Aterbergove granice konzistencije
Aterbergove granice konzistencije (engl. Consistency Limits, Atterberg’s Consistency Limits, fr. Limities de consistence (d’Atterberg), nem. Konsistenzgrenzen, Atterbergsche konsistenzgrenzen, rus. Границы консистенций (Аттерберга)) predstavljaju prelaze iz jednog u drugo stanje konzistencije.[1] Svakoj granici konzistencije odgovara određen sadržaj vode izražen u procentima težine odgovarajuće mase tla u suvom stanju.
A. Aterberg (1911) je predložio da se definišu tri granice:
- granica skupljanja,
- granica plastičnosti i
- granica tečenja.
Ove granice odvajaju pojedina karakteristična stanja konzistencije tla a određuju se laboratorijskim putem.
Aterbergove granice mogu poslužiti za razlikovanje prašine i gline, i mogu poslužiti za razlikovanje vrsta prašina i vrsta glina. Ove granice predložio je Albert Aterberg, švedski hemičar.[2] Kasnije je ove granice doradio Artur Kazagrande.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Geološka terminologija i nomenklatura VIII-2 Inženjerska geologija, Beograd, 1978.
- ^ http://www.geoforum.com/info/pileinfo/swedsoilmech.asp Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. mart 2007) Brief history of Swedish Soil Mechanics