Argument iz sastava

Argument iz sastava je neformalna logička greška koja nastaje kada na osnovnu podatka o jednom ili više delova celine izvlači zaključak i tvrdi se da on važi za celinu, a takvo mišljenje se nikako ne potkrepljuje. Postoje dve oblika ove greške:

• Prvi je kada se na osnovu osobine pojedinačnih članova grupe izvodi zaključak o celoj grupi. Ovo nije tačno zato što osobine pojedinca ne moraju biti povezane sa osobinama svih u grupi. Treba imati sveobuhvatne informacije kako bi se napravio sveobuhvatni zajednički zaključak.

• Drugi oblik se javlja kada se prema podacima o delovima objekta donosi zaključak o njemu. Ovo je pogrešno zbog toga što činjenica da delovi objekta imaju određena svojstva nije garancija da taj ceo objekat ima ta svojstva.

Bitno je napomenuti da argument iz neznanja ne mora biti logička greška ukoliko je zaključak validan i opravdan. Na primer, ako se na osnovu podataka da su svi delovi nekog objekta od drveta zaključi da je taj objekat drven.

Suprotno od ove logičke greške je logička greška argument iz podele koja nastaje kada se tvrdi da nešto što važi za celinu važi i za sve delove te celine.

Primeri

• Ljudi su sastavljeni od atoma, a atomi su nevidljivi, tako da su i ljudi nevidljivi.

Jasno je da ovo nije tačno.

• Ako voliš kuvana jaja, sladoled, tunjevinu i džem od šljiva svideće ti se ovaj sendvič koji sam napravio sa njima.

Velika je verovatnoća da se ovakav sendvič nikom neće svideti, čak ni onima koji vole sve pojedinačne sastojke ovog sendviča.

Literatura

• Stojadinović, Predrag (2014). 50 Logičkih grešaka za koje treba da znate. Smederevo: Heliks. str. 44—45. ISBN 978-86-86059-45-1.