Arsenije Komeljski

Preosvećeni Arsenije Komeljski († 1550) je svetitelj Ruske pravoslavne crkve, ktitor Arsenjevo-Komeljskog manastira, Vologdski čudotvorac.

Biografija

Arsenije Komeljski

Arsenije je rođen u Moskvi. Potiče iz plemićke porodice Suharusava. Glavni izvor podataka o njegovom životu je „Pripovest o životu i delimično o čudima ispovesti našeg prečasnog oca Arsenija Igumena, koji je sagradio manastir Presvete Bogorodice u Komeljskoj šumi, u Olonovom Koncu“, napisano od monaha Jovana . Još u mladosti se zamonašio u manastiru Svetog Sergija Radonješkog. Tamo je 1506. godine prepisao Jevanđelje sa kopije Pečenge koju je dobio knez Jurij. Ovo jevanđelje, koje se čuva u manastiru Arsenjev Komelj, dragoceno je po tome što je napisano bez razmaka, sa tačkom i dvotačkom, i tako predstavlja tačan prepis veoma drevnog originala .

Godine 1525. za svoj strogo monaški život odlikovan je sveštenstvom i rukopoložen u igumana Sergijevskog manastira (Troičko-Sergijevog manastira)Trojice-Sergijeva lavra . Uprkos bogatstvu manastira i molbama velikog kneza Vasilija da ne napušta manastir, koji je držao u uzornom redu, Arsenije je napustio manastir i krajem 1527 (1529) se povukao u Komeljsku šumu. Na pustim obalama reka Kahtiža i Leža podigao je krst i postavio sebi kolibu. Ovo mesto su posetili drvoseče i traperi i Vologda. Seljacima se nije dopala kelija Arsenija, i ubili su njegovog kelijskog starešinu. Tada se Arsenije preselio u susednu Šilegovsku šumu, do reke Ingir, ili Masljanke, i ovde je počeo da se živi asketski. Ubrzo su revnitelji pobožnosti počeli da dolaze ovamo po uputstva. Tokom napada Tatara na Vologdsku zemlju, stanovnici su masovno bežali iz sela u Šilegovsku šumu, usled čega je narušena pustinjska tišina, koju je Arsenije toliko voleo, a on je, poverivši pustinju jednom od svojih učenika, ponovo se nastanio na svom nekadašnjem mestu u Komeljskoj šumi.

Godine 1530. Arsenije je primio pismo od velikog kneza Vasilija Ivanoviča i sagradio manastir nazvan po njemu (Arsenijev Komelski Rizopoloženski manastir, nije sačuvan), 38 km od Vologde, u kojem se nastanio sa svojim voljenim učenikom Gerasimom. Veliki knez Ivan Vasiljevič je 13. jula 1539. izdao Arseniju povelju, na osnovu kojeg su sam manastir i svi seljaci koji su se naselili ne dalje od 5 km od njega oslobođeni dužnosti u odnosu na svetovne vlasti. Godine 1543. izdata je nova povelja, po kojoj su prava manastira dalje proširena. Posle dugih dana podvižništva u Komeljskoj šumi, monah se upokojio u dubokoj starosti 24. avgusta 1550. godine u Arsenjevskom manastiru.

Njegovo žitije napisano je ubrzo posle smrti, ali je izgorelo za vreme požara u Komeljskom manastiru 1596. godine. U kratkom obliku je obnovljeno na osnovu sačuvanih zabeleški, a posmrtnim čudima ga je dopunio monah iste ove obitelji Jovan. Sto godina posle upokojenja prepodobnog iguman Joasaf je u manastiru sagradio kameni hram u čast Polaganja rize Presvete Bogorodice. Dva oltara ovog hrama su pokazala duhovne veze između učitelja i učenika. Levi oltar je posvećen prepodobnom Sergiju Radonješkom, a desni – prepodobnom Arseniju Komeljskom .