Александар Невски

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Александар Невски
Mosaic of Nevsky on the Alexander Nevsky Cathedral, Sofia.jpg
Мозаик на западној фасади катедрале Невског у Софији.
Датум рођења(1220-05-30)30. мај 1220.
Место рођењаПереслављ-Залескиј
Владимир-Суздаљ, данас Русија
Датум смрти14. новембар 1263.(1263-11-14) (43 год.)
Место смртиГородец
Владимир-Суздаљ, данас Русија
ДинастијаРјуриковичи
ОтацЈарослав II од Владимира
МајкаРостислава Мстиславна Смоленскаја
СупружникАлександра Брачиславна
ПотомствоDmitry of Pereslavl, Andrey of Gorodets, Данил Московски, Vassili Aleksandrovitch
Велики кнез Кијевске Русије
Период1249—1263.
ПретходникЈарослав II од Владимира
НаследникЈарослав III Тверски

Александар Јарославич Невски (рус. Александр Ярославич Невский; 30. мај 1220 – 14. новембар 1263)[1] био је велики руски кнез и светац Руске православне цркве.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 30. маја 1220. године, као син великог кнеза Јарослава Всеволодовича.[2] Младост је провео у Новгороду, а власт над Новгородском кнежевином је добио 1228. године. Када је 1237. папа Гргур IX организовао крсташки поход да би покорио руске земље, кнез Александар је устао у заштиту православне вере и у бици код ушћа реке Ижоре, на обалама Неве, извојевао 15. јула 1240. велику победу над Швеђанима, по којој је и добио надимак „Невски“.[2] Успешно се супротставио и немачкој најезди: у ситуацији када су градови Јурјев и Псков већ били заузети, а Тевтонци продрли до Новгородске области, Александар Невски пожурио је са војском ка Финском заливу, заузео Копорје, разбио Немце, ослободио Псков и извојевао славну победу 5. априла 1242. на Чудском језеру. Након овога, успевши да разбије и литванску најезду 1245. победама код Жижичког језера и Усвјатија, са славом се вратио у Новгород, али, сазнавши за смрт свога оца (1246) упутио се у Владимир, како би предузео мере за заштиту државног поретка. Бату-кан га је известио да, ако жели да сачува власт, мора да дође у монголски табор и поклони му се. Александар је пристао да дође у канов табор, али је иступио као исповедник хришћанске вере, одричући се од поклоњења твари. У Татарској земљи је од великог кана добио власт над читавом јужном Русијом и Кијевом (1249). У то доба Александар је привукао и пажњу папе Инокентија IV, који му је послао двојицу кардинала, Галта и Гемонта, са намером да изврше утицај на њега како би примио католицизам. Њихови предлози су, међутим, одбачени. Од 1252. носио је титулу великог кнеза. Преминуо је 14. новембра 1263, примивши пре смрти монашки постриг под именом Алексије. Тело му је погребено 23. новембра у Манастиру рођења пресвете Богородице у Владимиру.[2][3]

Прослављање[уреди | уреди извор]

Његове мошти, откривене 1380, свечано су пренете у Петроград 1724. по наредби Петра Великог и налазе се у лаври Светог Александра Невског.[3] Руска црква канонизовала га је у првом реду због хришћанских врлина, а током времена стварале су се и приче о чудима везаним за његов лик. Тако, на пример, у доба кнеза Дмитрија Донског, у цркви где је почивало Александрово тело, једне ноћи свеће су се наводно упалиле саме од себе, а два старца изашла су из олтара и пришла његовом гробу, говорећи: „Александре, устани и спаси праунука свога Димитрија, кога силно нападају туђинци“. Прича даље казује како је Александар устао из гроба и пошао са њима, а да је све видео црквењак и о томе известио црквене власти; свештеници су нетрулежне мошти кнежеве поставили у кивот и том приликом су болесници, притичући им са вером, задобили исцељење, а архимандрит Јефросин је видео како се свећа крај гроба Александровог сама запалила од небеског пламена. Спомен му се слави 23. новембра и 30. августа.

Популарна култура[уреди | уреди извор]

  • 1938. снимљен је филм Сергеја Ајзенштајна Александар Невски.
  • 2008. године Александар Невски је проглашен за највећу личност руске историје.[4]

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Владимир Мономах
 
 
 
 
 
 
 
8. Јуриј Долгоруки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Всеволд III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Јарослав II од Владимира
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Марија Шварновна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Александар Невски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Ростислава Мстиславна Смоленскаја
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ V.A. Kuchin (1986). О дате рождения Александра Невского [About the Birthdate of Alexander Nevsky]. Вопросы истории [Questions of History] (на језику: руски) (2): 174—176. Архивирано из оригинала на датум 22. 02. 2015. 
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 „Свети Александар Невски: заштитник православља и војсковођа Свете Русије”. Православие. Приступљено 5. 2. 2020. 
  3. ↑ 3,0 3,1 „Свети Александар Невски”. СПЦ. Приступљено 5. 2. 2020. 
  4. ^ „„Именем России“ стал Александр Невский”. lenta.ru. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Словарь исторический о Святых, прославленных в Российской Церкви, и о некоторых подвижниках благочестия, местно чтимых. Москва, 1990; М. Булгаков, История Русской Церкви. Москва, 1996; М. В. Толстой, История Русской Церкви. Валаам, 1991.
  • Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга. 
  • Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура. 
  • Isoaho, Mari. The Image of Aleksandr Nevskiy in Medieval Russia: Warrior and Saint (The Northern World; 21). Leiden: Brill Academic Publishers, 2006 (hardcover. ISBN 978-90-04-15101-7.).
  • "Tale of the Life and Courage of the Pious and Great Prince Alexander [Nevsky]" in Medieval Russia's Epics, Chronicles, and Tales, ed. Serge Zenkovsky, 224-235 (New York: Meridian, 1974)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Невски&oldid=23422455”