Асирци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Асирци
SyriacChurch-Mosul.jpg
Укупна популација
3,3 милиона
Језици
сиријски језик, арапски језик, персијски језик, турски језик, арамејски језик
Религија
Асиријска црква Истока - Сиријска оријентално-православна црква - Православље
Сродне етничке групе
  

Асирци, односно Сирци или Халдејци (на арамејском/сиријском језику: ܣܘܪܝܝܐ, сурјојо) је назив који се користи за хетерогену етничку групу која живи на просторима данашњег Ирака, Ирана, Турске, Сирије и Либана. Унутрашња хетерогеност ове групе огледа се у знатним идентитетским различитостима. Савремени Асирци се издају за потомке древних, одосно Старих Асираца, који су у старом веку створили Асирско царство. Насупрот њима, Сирци не инсистирају на овој конструкцији, већ свој идентитет везују за богату културно-историјску и књижевну баштину која је настала на сирском језику. Мањи део се сматра Халдејцима, односно потомцима Старих Халдејаца, који су у античко доба створили Халдејско царство. Све три скупине признају међусобну сродност и теже ка јединству, али оно још увек није постигнуто због различитих традиција и верске подвојености.

Демографија[уреди]

Данашњи Асирци, односно Сирци и Халдејци углавном живе на Блиском истоку, али су током 20. века великим делом емигрирали на Кавказ, односно у Северну Америку и Европу. Има их око 3,3 милиона, укључујући дијаспору[1]. Највише их је у Ираку и Сирији. Семитског су порекла, а по вери су углавном хришћани.

Вера[уреди]

Данашњи Асирци, односно Сирци и Халдејци су највећим делом хришћани и подељени су у неколико цркава. Асирци највећим делом припадају Асирској цркви Истока (несторијанци који користе грегоријански календар) и Древној цркви Истока (несторијанци који користе јулијански календар). Сирци су највећим делом следбеници Сиријске оријентално-православне цркве (миафизити западносиријског обреда) и Сиријске католичке цркве (унијати западносиријског обреда). Халдејци већином припадају Халдејској католичкој цркви (унијати источносиријског обреда).

Језик[уреди]

Стари Асирци су говорили древним акадским језиком (познат и као асиро-вавилонски), који је припадао источносемитским језицима. Када се Асирско царство проширило на запад, арамејски је постао доминантан и као такав је око 1000–800. године п. н. е. био прихваћен од стране Старих Асираца. Већина данашњих Асираца говори неоарамејским језиком.

Припадници Асирске цркве Истока, Древне цркве Истока и Халдејске католичке цркве говоре североисточним новоарамејским дијалектом и насељавају северни Ирак, северозападни Иран и југоисточну Турску, док припадници Сиријске оријентално-православне цркве и Сиријске католичке цркве говоре централним новоарамејским дијалектом и насељавају северну Сирију, јужну Турску и северни Ирак.

Значајни Асирци[уреди]

Јефрем Сирин

Слике[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]