Асирци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Асирци
SyriacChurch-Mosul.jpg
Укупна популација
3,3 милиона
Језик
Сиријски језик, Арапски језик, Персијски језик, Турски језик, Арамејски језик
Религија
Православље - Сиријска православна црква
Сродне етничке групе
  

Асирци, односно Асиријци, Халдејци и Сиријаци (на арамејском/сиријском језику: ܣܘܪܝܝܐ, сурјојо) је назив који се користи за етничку групу која живи на просторима данашњег Ирака, Ирана, Турске, Сирије и Либана.

Углавном су живели на Блиском истоку, али је у последњем веку велики број њих мигрирао на Кавказ, Северну Америку и Европу.

Асираца има око 3,3 милиона, укључујући дијаспору[1]. Највише их је у Ираку и Сирији. Семитског су порекла, а по вери су углавном хришћани.

У древно доба говорили су акадским језиком (познат и као асиро-вавилонски), који је источносемитски. Пошто се Асирско царство проширило на запад, арамејски је постао доминантан језик који су Асирци прихватили око 1000–800. године п. н. е. Данас већина Асираца говори неоарамејским језиком. Већина Асираца су хришћани и подељени су у неколико цркава: Асиријска црква истока (несторијанци који користе грегоријански календар), Древна црква истока (несторијанци који користе јулијански календар), Халдејска католичка црква (несторијанци унијати), Сиријска православна црква (монофизити) и Сиријска католичка црква (монофизити унијати). Припадници Асиријске цркве истока, Древне цркве истока и Халдејске католичке цркве говоре североисточним новоарамејским дијалектом и насељавају северни Ирак, северозападни Иран и југоисточну Турску, док припадници Сиријске православне цркве и Сиријске католичке цркве говоре централним новоарамејским дијалектом и насељавају северну Сирију, јужну Турску и северни Ирак.

Значајни асирци[уреди]

Преподобни Јефрем Сирин

Слике[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]