Areobind Dagalaif Areobind
Flavje Areobind Dagalaif Areobind [1] [2] [3] ( Grčki: Ἀρεόβινδος ; fl. 479–512) je bio istočnorimski general i političar. Potomak ugledne loze, predvodio je trupe u Anastazijanskom ratu i služio kao konzul 506. godine. Tokom gradske pobune 512. godine, rulja ga je proglasila za cara, ali se sakrio. Ubrzo je umro. [4]
Poreklo i porodica[uredi | uredi izvor]
Areobind je rođen u izuzetno uglednoj porodici, koja je kombinovala rimsko i varvarsko nasleđe: [4] njegov otac je bio Dagalaif ( oko 430 – posle 461), konzul 461, koji je pak bio sin Areobinda, konzula 434, obojica gotskog porekla. Njegova majka je bila Godisteja (rođena oko 445 ), ćerka Ardabura, generala i konzula 447. i unuka Aspara, moćnog alanskog generala i konzula 434. [5]
Ubrzo posle 478. godine, Areobind se oženio Anicijom Julijanom (posle 461 – 527/528), ćerkom zapadnorimskog cara Olibrija ( v. 472– ) i njegove supruge carice Placidije. Zajedno su imali sina Olibrija ( oko 480 – posle 524/527), konzul 491. godine. Drugi mogući potomak je Dagalaif (možda od ranije žene). [6]
Karijera[uredi | uredi izvor]
U njegovom konzularnom diptihu navodi se da je zauzimao mesto kome sakri stabuli (zapovednika carske štale) i da je dobio titulu počasnog konzula. [5] Sa izbijanjem Anastazijanskog rata, poslat je na istok kao magister militum per Orientem zajedno sa praesental magistri Ipatijem i Patricijem . [5] U maju 503. godine, na čelu sa 12.000 ljudi, bio je baziran u Dari da čuva persijsko uporište Nisibis i vojsku šaha Kavada I, dok su Patricije i Ipatije, sa najvećim delom vojske, opsedali Amidu. Tamo je odbio napad persijske vojske koja je dolazila iz Singara i gurnuo ih do Nisibisa. [7] [8] Međutim, na kraju je bio primoran da se povuče kada su Persijanci dobili pojačanje od svojih heftalita i arapskih saveznika, i povukao se u Konstanciju, a zatim u Edesu . Tamo ga je u septembru opsedao Kavad, ali početak zime i približavanje rimskih pojačanja primorali su persijskog vladara da se povuče. [7] [9] U leto 504. Areobind je pokrenuo veliki napad na Arzanene, nailazeći na malo protivljenja i opustošivši velike delove zemlje pre nego što se vratio u Amidu. Pošto su rimski položaji stabilizovani i rat se sada prenosi na persijsku teritoriju, Kavad je pristao na primirje i neprijateljstva su prestala u zimu. [7] [10] Godine 505. opozvan je u Carigrad, gde mu je dodeljeno konzulstvo za 506. godinu, sa Enodijem Mesalom kao njegovim kolegom. [7]
512. godine živeo je u Carigradu u penziji. U to vreme, otvoreno zagovaranje miafizitskih doktrina od strane cara Anastasija I izazvalo je veliki gnev među pretežno halkidonskim stanovništvom grada. [7] U jednom trenutku, prema hroničarima, stanovništvo je podiglo poklič „Areobind za cara“ i krenulo u kuću njegove žene Anicije Julijane da ga proglasi. Areobind je, međutim, ne želeći da učestvuje u uzurpaciji, pobegao iz kuće i sakrio se. O njemu se ništa više ne zna, iako je, zbog njegovih godina, mora da je ubrzo umro. [7]
Diptih[uredi | uredi izvor]
Sačuvano je pet primera njegovih konzularnih diptiha : [4] dva potpuna i tri polovična. Dva kompletna se nalaze u Luci ( CIL XI, 8137 ) i Cirihu ( CIL XIII, 5245 ); dve polovine samo sa imenom nalaze se u Parizu i Bezansonu, a druga polovina sa njegovim titulama je sačuvana u Dižonu ( CIL XIII, 10032, primeri .3b, .3d i .3c). [5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Bagnall et al., str. 547.
- ^ Brill's New Pauly, Areobindus
- ^ RE Dagalaifus 3
- ^ a b v Kazhdan 1991, str. 162
- ^ a b v g Martindale 1980, str. 143
- ^ Martindale 1980, str. 143, 635–636, 795
- ^ a b v g d đ Martindale 1980, str. 144
- ^ Greatrex & Lieu 2002, str. 68
- ^ Greatrex & Lieu 2002, str. 69
- ^ Greatrex & Lieu 2002, str. 72
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Bagnall, Roger S.; Alan Cameron; Seth R. Schwartz; Klaas A. Worp (1987). Consuls of the Later Roman Empire. Oxford University Press. ISBN 1-55540-099-X.
- Bury, John Bagnell (1958), History of the Later Roman Empire: From the Death of Theodosius I to the Death of Justinian, Volume 1, Courier Dover Publications, ISBN 978-0-486-20398-0
- Greatrex, Geoffrey; Lieu, Samuel N. C. (2002), The Roman Eastern Frontier and the Persian Wars (Part II, 363–630 AD), Routledge, ISBN 0-415-14687-9
- Kazhdan, Alexander, ur. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
