Pređi na sadržaj

Aterbergove granice konzistencije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Aterbergove granice konzistencije (engl. Consistency Limits, Atterberg’s Consistency Limits, fr. Limities de consistence (d’Atterberg), nem. Konsistenzgrenzen, Atterbergsche konsistenzgrenzen, rus. Границы консистенций (Аттерберга)) predstavljaju prelaze iz jednog u drugo stanje konzistencije.[1] Svakoj granici konzistencije odgovara određen sadržaj vode izražen u procentima težine odgovarajuće mase tla u suvom stanju.

A. Aterberg (1911) je predložio da se definišu tri granice:

  • granica skupljanja,
  • granica plastičnosti i
  • granica tečenja.

Ove granice odvajaju pojedina karakteristična stanja konzistencije tla a određuju se laboratorijskim putem.

Aterbergove granice mogu poslužiti za razlikovanje prašine i gline, i mogu poslužiti za razlikovanje vrsta prašina i vrsta glina. Ove granice predložio je Albert Aterberg, švedski hemičar.[2] Kasnije je ove granice doradio Artur Kazagrande.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Geološka terminologija i nomenklatura VIII-2 Inženjerska geologija, Beograd, 1978.
  2. ^ http://www.geoforum.com/info/pileinfo/swedsoilmech.asp Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. mart 2007) Brief history of Swedish Soil Mechanics

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]