August fon Gnajzenau

August fon Gnajzenau
August fon Gnajzenau
Lični podaci
Puno ime	August Vilhelm Antonius graf Najdhart fon Gnajzenau
Datum rođenja	(1760-10-27)27. oktobar 1760.
Mesto rođenja	Šildau, Saksonija
Datum smrti	23. avgust 1831.(1831-08-23) (70 god.)
Mesto smrti	Pozen, Pruska

August Vilhelm Antonius graf Najdhart fon Gnajzenau (nem. August Wilhelm Antonius Graf Neidhardt von Gneisenau; Šildau, 27. oktobar 1760 — Pozen, 23. avgust 1831) je bio pruski feldmaršal, načelnik generalštaba (1813—1814) i jedan od reformatora pruske vojske. Ima velike zasluge za pobedu nad Napoleonom u bici kod Vaterloa.

Detinjstvo i mladost

Rođen je 27. oktobra 1760. u Šildau blizu Torgaua u Saksoniji. Sin je saksonskoga poručnika artiljerije Avgusta Vilijama Najdharta. Odrastao je u velikom siromaštvu u Šildau, a kasnije u Vircburgu i Erfurtu. Upisao se 1777. na univerzitet u Erfurtu, ali dve godine kasnije pridružio se austrijskom puku. Uzeo je dodatno ime Gnajzenau od izgubljenih imanja njegove porodice u Austriji i postao je oficir kneza od Bajrojt-Ansbaha. Sa jednim kneževim hesenskim plaćeničkim pukom sudelovao je u Američkom ratu za nezavisnost na britanskoj strani kao britanski plaćenik. Kada se vratio 1786. iz Amerike uputio je molbu za službu u pruskoj vojsci, pa mu je kralj Fridrih Veliki dao mesto poručnika u pešadiji. Kao štapski kapetan sudelovao je 1793—1794. u ratu u Poljskoj. Kasnije je proveo deset godina mirnoga života u garnizonu u Jaueru, pa se posvetio širokome izučavanju vojnih nauka.

Rat Četvrte koalicije

Glavni članak: Četvrta koalicija

Služio je 1806. kao jedan od štapskih oficira Fridriha Ludviga, kneza od Hoenloe u bici kod Jene. Nešto kasnije komandovao je pešadijskom brigadom, koja je ratovala u Litvanskom pohodu. Početkom 1807. major fon Gnajzenau je poslan u Kolberg. Fon Gnajzenau je uspeo da odbrani od francuske vojske mali i slabo zaštićeni grad sve do Tilzitskoga mira. Dobio je veliki orden i unapređen je u potpukovnika.

Reorganizacija pruske vojske

Posle toga za njega se otvorila široka sfera aktivnosti. Pruska armija se pokazala mnogo slabija od francuske armije i zahtevala je reorganizaciju i reformu. Bio je član reorganizacionoga komiteta i zajedno sa Gerhardom fon Šarnhorstom radio je na rekonstrukciji pruske armije. Postao je 1809. pukovnik. Zbog svoje velike energije postao je sumnjiv za tada dominantne Francuze, pa je 1809. penzionisan. Posetio je Rusiju, Švedsku i Englesku, pa je po povratku u Berlin postao vođa patriotske stranke. Kada je ponovo izbio rat postao je načelnik generalštaba generala Gebharda fon Blihera.

Rat Šeste i Sedme koalicije

Kip Avgusta fon Gnajzenaua, Unter den Linden, Berlin

Glavni članci: Šesta koalicija i Sedma koalicija

Zajedno sa Bliherom učestvovao je u zauzimanju Pariza. Fon Gnajzenau i fon Bliher su odlično i harmonično sarađivali. Fon Gnajzenau je zamislio plan marša na Pariz kojim su izazvali 1814. pad Napoleona. Zbog svojih zasluga Gnajzenau je 1814. postao grof zajedno sa Fridrihom fon Bilovom, Klajstom fon Nolendorfom i Jorkom fon Vartemburgom. Bliher je tada postao knez od Valštata. Ponovo je Gnajzenau imao značajnu ulogu u bici kod Vaterloa. Kada je Napoleon porazio prusku vojsku u bici kod Linjija, Prusi su ostali bez konjice, a fon Bliher je jedva spasio glavu i nekoliko sati nije mogao preuzeti komandu. Tada je na scenu stupio fon Gnajzenau, koji je povukao i sakupio poraženu vojsku i krenuo da pomogne vojvodi od Velingtona. Pruska vojska je nakon teškoga marša uspela da stigne na vreme. Napad sa boka na francusku vojsku odlučio je bitku kod Vaterloa.

Kasniji život

Postavljen je 1816. na čelo 7. pruskog korpusa, ali penzionisan je zbog lošega zdravlja i političkih razloga. Dve godine je živeo na svom imanju u Šleskoj, a 1818. je postao guverner Berlina i član državnoga saveta. Unapređen je 1825. u feldmaršala. Postavljen je 1831. kao komandant na poljskoj granici, a Karl fon Klauzevic mu je bio načelnik generalštaba. U Poznanju je dobio koleru i umro je 24. avgusta 1831. I fon Klauzevic je tada umro od kolere u novembru 1831.

Zasluge

Kao vojnik bio je najveći pruski general posle Fridriha Velikoga. U Berlinu mu je izgrađen spomenik. Nekoliko nemačkih ratnih brodova nosilo je njegovo ime. U Prvom svetskom ratu radilo se o oklopnom krstašu SMS Gnajzenau, a u Drugom svetskom ratu bio je bojni krstaš Gnajzenau.

Literatura

• G. H. Pertz: Das Leben des Feldmarschalls Grafen Neithardt von Gneisenau. 5 vols. Berlin, 1864 - 1880 (Vols. 4 and 5 were edited by Hans Delbrück. An edition in 2 vols. appeared in 1882)
• Hans Delbrück: Das Leben des Feldmarschalls Grafen Neidhardt von Gneisenau. Berlin, 1894 2 vols. 2nd ed. This is based on Pertz's work, but takes account of "more recent research". A third edition, thoroughly revised, appeared in 1908, and a fourth in 1920.
• Heinrich von Béguelin: Denkwürdigkeiten von Heinrich und Amalie Béguelin aus den Jahren 1807-1813. Berlin, 1892
• Joseph von Hormayr: Lebensbilder aus dem Befreiungskriege. 2 vols. Jena, 1841-1844
• Gneisenau: Aus der Zeit der Noth, 1806-1815: Schilderungen zur Preußischen Geschichte aus dem brieflichen Nachlasse des Feldmarschalls Neidhardt von Gneisenau; hrsg. von Albert Pick. Berlin, 1900
• Gneisenau: Der Feldzug von 1813 bis zum Waffenstillstand. Glatz, 1813