Astarot Karnajimski
Astarot Karnajimski (hebr. עַשְׁתְּרֹת /ăsh'tēroth kärnā'im/, „dvoroga Astarta“) je bio drevni biblijski grad, koji se, po nekim pretpostavkama, nalazio nekih tridesetak kilometara jugozapadno od Adre i Abile. Pretpostavlja se da je nazvan po Astarti, čuvenoj boginji Asiraca i Feničana, a da pridev „Karnajimski“ ukazuje na rogove u obliku polumeseca koji su se nalazili na glavi spomenutog božanstva.[1]
Prema Knjizi postanja (14:5), u ovom gradu su svojevremeno živeli Rafaji.
Moguće da je identičan sa Karnajinom iz Prve (5:26,43,44) odnosno sa Karnionom iz Druge knjige o Makabejcima (12:21,26), premda o tom pitanju ima neslaganja.
Stefan Vizantinac takođe spominje nekakvu Astartu (Ἀστάρτη), koja se ranije zvala Amana, a od vremena Ptolemeja II Filadelfa Filadelfija.[2]
Takođe, očigledno je da ranije postojala dvojba oko toga da li su Astarot kralja Oga i Astarot Kirnajimski u stvari jedno te isto mesto, ili se radi o dva zasebna mesta. Tim problemom se pozabavilo nekoliko naučnika, među kojima vredi istaći sledeće. U svom radu De Melecheth des Hemels na str. 37, Abraham Kunen (hol. Abraham Kuenen) smatra da se radi o dva zasebna mesta i da u skladu s tim treba čitati „Astarot i Karnajim“ (Ἀσταρὼθ καὶ Καρναΐν). Međutim, kako tvrdi Vilijam Robertson Smit (engl. William Robertson Smith), istovetnost docnijeg Karnajina odnosno Karniona sa Astarotom (ili Vesterom, hebr. בְּעֶשְׁתְּרָה /beh·esh·ter·ä'/, u prevodu „Astartin dom“) (INav.:21:27) potvrđuje svedočanstvo o τέμενος’u odnosno hramu iz Prve knjige o Makabejcima (5:43.).[3] Međutim, Džordž Grouv (engl. George Grove) smatra da činjenice koje bi mogle ići u prilog takvoj tvrdnji protivreče istoj iz sledećih razloga:[4]
- Kao prvo, pridev „Karnajimski“ zasigurno ukazuje na nekakvu razliku, a čini se da je za vreme Makabejaca upravo taj naziv preovladao.
- Kao drugo, činjenica je da su Euzebije i Hijeronim, istina ne sasvim jasno na prvi pogled, ali svakako, istakli razliku između Astarota i Astarota-Kirnajimskog ovim rečima: oκώμη μεγιστη της Ἀραβίας, odnosno vicus grandis in angulo Batanaeae.
- U ovom slučaju od izvesnog značaja je i tumačenje samarićanskog oblika (Aphinith Karnaiah), kao i arapskog zastupljenog kod Sadije Gaona. U slučaju Astarota, i samarićanski i arapski oblik slažu se sa originalnim, ali zato Astarot Karnajimski zvuči u potpunosti drugačije. Samarićanski oblik, Afinit, na prvi pogled, ne čini se odnekud poznatim. Međutim, oblik koji koristi Sadija, el Sanamejn (u prevodu „dva idola“), a koji je čak i danas u upotrebi, teško da se može odnositi na bilo koje drugo mesto osim na ono što se nalazi na putu za hadžiluk, nekih 25 kilometara od Damaska.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ A gazetteer of the Old and New Testaments I (Ashtaroth-Carnaim), pp. 98.
- ^ Steph. Byz. s. Φιλαδέλφεια
- ^ Smith, Relig. of Sem, pp. 310.
- ^ Smith 1894, str. 176.
Odabrani izvori i literatura[uredi | uredi izvor]
Odabrani izvori
- Stephanus Byzantinus. De urbibus, ed. T. de Pinedo, Amsterdam 1678.
Odabrana literatura
- Hacket, H. B. (1868). Dictionary of the Bible: Comprising Its Antiquities, Biography, Geography, and Natural History. Hurd and Houghton. str. 176—.
- Fleming, William (1838). A gazetteer of the Old and New Testaments: to which is added the natural history of the Bible. Edinburgh Printing and Publishing Company.
- Smith, William Robertson (1894). Religion of the Semites (Ppr). Transaction Publishers. ISBN 978-1-4128-3299-1.
| Normativna kontrola: Geografske |
|---|
