Antropozofija
Antropozofija (od grč. ανθρωπος – čovek i σοφια – mudrost) je religiozno-mističko učenje koje je proizašlo iz teozofije[1], koje je 1912. osnovao Rudolf Štajner sa ciljem da otvoriširokom spektru ljudi metode samorazvoja i duhovno znanje uz pomoć ljudskog mišljenja. Autor i sledbenici doktrine su okarakterisani kao „nauka o duhu“[2].
Za razliku od teozofije, antropozofija se zasniva na hrišćanskom misticizmu neortodoksne prirode za Zapad i evropskoj idealističkoj tradiciji. Antropozofija je takođe bila zasnovana na idejama i pretpostavkama pitagorejskog i neoplatonističkog misticizma, kabalizma, vedante i nemačke prirodne filozofije[3].
Antropozofija predstavlja naučno proučavanje duhovnog sveta, koje sagledava jednostranost i jednostavnog prirodnog znanja i običnog misticizma i koje, pre nego što pokuša da prodre u natčulni svet, prvo razvija u saznajnim duševnim moćima koje su neaktivne u obična svest i obična nauka; Oni su ti koji omogućavaju takav prodor.
Antropozofija je put saznanja koji teži da duhovno u čoveku dovede do duhovnog u Univerzumu. Ona nastaje u čoveku kao potreba srca i osećanja. Ona mora naći svoje opravdanje u činjenici da je u stanju da zadovolji ovu potrebu. Antropozofiju mogu prepoznati samo oni koji u njoj nalaze ono što traže od svoje duše. Dakle, samo oni ljudi koji, poput gladi i žeđi, osećaju vitalnu potrebu da reše poznata pitanja o suštini čoveka i Univerzuma, mogu postati antropozofi.
Antropozofski orijentisana duhovna nauka ne traži zaobilaznice, već se obraća ljudima na isti način kao što to čini savremena nauka. Samo u smislu ove nauke duhovna nauka, da tako kažem, govori o tome šta Nebo trenutno želi da otkrije ljudima. I ovo se mora razumeti. To je nešto što u prvi plan stavlja duhovnu nauku kao takvu, a ne društveni život; objektivno ga stavlja u prvi plan, a društvo postaje samo njegov nosilac.
Svetski centar Antropozofskog pokreta nalazi se u Švajcarskoj u blizini Bazela u mestu Dornah u zgradi koja nosi ime po Geteu – Geteanum. Prema Rudolfu Štajneru, arhitektura zgrade treba da otelotvori Univerzum. Prilikom dorade odabrane su vrste drveta kao za violinu, tako da su se osetile vibracije svih umetnosti. U izgradnji prve zgrade Geteanuma učestvovali su predstavnici ruske inteligencije Andrej Beli i Maksimilijan Vološin[4].
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Naučno-obrazovatelьnый portal "Bolьšaя rossiйskaя эnciklopediя". National Scientific and Educational Centre "Great Russian Encyclopedia".
- ^ Zhabaeva, Larisa B. (2020-10-13). „Rec. na: Mongoliя v dokumentah iz arhivov FSB Rossii (1922–1936 gg.): (Sbornik dokumentov) / nauč. red. V. V. Naumkin, otv. red. K. V. Orlova, V. V. Graйvoronskiй; In-t vostokovedeniя RAN. M.: IV RAN, 2019. 528 s.”. Oriental Studies. 13 (2): 465—469. ISSN 2619-0990. doi:10.22162/2619-0990-2020-48-2-465-469.
- ^ Õispuu, J (1992). „Slovarь karelьskogo яzыka (Livvikovskiй dialekt). Sost. G. N. Makarov. Okolo 20 tыs. slov, Petrozavodsk, «Kareliя», 1990. (Karelьskiй naučnый centr AN CCCP. Institut яzыka, literaturы i istorii). 495 s.”. Linguistica Uralica. 28 (2): 136. ISSN 0868-4731. doi:10.3176/lu.1992.2.09.
- ^ Stalinskiй, Dmitriй Vitalьevič; Sizый, Юriй Anatolьevič; Romančenko, Pavel Vladimirovič (2015-02-25). „Modeling vibrations of manual grinding machine IP2014P”. Eastern-European Journal of Enterprise Technologies. 1 (7(73)): 13. ISSN 1729-4061. doi:10.15587/1729-4061.2015.37848.