Antonije Dimski
| Antonije Dimski | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1206. |
| Mesto rođenja | Novgorod, |
| Datum smrti | 24. jun 1273. |
| Mesto smrti | Antonije Dimski manastir, |
| Svetovni podaci | |
| Praznik | 17. (30.) januar |
Antonije Dimski (oko 1206, Novgorod — 24. jun 1273, manastir Antonije-Dimski) — pravoslavni svetitelj (prepodobni), monah, osnivač manastira Antonije-Dimski.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Odrastao u pobožnoj porodici, Antonije je rano osetio privlačnost usamljeničkog asketskog života i zamolio je monaha Varlaama, osnivača Novgorodskog Hutinskog manastira, da ga primi kao jednog od svojih učenika. Blagočestivi starac, videvši u Antoniju dobre sklonosti, ispunio je njegovu želju, i on je kao mlad monah ubrzo nadmašio ostale u monaškim dostignućima. Njegova zadivljujuća poniznost i strogo uzdržavanje stekli su mu opšte poverenje i ljubav.
Zbog crkvenih potreba poslat je u Carigrad kod patrijarha Atanasija. Antoniju je trebalo pet godina da dovrši ovu tešku poslušnost. Vrativši se bezbedno iz Carigrada, Antonije je ubrzo zauzeo mesto igumana Hutinskog manastira, umesto upokojenog prepodobnog Varlaama, koji je pre svoje smrti uspeo da blagoslovi svog voljenog učenika da postane iguman.
Ali Antonije nije dugo ostao u Hutinu. Izbegavajući ljudsku slavu, tajno je napustio manastir i nastanio se u pećini na obali Dimskog jezera, 15 mi (24 km) od kasnije osnovanog Tihvina.
Usred Dimskog jezera monah Antonije je otkrio veliki kamen čiji se vrh jedva video iz vode. U zavisnosti od nivoa vode u jezeru, kamen je ili otišao pod vodu ili se ponovo pojavio na površini. Antonije je doplovio čamcem do kamena i molio se sam duge sate i noći, stojeći na ovom kamenu. Preosvećeni Antonije je jedini svetitelj Ruske Pravoslavne Crkve koji je izvršio ovakav podvig[1]. Ovaj kamen je opstao do danas i nalazi se nekoliko desetina metara od obale (obično sakriven pod vodom 1994. godine, na metar od kamena podignut je drveni krst).
Ubrzo se pronela slava o podvizima novog pustinjaka, oko njega je počelo da se okuplja mnogo naroda, a ovde je, uz dozvolu velikog kneza Aleksandra Nevskog 1243. godine[2], na obali Dimskog jezera, monah Antonije osnovao manastir u čast monaha Antonija Velikog. U ovom manastiru 24. juna (7. jula) 1273. godine mirno se upokojio monah Antonije[3].
Godine 1370. pronađene su njegove mošti koje su otvoreno stajale u svetilištu u crkvi sve do najezde Tatara na ove krajeve 1409. godine, kada su ih braća, štiteći ih od skrnavljenja, sakrila u zemlju. Od tada se drže u tajnosti. Manastir je još 1611. godine bio podvrgnut pustošenju i propasti od strane Šveđana. Od 1794. godine manastir koji je osnovao monah Antonije počeo je da se zove Manastir Svete Trojice Antonije-Dimski[4].
Godine 2001. mošti svetog Antonija su po drugi put pronađene[5] i prenete u Tihvinski Bogorodični Uspenski manastir. 2008. godine mošti svetog Antonija vraćene su u manastir Antonije-Dimski.
Spomen svetog Antonija odaje se 17. (30.) januara, 24. juna (7. jula) u Sabornom hramu novgorodskih svetaca i u Saboru peterburških svetitelja.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Aleksandr Trofimov. PREPODOBNЫЙ ANTONIЙ DЫMSKIЙ I EGO OBITELЬ.”. www.na-gore.ru. Pristupljeno 2024-06-13.
- ^ „ANTONIEV DЫMSKIЙ MUŽSKOЙ MONASTЫRЬ”. www.pravenc.ru. Pristupljeno 2024-06-13.
- ^ „ANTONIЙ DЫMSKIЙ”. www.pravenc.ru. Pristupljeno 2024-06-13.
- ^ „Svяto-Troickiй Antonievo-Dыmskiй mužskoй monastыrь.”. www.vidania.ru. Pristupljeno 2024-06-13.
- ^ „V Antonievo-Dыmskom monastыre molitvenno počtili 10-letie vtorogo obreteniя moщeй prepodobnogo Antoniя - Sobыtiя - Novosti - Sankt-Peterburgskaя pravoslavnaя duhovnaя akademiя”. web.archive.org. 2020-01-30. Pristupljeno 2024-06-13.