne prestupnike. [14]


Drevni grčki sudovi bili su jeftini i njima su upravljali laici. Sudski službenici su plaćeni malo, ako uopšte, a većina suđenja je okončana u roku od jednog dana, dok su se privatni slučajevi su se odvijali još brže. Nije bilo sudskih zvaničnika, advokata i zvaničnih sudija. Uobičajeni slučaj sastojao se od dve parnice koje su utvrđibale da li je učinjeno nezakonito delo. Porota će odlučiti da li je optuženi kriv, a ako je kriv, kakva će biti kazna. Na atinskim sudovima porotu je obično činio običan narod, dok su parnice uglavnom iz gornjih slojeva društva. [14]

U atinskom pravnom sistemu sudovi su više posmatrani kao sistem za rešavanje sporova i rešavanje argumenata, nego kao primena koherentnog sistema pravila, prava i obaveza. [15] Sud u Pritaneionu bio je odgovoran za suđenje slučajnim stanovnicima, životinjama i neživim predmetima za ubistva, a pretpostavlja se da je to bilo u cilju da se Atina oslobodi krvne krivice za zločin.

Atinskim sudskim sistemom dominirali su muškarci. Porota je bila sačinjena isključibo od muškaraca[16] a tvrdi se da atinski sud nije bio spreman da dozvoli bilo kakvo prisustvo žena u građanskom prostoru samog suda. [17]

Javni i privatni slučajevi[uredi | uredi izvor]

U drevnoj Atini postojale su dve vrste tužbi. Javno tužilaštvo ili grafai saslušavali su porote od 501 ili više, povećavajući se za po 500 porotnika, dok su privatna tužba ili dikai saslušala 201 ili 401 porotnika, u zavisnosti od količine novca u pitanju. [18] Porote su sačinjavali muškarci izabrani iz panela od 6 000 dobrovoljaca, koji su birani godišnje i morali su da budu punopravni građani, stariji od 30 godina. [19] Poroti je plaćana mala naknada od vremena Perikla, što je možda dovelo do nesrazmernog broja siromašnih i starijih građana koji su činili porotu. [20]

Oratorij[uredi | uredi izvor]

U atinskom pravnom sistemu nije bilo profesionalnih pravnika, mada su poznati govornici poput Demostena sastavljali govore koji su izvođeni od strane ili u ime drugih. Ovi govornici opisani su kao najbliži funkciji modernog pravnika koliko je to bilo moguće u atinskom pravnom sistemu. [21]

Tvrdi se da su retoričke i performativne karakteristike koje su očigledne u preživelim sudskim govorima u klasičnom atinskom pravu dokaz da su atinska suđenja u osnovi retorička borba koja uglavnom nije zaokupljena strogom primenom prava. [22] Takođe se tvrdi da su govornici koji su stastavljali priču igrali mnogo značajniju ulogu u atinskim sudskim predmetima od onih iz savremenog doba, zbog nedostatka savremenih forenzičkih i istražnih tehnika koje bi mogle pružiti druge izvore dokaza u atinskoj sudnici. [23]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d Sandys 1911, str. 501.
  2. ^ Carey 1998, str. 93.
  3. ^ Carey 1998, str. 95.
  4. ^ Carey 1998, str. 96.
  5. ^ Carey 1998, str. 99.
  6. ^ Osborne 2009, str. 174.
  7. ^ Osborne 2009, str. 174–6.
  8. ^ Osborne 2009, str. 176.
  9. ^ Andrewes, str. 370
  10. ^ Andrewes, str. 371
  11. ^ Andrewes, str. 381–382.
  12. ^ Carey 1998, str. 106.
  13. ^ Forsdyke 2008, str. 6.
  14. ^ a b Forsdyke 2008, str. 7
  15. ^ Davidson, James (1994). „Review of The Shape of Athenian Law by S.C. Todd”. The Cambridge Law Journal. 53 (2): 384—385. doi:10.1017/s0008197300099104. 
  16. ^ Gagarin 2003, str. 204.
  17. ^ Goldhill 1994, str. 360
  18. ^ Hamel 2003, str. 141–142.
  19. ^ Hamel 2003, str. 142.
  20. ^ Hamel 2003, str. 143.
  21. ^ Cronin, James F. (1939). „Review of J.H. Vince "Demosthenes Against Meidias, Androtion, Aristocrates, Timocrates, Aristogeiton"”. The Classical Journal. 34 (8): 491—492. 
  22. ^ Gagarin 2003, str. 198–199.
  23. ^ Gagarin 2003, str. 206.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Carey, Christopher (1998). „The Shape of Athenian Laws”. The Classical Quarterly. 48 (1). doi:10.1093/cq/48.1.93. 
  • Andrewes, A. „The Growth of the Athenian State”. Ur.: Boardman, John; Hammond, N.G.L. The Cambridge Ancient History Volume III, Part 3: The Expansion of the Greek World, Eighth to Sixth Centuries B.C. ISBN 978-0-521-23447-4. 
  • Forsdyke, Sara (2008). „Street Theatre and Popular Justice in Ancient Greece: Shaming, Stoning, and Starving Offenders Inside and Outside the Courts”. Past and Present. 201. doi:10.1093/pastj/gtn014. 
  • Gagarin, Michael (2003). „Telling Stories in Athenian Law”. Transactions of the American Philological Association. 133 (2). doi:10.1353/apa.2003.0015. 
  • Hamel, Debra (2003). Trying Neaira: The True Story of a Courtesan's Scandalous Life in Ancient Greece. New Haven & London: Yale University Press. 
  • Osborne, Robin (2009). Greece in the Making: 1200-479 BC (2 izd.). London: Routledge. 
  • Goldhill, Simon (1994). „Representing Democracy: Women at the Great Dionysia”. Ur.: Osborne, Robin; Hornblower, Simon. Ritual, Finance, Politics: Athenian Democratic Accounts Presented to David Lewis. Wotton-under-Edge: Clarendon Press. str. 360. 


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Античко_право&oldid=27820100”