Теозофија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Теозофија (грч. Teosophie) је појам који новоплатоничари користе за означавање знања о божанском помоћу непосредног сазнања - γνῶσις-а, путем доживљавања божанског и мистичног обједињавања са њим - екстазе (unio mistica). Многи мистичари су се називали теозофима. Појам је био протегнут на све религије код којих је сазнање Бога, знање, а не вера.[1]

Божанска мудрост, сазнање, тобоже, Бога путем непосредног духовног опажања и удубљивања у себе и у натчулни свет (систем религиозне мистике, састављен од прастарих празноверних хришћанско-магијских представа, верује у сеобу душа и реинкарнацију).

У ужем смислу теозофијом се назива модерно учење које је развила Хелена Блавацки (Раскривена Изида, 1877; и Тајно учење, 1888) у којем се мешају окултизам, индијска и западњачка мистика, и треба да се прикаже заједничко језгро великих светских религија и филозофских система свих времена.

Године 1875, у Њујорку је основано Теозофско друштво чије је главно седиште, према Адијару било премештено у Индију и које се раширило по целом свету, а нарочито преко А. Безантове (Древна мудрост, 1897.), која је 1907-1933 била председница друштва, које се вишеструко поцепало. Од једног дела је настало Антропозофско друштво, које је основао Рудолф Штајнер, који је код нас доста превођен, чак и између два рата (Тајна наука, итд.)

Референце[уреди]

  1. ^ „Šta je teozofija?”. Zrcalo. Приступљено 19. 1. 2019. 

Спољашње везе[уреди]